05. sep 2022.

Disklejmerom ću te, disklejmerom ćeš me: Od predviđanja krvavog rata do degustacije skupih vina

I „disklejmer” i „Srpski blok” i „Prajd” i pripiti predsednik, polazak u školu i mreža prostitucije, sve je ovog prvog septembra bilo tu. Nije se desilo baš ništa što su provladini dnevni listovi (znači skoro svi koji postoje) najavljivali u poslednjih skoro mesec dana, ali to njih ne opterećuje preterano. Naprotiv, to je jedan uigrani proces koji, neverovatno, uvek upali. Daćemo mu radni naziv „Ne pitajte me za obijanje trafika dok gori Hilandar”, odnosno, nema dovoljno velikog problema, a da novine ne mogu da izmisle neki još gori.

Jer da se podsetimo, baš kad su završili izmišljeni obračun sa „ustašama” i državom Hrvatskom, hitno su zaboravili Jasenovac i nastavili da sluđuju svoje prestravljene čitaoce najavljujući smak sveta ili barem rat. I nije reč samo o tabloidima. Na primer najave premijerke Ane Brnabić da od 1. septembra ulazimo u period nestabilnosti zbog Kosova pročitali smo u Politici, gde piše da je Brnabić to rekla na TV Prva, a preneo je Tanjug. I svi ostali. Sa akcentom da je za krizu premijerka optužila bivšu vlast (onu od pre deset godina). Jer to i jeste najvažnije u svakoj priči o ratu i miru – krivi su drugi: opozicija, Albanci, Hrvati, Evropska unija ili SAD.

Nipošto nisu krivi Aleksandar Vučić, Slobodan Milošević ili Vladimir Putin. To vam je u srpskim novinama izvesno jednako kao i da će se sredinom meseca najavljivati krvavi obračun, a onda u danu kad je kao trebalo da počne, najopuštenije pisati o vinima i nekakvim papirnim plakatima na kojima nešto piše. Ali ako smo to nazvali „disklejmer” onda nije smešno, a Kosovo sa zvezdicom, one bivše vlasti je – da pukneš od smeha.

Tresla se gora…

Na svu sreću novinama se ne sme verovati, pa će i ovaj prvi septembar pamtiti samo đaci koji su pošli u školu i možda poneki vlasnik vinarije čijem je štandu prišao lično predsednik države da se slika i da oceni kvalitet vina.

Ako pogledamo naslovne strane toga dana, čak se ni taj sajam vina koji je okupio tri države Otvorenog Balkana plus gosta iz Crne Gore, nije posebno najavljivao. Imali smo na jednoj naslovnoj strani ekskluzivnu priču o navodnoj „madam” koja je novac od podvođenja trošila na, nećete verovati – ekskluzivnim putovanjima. Bili su krupnim slovima citati nekog nepoznatog da je  jedna  poznata pevačica prostitutka i narkomanka. Imali smo najave da će nestati cela Evropa i da nam preti haos zbog Europrajda. Samo su Večernje novosti ostale dosledne sa naslovom „Ni po koju cenu nećemo sa Kosova” što poručuju Srbi sa Severa. Za informacije o dokumentima, ličnim kartama sa pečatom države Kosova, slobodnom prolazu ljudi, dogovoru i šta on konkretno znači za građane – na naslovnim stranama nije bilo mesta.

Ali su zato mediji dobili novu zadatu reč „disklejmer”, pa su portali i televizije celog ovog prvog septembra govorili da jesmo mi priznali dokumenta Kosova, ali su svuda okačeni „disklejmeri” i na njima piše da to ne znači da smo priznali i državu čije smo lične karte priznali. I to je valjda dovoljno, jer čim se nešto zove disklejmer, računa se da dobar deo stanovnika Srbije veruje da je to nešto mudro i pametno i da se predsednik Aleksandar Vučić teškom mukom izborio da spreči rat i postavi disklejmer. (Što me podsetilo na nekadašnju gorku šalu Matije Bećkovića da ga baš zanima šta će reći njegov ujak u Velje Duboko kad čuje da su nam odobrili beli šengen).

Recept za večnu pobedu

Do sredine avgusta, dnevni listovi bavili su se odjecima obeležavanja Oluje, još je bilo huškanja protiv Hrvata i „otkrivanje ekskluzivnih dokumenata” koji su bili važni samo jedan dan. Pomalo su se bavili  kriminalnim klanovima, estradom, ali kako se približavao susret srpskog predsednika Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Aljbina Kurtija 18. avgusta u Briselu, fokus se prebacio na Kosovo.

Naslovne strane su već 13. avgusta napravile uvod. Centralni tekst u Politici  „Koga nišane albanski teroristi na Kosovu”, a u Novostima „Kurtijevi snajperi u lovu na  vođe Srba”. Tabloidi su tvrdili (uz obavezno Šiptari za Albance sa Kosova) da se negiraju zločini u „Žutoj kući”, apelovali na EU i SAD da spreče „masakr koji se sprema na Kosovu”. Onda je nastala kratka stanka u ratnim poklicima jer se desio nezapamćeni zločin na Cetinju, ali već 15. avgusta Politika je ponovo preko više od pola naslovne strane objavila da „Kurti donosi bure baruta u Brisel”, a Novosti su okrivile Brisel za licemerje „Kurti preti ratom, unija preti Beogradu” ili u tabloidnom tonu „Kurti sve luđi – dovlači oružje na Jarinje”.

Sledećeg dana Vučić je predstavio domaće naoružanje i rekao da pogroma više neće biti, ali i da „Kurti oprema osmatračnice iznad Jarinja”. Pa malo i šaljivo „Šiptari prete, Evropa se pravi blesava” samo Vučić obećava da će sačuvati mir.  Politika već tada malo menja ton i kaže „Bez mnogo očekivanja od sastanka u Briselu”, tako da je posle svaki dogovor uspeh.

Uoči susreta malo ponižavanja „Kurti kmeči” uz pretnje ratom, Novostima i dalje kriv zapad „Kvinti preče prištinske tablice od mira na KiM”, Politika prebrojala napade na Srbe od kako je Kurti na vlasti, Informer upozorio na ratove širom sveta koje izaziva Vašington, a Kurir najavio da je baš SAD ključna država za pregovore o Kosovu.

U danu kad su počeli pregovori Beograda i Prištine, dnevne novine nastavile su da ponavljaju kako se Vučić zalaže za mir, kako poštuje ulogu NATO i KFOR-a, ukratko  „Nećemo rat, ali nećemo ni teror”. Već 19. avgusta Srpski telegraf očekuje da „Počinje rat na Kosovu? Vučić po svaku cenu hoće mir, a Kurti krv”. Informer takođe pita velikim slovima „Kurti traži rat?”, pa čak i u Blicu „Priština na gotovs”. Alo je toga dana briljirao: „Prištinski klovn izigrava žrtvu u Briselu- Kurti glumi Zelenskog”. Od naslova izdvajamo još da „Kurti hoće haos na KiM a ne dogovor”, kako su istakle Novosti ili „Dijalog bez rezultata” kako je svoju agendu nastavila Politika.

Bez stvarnih informacija

Ko je očekivao da u novinama pročita šta je dogovoreno, koja dokumenta će se priznavati, kakav je plan za registarske oznake, da li je to korak ka sporazumu dobrom za sve građene – uzalud se nadao. Ređali su se Kurtijevi podli planovi o proterivanju Srba, pa decenijske tajne veze Prištine i zagreba sa ciljem proterivanja Srba, „Kurti razvio krvave zastave”, pa sve do „Ne damo da Kurti zatre Srbe na Kosovu”, pored Vučićeve fotografije. Uglavnom, objavljeno je da je Vučić nudio svašta, da je Kurti sve odbio i da nas prvog septembra čeka pakao.

Nova sedmica donela je nova otkrića, za šta zaista nisu krivi mediji. Oni su samo preneli predsednikove reči da su na Kosovo dovedeni „Čečeni i Čerkezi da ubijaju Srbe”, ali i da je rekao „NE” proštinskom planu u šest tačaka, te ponovo da progona Srba neće biti.

Odjednom urednici dnevnih novina ponovo biraju iste teme: povratak na sukob sa Hrvatima, Ukrajinski rat i crnu hroniku, sigurne nestašice struje kao i  dilemu da li će novi premijer biti Ana Brnabić ili Miloš Vučević. Samo se Informer još bavio Kurtijem koji hoće kosovske tablice „milom ili silom”. U subotu, par dana pre najavljenog haosa Novosti tvrde da Srbi neće preko prelaza ići sa sertifikatima koje im izdaje takozvano Kosovo i da Vučić kaže da su „dokumenta čuvari državnosti”. Već u nedelju fokus na informaciju da Ana Brnabić od Vučića  dobija treći premijerski mandat za naredne dve godine.

U ponedeljak 29. avgusta  je predsednik Vučić odbranio kasarne Vojske Srbije od neimenovanih stranaca koji su hteli da „vršljaju po njima”, najavljena je „Bitka za Srbiju, ili ćemo pobediti ili nas možda neće biti”, bez obrazloženja sa kim se vodi ta bitka, ko je vodi i kako planira da pobedi. I stidljivo „Srpske lične karte su sačuvane, sledi bitka za tablice”. Pre nego što je bilo ko shvatio šta znači ovo o ličnim kartama i sa kime ćemo da se „bijemo” oko tablica, stigla je i vest da je Vučić otkazao Europrajd, pa odgovori da on to ne može da otkaže i sve je otišlo u nekom pravcu daleko, daleko od graničnih prelaza.

Politika nam je pretposlednjeg dana avgusta objasnila da sporazum o ličnim dokumentima znači povratak „Rezolucije 1244”, Informer se pitao da li je „Kurti gotov” i tako smo polako shvatili da je dizanje tenzije pred prvi septembar bilo samo još jedno plašenje naroda, kako se ne bi osvrtali na poskupljenja, predstojeću zimu bez struje kao i činjenicu da jedan čovek dogovara sa Prištinom šta god mu padne na pamet, a da o tome niko živi, pa ni „njegovi mediji” danima ne znaju ništa.

A ako neko slučajno ima dovoljno koncentracije da ga ne izlude svi ovi naslovi i najave krvi do kolena, dan pred 1. septembar i primenu onog što je dogovoreno u Briselu još pre deset dana, predsednik je nabacio ideju o nekakvom „Srpskom bloku” koji bi valjda trebalo da čine isto naprednjaci, ali ovi što nisu ni za istok ni za zapad. Onda su mediji počeli da razrađuju tu temu, ko bi mogao da čini taj blok, a ko valjda da ostane u SNS – po kazni.

I tako smo na dan polaska u školu u Beogradu imali praznik vina, grlljenja, ljubljenja, nazdravljanja, razmetanja vrstama šardonea, sovinjona, barbareska, promociju predsednikovog sina koji ume da sipa vino u čaše i još mnogo toga o čemu se pričalo do kraja dana.

Drugog septembra glavna vest je da pada kiša i da je temperatura drastično pala. To ne znači da već u ponedeljak, u susret razgovorima o registarskim tablicama, neće biti najave još jednog krvavog rata na Balkanu i svi oni koji su do juče verovali da je rat iza brda, poverovaće ponovo.

Nastaviće se….

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend