11. nov 2019.

Danas mi je cenzurisao odgovor

Ivan Radovanović poslao je pismo Udruženju novinara Srbije u kojem navodi da je list Danas cenzurisao njegov odgovor na kolumnu Slaviše Lekića u tom listu. Sledi pismo.

Poštovani,

Razlog zbog kojeg vam se obraćam nije samo u činjenici da mi je list Danas, vrlo divljački, cenzurisao odgovor, koji sam im poslao zbog laži koje je o meni, upravo u Danasu, izrekao izvesni Slaviša Lekić.

Mnogo više od toga.

Mi živimo u vreme, u kojem je razlika između novinarstva (u kojem sam proveo mnogo, mnogo godina), i propagande, izuzetno mala.

Živimo u vreme nasilnog opredeljivanja, u vreme u kojem je potreba medija da čitaoce, gledaoce, ubede, mnogo veća od želje da ih informišu.

Živimo u vreme u kojem se ne preza ni od čega, pa ni od laži, samo da bi se dokazala neka, i nečija, teza.

Sve zajedno, moglo bi se reći, ovo jeste vreme teza. Političkih, koje plasiraju mediji, opredeljeni za neku političku opciju.

Lično, ja zbog toga ne bi trebalo da brinem.

Dugo nisam u novinarstvu, pozivu od kojeg sam dobio sve, i u kojem sam bio sve, od izveštača sa pijace, ratnog reportera, urednika, do vlasnika novina.

Opet, teško da mogu da sebe da dovedem u stanje u kojem ne bih primećivao šta se sve dešava u profesiji koju volim, i do koje mi je stalo.

Pogotovo ne mogu da ne vidim da upravo oni mediji, koji bi trebalo da budu, kako sami bar kažu, šampioni pravog novinarstva, mirno, zarad podrške nekoj politici, gaze sve postulate i pravila profesije.

Pri tom, niko ne može da me ubedi da se novinarska profesija brani pristupanjem nekoj političkoj opciji.

Naprotiv, baš zbog toga što mediji imaju pravo, i potrebu, da se opredele, za ideju, stranku, lidera, pravac…pravila i standardi jesu, i uvek će biti, jedini način, jedina brana, između pravljenja novina, i pravljenja političkog pamfleta.

Drugim rečima, možeš da navijaš za jednog, ali moraš da daš i onom drugom priliku da kaže.

Možeš da objaviš mišljenje jedne strane, o drugoj, ali moraš i odgovor, druge strane, na mišljenje, prve.

I nadasve, ne smeš da lažeš.

A kada ti se to i dogodi, kada objaviš laž, možda i nenamerno, em moraš da objaviš demanti, em moraš da se izviniš.

Nikakva “topla voda” to nije. Samo skup starih dobrih pravila, koje medije dele od stranačkih saopštenja i prave razliku između normalnog političkog opredeljenja, u medijima, i njihovog poistovećivanja sa nekom politikom, i propagandnim radom za tu politiku.

I? Gde su ta pravila, u konkretnom slučaju, u Danasu?

Kako je moguće da jedan list, koji se predstavlja kao šampion objektivnosti, već dosta dugo objavljuje laži, o meni, a onda moje odgovore skraćuje, to jest, cenzuriše.

Šta je moja, politička, krivica, pa da me tretiraju kao komesari, koji su odlučili da sam na drugoj strani, te me, stoga, treba staviti pred zid i medijski streljati, bez prava na odbranu?

Nisam član stranke, nisam, odavno ni novinar, i jedini greh mi je ti što, s vremena na vreme, objavim šta mislim o opoziciji, što je nešto što, na primer, dnevno radi i Svetislav Basara, i to u Danasu, da ne kažem da nam se mišljenje, uglavnom, poklapa.

Zbog toga, malo-malo, pa Danas, objavi neku laž o meni. Poslednji put u kolumni izvesnog Slaviše Lekića, koji je zamislio mene, u nekom štabu u Bokeljki, kako prepisujem Čerčila i sastavljam Vučiću govore.

Na stranu što ja ne bih imao ništa protiv da pišem govore šefu neke države (Putinu, Trampu, Merkelovoj, Vučiću, Rami, Zaevu…), jer je to lep posao, cenjen svuda u svetu, jedino što je to ovde nemoguće, pošto bi Vučić bio predstavljen kao nepismen, a ja kao bot.

Ono što je bitno je da je to laž, i da je plasirana da bi se dokazalo da sam ja deo nekog strašnog propagandnog tima, koji treba i zapamtiti i kazniti.

I to, u Danasu, piše čovek koji je objavljivao tekstove u predizbornom glasilu Dragana Đilasa, izašlom u vreme izborne tišine?!

I? Ko je tu deo tima, agitpropovac, i zašto je njegovo bavljenje propagandom, i to uz laganje i lupetanje, za Danas prihvatljivo, a moje, sve, dakle, da je bar delić onoga što piše tačno, ne?

Uostalom, ja sam vlasnik PR agencije, propaganda mi je posao, a on se predstavlja, i Danas to prihvata, kao novinar.

I kao da to nije dovoljno, onda moj odgovor, u rubrici koja se zove “Dijalog”, iskasape, skrate, i cenzurišu.

Novinarstvo? To? Ili je dokazivanje neke teze, pravljenje narativa u koji treba da se, lažima, strpa stvarnost, na štetu stvarnosti, a za račun jedne političke stranke?

No, da ne nastavljam.

Obraćam vam se računajući da ste organizacija kojoj je stalo do profesije, njenog unapređenja i zaštite.

I molim vas da objavite i ovo moje pismo, i odgovor Danasu, koji vam dostavljam u nastavku. (Naravno, objavite i tekst na koji sam reagovao).

S poštovanjem,

Ivan Radovanović

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend