16. nov 2021.

Dejan Kožul, novinar koji je branio Aidu Ćorović: Ušao sam u ring, prešao granice novinarstva, bio je to ljudski čin

U glavi mi je ona famozna fotografija iz Bijeljine na kojoj vojnik šutira u glavu ženu koja leži na ulici. Šta se dešava u tvojoj glavi dok tome prisustvuješ? Da li da ostaneš sa svoje strane objektiva ili da postaneš učesnik, reaguješ, kaže Dejan Kožul

Otmičari, za koje tada još niko nije znao da su policajci u civilu, guraju Dejana Kožula koji je pokušao da pomogne Aidi Ćorović (foto: Nova, Jutjub snimak ekrana)

„Ispred murala s likom Ratka Mladića bilo je mnogo novinarskih ekipa koje su stajale sa strane i kao da su jedva čekale incident. Ako snime razbijene glave, savršeno su uradili svoj posao. A ja imam problem s tim, s pasivnošću i nemešanjem. I u novinarstvu i uopšte u životu“, govori za Cenzolovku Dejan Kožul, beogradski dopisnik više medija na prostoru bivše Jugoslavije.

Tog 9. novembra, na Međunarodni dan borbe protiv fašizma, policija je sprečila aktiviste da prekreče mural posvećen haškom optuženiku. Privedene su aktivistkinje Aida Ćorović i Jelena Jaćimović, a pre toga zabranjena je akcija prefarbavanja murala, najavljena iz Inicijative mladih za ljudska prava.

Novinar Dejan Kožul priznao je da je on sam „ulaskom u ring, prešao granice novinarstva“.

Prišao je dvojici ljudi u civilu, koji se tada nisu predstavili kao policajci, i pokušao da ih ubedi da puste Aidu, vičući: „Pustite je“, „Šta radite?“, „Ne dirajte ženu!“

Gde je granica? Kad novinar mora da reaguje?

Na pitanje Cenzolovke da li smatra da novinari mogu biti aktivni učesnici ovakvih događaja i koji je to trenutak kada ljudska potreba da reaguješ ipak preovlada, Kožul kaže da je upravo ta tema jedna od njegovih opsesija.

„Gde se povlači ta granica, individualna je stvar. U ovakvim trenucima u glavi mi je ona famozna fotografija iz Bijeljine, ona na kojoj vojnik šutira u glavu ženu koja leži na ulici. Ti koji si prisutan, šta se dešava u tvojoj glavi? Da li da ostaneš sa svoje strane objektiva, na kojoj si inače, ili da postaneš učesnik, reaguješ? Kopkalo me je to i, moram priznati, dešavalo mi se da ostavim profesionalnu dužnost i pređem na stranu ugnjetenih. Za mene je to ljudski čin i žao mi je što i drugi ne postupaju na taj način.“

Kožul je prišao dvojici ljudi u civilu, koji se tada nisu predstavili kao policajci, i pokušao da ih ubedi da puste Aidu, vičući: „Pustite je“, „Šta radite?“, „Ne dirajte ženu!“

U razgovoru za Cenzolovku pre skoro pola godine, Kožul je istakao da su pretnje onima koji govore o genocidu u Srebrenici dozvoljene, ali da govoriti o samom genocidu – nije.

Prašina oko beogradskog murala će se sleći, a pitanje je da li će, posle svega, otvoren razgovor o Srebrenici biti značajniji deo javnog diskursa ili će sve strane ostati zakopane u svojim rovovima i o genocidu će govoriti samo oni koji su to i ranije činili.

„Iskreno bih voleo da je ovo probudilo nešto kod ljudi. Rekao bih da negde i jeste, ali prisutno je i veliko nezadovoljstvo što je taj mural i dalje tu. Uz to, strah je još veći i opravdan je. Počevši od samih stanara te zgrade. Oni su odlučili da se mural skloni, ali niko ne sme to da uradi i treba ih razumeti“, smatra Kožul.

„Žao mi je samo što ona strana za koju kuca moje srce ne pronalazi više načina, ali kažem, deluje mi kao da se neki ljudi bude i nadam se da će se akcije nastavljati. I to ne samo noću, jer ovo jeste jedna civilizacijska stvar. Ne treba bežati, već ohrabriti građane da uzmu stvari u svoje ruke. Svi smo zajedno u tome.“

Prema Kožulovim rečima, akcije naknadnih čišćenja murala i grafita koji slave zločine izvedene su planski, dok policija, iako je bila obaveštena, nije reagovala i sprečila ono što jeste samo nekoliko dana ranije.

„Dobro smo videli na čijoj su strani organi reda. Rekli su da su tu da nas štite. Od koga? Od njih samih? Na istoj su strani kao i sve one profašističke grupe, kriminalci i huligani, ovo je njihov rad. Bez obzira na prostor i vreme poslata je poprilično moćna i zastrašujuća poruka – da su pretnje i batine moguće i da ulice pripadaju neofašistima.“

Više ne prijavljuje pretnje tužilaštvu

Zbog serije pretnji koje je tokom maja dobio putem društvenih mreža – još jednom u vezi sa stavovima o Ratku Mladiću – Kožul je svojevremeno dao iskaz u Odeljenju za visokotehnološki kriminal Republičkog tužilaštva.

Slučaj nije mnogo odmakao od toga. Pretnje se nastavljaju, ali ih novinar više ne prijavljuje.

Nadam se da će se akcije nastavljati. I to ne samo noću, jer ovo jeste jedna civilizacijska stvar. Ne treba bežati, već ohrabriti građane da uzmu stvari u svoje ruke. Svi smo zajedno u tome

„Nemam nikakve povratne informacije iz tužilaštva. Zbog toga i ne prijavljujem nove pretnje, nema više nikakvog smisla. I kada odreaguju, oni to čine isključivo zato što im je to u tom trenutku u interesu. I tada zahvate samo vrh ledenog brega. Ne znam više ni kome bih se obraćao. Šta je rešenje? Da imam zaštitu u vidu policijske pratnje 24 sata dnevno? To nije slobodan ni normalan život. Tako nešto ne želim nikom“, zaključuje sagovornik Cenzolovke.

Podsećamo, posle pres konferencije predsednika Srbije Aleksandra Vučića i člana Predsedništava Bosne i Hercegovine Milorada Dodika, održane početkom juna, više tabloida optužilo je Kožula da je „provocirao zbog Srebrenice“ i izazvao „skandal“.

On je na svom Tviter nalogu napisao da mu je uskraćen odgovor na pitanje da li se Vučić i Dodik smatraju odgovornim za stanje u društvu u kom se bez posledica preti onima koji ukazuju na to da se u Srebrenici dogodio genocid.

Nekoliko meseci ranije predstavnik Srpske liste ometao je Kožula dok je uoči kosovskih izbora snimao na trgu u Kosovskoj Mitrovici. Poručeno mu je da ne sme da se snima „da se ne bi loše protumačilo“.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend