16. okt 2020.

Čupić dobio spor protiv Mlađenović i Lukovića

Apelacioni sud u Beogradu je pre mesec dana potvrdio presudu Višeg suda kojom je delimično usvojen tužbeni zahtev Čedomira Čupića zbog povrede ugleda i časti, a kojom se tužena Lepa Mlađenović i tadašnji urednik portala e-novine Petar Luković obavezuju da tužiocu isplate nematerijalnu štetu u iznosu od 150.000 dinara.

N1

Naime, 2013. godine je na portalu e-novine objavljen tekst „Čedomir Čupić – ime sa SOS telefona“ (naziv u originalu „Seksizam je činjenica i turobna nelagoda levice“), u kome je autorka Lepa Mlađenović, feministička konsultantkinja za traume seksualnog nasilja, pisala o seksizmu na beogradskom univerzitetu.

Ukazujući na ovaj problem i objašnjavajući šta je seksizam i kakve su njegove posledice po žene, kao jedno od najčešće spominjanih imena na SOS telefonu, na kome je autorka radila u Autonomnom ženskom centru, navela je profesora Fakulteta političkih nauka Čedomira Čupića.

Nakon ovog članka Lepa Mlađenović se našla na sudu zbog povrede ugleda i časti profesora Čupića.

Prema prvoj presudi Višeg suda u Beogradu 2016. godine, tužba se u celosti odbija kao neosnovana, sa obrazloženjem da se radi o slobodi govora i o važnoj društvenoj temi, „posebno u okolnostima seksualnog uznemiravanja od strane lica u nadređenom položaju“, i da potreba da se o njoj raspravlja „preteže u odnosu na pojedinačni interes zaštite časti i ugleda“.

Za takvu presudu, kako je smatrao profesor Čupić, nije bilo dokaza, te se slučaj šalje na Apelacioni sud, koji ga i vraća Višem sudu na ponovno odlučivanje.

Viši sud ovog puta prihvata Čupićevu tužbu (ali delimično, jer je odbijen zahtev da se sporni tekst ukloni sa sajta), što konačno, u septembru ove godine, potvrđuje i Apelacioni sud.

Prema rečima profesora Čupića, tvrdnje autorke teksta da je on seksista zasnivale su se na anonimnim prijavama, što je od nje bilo „neozbiljno i neodgovorno“.

– Ja sam imao čvrste dokaze, između ostalog i potvrde sa Fakulteta političkih nauka da se niko nikad nije žalio – od studentske službe, Etičkog odbora, pa čak i od Centra za ženske studije, dok autorka teksta nije uspela ništa da dokaže, kaže za Danas Čedomir Čupić.

On napominje da je i naš list napravio profesionalni propust kad je izveštavao o ovom slučaju nakon prve presude, jer „proces nije bio završen“.

Lepa Mlađenović, s druge strane, kaže da je „presuda poražavajuća za ceo ženski rod,“ a jedna od najspornijih tačaka jeste to što sud ‘nije poklonio veru’ u iskaze dve svedokinje, studentkinje, koje su iznosile primere seksizma za vreme predavanja tužioca.

– Pre pisanja teksta imala sam u vidu svedočanstva studentkinja koje su govorile o neprijatnim šalama seksualne i seksističke konotacije na predavanjima uopšte i samog tužioca. Moja namera je bila da u tekstu ukažem na pojavu seksizma na univerzitetima i da podstaknem javnu debatu oko ove neizgovorene teme, kaže Mlađenović za naš list. To je na prvom suđenju, kako dodaje, prepoznato kao problem i tužbeni zahtev je odbijen kao neosnovan, dok su u drugoj presudi iskazi studentkinja izbrisani.

Smatra da je presuda razočaravajuća jer pokazuje još jednom da se svedočenja žena o njihovim poniženjima ne uzimaju ozbiljno, naročito ako ona dolaze od muškarca na poziciji institucionalne moći.

– Meni lično je najteže pao ovaj deo presude koji ne uvažava iskaze studentkinja jer se feminističke organizacije već decenijama bore da iznesu na videlo da je patrijarhalno društvo zasnovano na neverovanju u iskaze žena kada je u pitanju seksualno nasilje. I ne samo da se studentkinje ne uzimaju ozbiljno, nego se njihova iskustva poništavaju, kaže Mlađenović.

Čitav slučaj od samog početka prate kontroverze koje se ogledaju u tome da je profesor Čupić već nekoliko godina izložen medijskom linču.

Kao nekadašnji predsednik a potom član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, gde je dao znatan doprinos rasvetljavanju mnogih nelegalnih slučajeva, Čupić je bio i primamljiva meta tabloida.

Tako ga je jedan list 2013. optuživao za seksualno uznemiravanje, što se takođe završilo sudskom presudom u njegovu korist, a podršku je kao jedan od omiljenih profesora dobio od preko 6.000 studenata i brojnih nevladinih organizacija.

Kako tvrdi, čitava priča o seksualnom uznemiravanju je „izmišljena“ i potekla je od „osobe koja je u vezi sa tajnim službama“.

Treba istaći da seksualno uznemiravanje i seksizam nisu isti pojmovi. Seksualno uznemiravanje odnosi se na ponašanje koje seksualno ponižava i ugrožava određenu ženu.

Seksizam se pak ispoljava kroz jezik, a odnosi se na govor koji je usmeren protiv svih žena i koristi stereotipe o ženama svodeći ih na objekte muškog seksualnog zadovoljstva.

To je oblik diskriminacije žena i kao takav je zabranjen Zakonom protiv diskriminacije. Seksizam se, međutim, teško prepoznaje jer je normalizovan i sastavni je deo svakodnevnog jezika.

Kad profesor „sa vidnom radošću i huktanjem“, prema svedočenju studentkinja, usred predavanja kaže: „Baš volim leto jer se tada studentkinje ‘raskomote’“, većina studenata prasne u smeh, što i jeste bio cilj komentara.

Ali jedan deo studentkinja, objašnjava Mlađenović, nakon ove ‘šale’ oseća nelagodnost, jer im je jasno da se komentariše njihovo telo u kontekstu seksualnog zadovoljstva muškaraca.

– Sala se zapravo smeje na račun žena. U toj šali studentkinje nisu više subjekti akademskog napretka, nego su objekt seksualnog zadovoljstva, što je ponižavajuće. Seksizam je, dakle, u tome što se ovim iskazom studentkinje svode na objekt – telo, što je izrečen u akademskoj instituciji, i to od osobe sa autoritetom te institucije, i na kraju od osobe muškog roda koji u patrijarhalnom sistemu ima više moći od ženskog. Treba da bude sasvim jasno da ovakav iskaz univerzitetski profesor nikad ne sme da izgovori, jer je primer diskriminacije koji je zakonom zabranjen – a mi smo u situaciji da ženski pokret treba da plaća odštetu umesto da je obrnuto – zaključuje Lepa Mlađenović.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend