28. jun 2019.

Ekonomisanje istinom

Srbija je divna zemlja za proizvodnju i lansiranje lažnih vesti, izjavio je FoNetu novinar Jakša Šćekić i kao najveći problem ovdašnje medijske scene označio "ekonomisanje" istinom, za koje niko ne odgovara.

On je, u okviru serijala Pres Ekstra, ukazao da u Srbiji postoji sistem u kojem svako radi šta hoće i koliko hoće.

„Setite se samo koliko smo preživeli kataklizmi i državnih udara, koliko postoji zavera. Maltene su na svakom ćošku oko nas CIA i nemački agenti“, podsetio je Šćekić.

Kaže da mu je lekar zabranio da čita tabloide i da, u tom kontekstu, brine o svojoj mentalnoj higijeni.

„Ovde u Srbiji bilo ko može da vas nazove lopovom ili stranim agentom“, predočio je Šćekić u razgovoru sa novinarkom Bojanom Milovanović.

Prema njegovim rečima, retki su slučajevi u sudskoj praksi da jednostavno možete da dobijete satisfakciju, bez obzira na to da li je ona moralna ili materijalna.

Nekadašnji novinar Rojtersa i Skaj njuza, kao potpuno drugačiji primer, izdvaja Veliku Britaniju, koja je svog medijskog giganta Ruperta Mardoka dovela pred parlamentarnu komisiju.

Upravo taj slučaj, smatra Šćekić, pokazuje da postoje mehanizmi za borbu protiv tabloida koji preteruju i „ekonomišu istinom“.

„Zašto to država Srbija ne radi“, upitao je Šćekić i ocenio da je „razlog prost – zato što joj to odgovara“.

„Odgovara joj tržište lažnih vesti. Najlakše je da tako manipulišete ljudima. Sada je tako kako jeste i ko zna koliko će to trajati“, rekao je Šćekić.

On smatra da država u to ne želi da se meša, jer joj je najlakše da kaže to bi bio neki vid centure.

„To je linija manjeg otpora i država mora to da reguliše“, poručio je Šćekić i napomenuo da živimo u vremenu fragmentacije medija.

Prema njegovom stavu, ranije je bilo nezamislivo da neka televizija ima politički stav ili da pripada nekoj političkoj opciji.

Podseća, međutim, da je fenomen lažnih vesti uvek postojao, ali da su mu društvene mreže dale novi obim.

Sada svako može da pravi lažne vesti i tako utiće na ljude, upravlja društvima ili političkim procesima, obrazložio je Šćekić, koji rešenje vidi u kombinaciji reagovanja države i profesije.

„Država mora da kažnjava one koji šire lažne vesti, ali mora da se radi i na profesionalizaciji medija. Jer, ipak su mediji izvor lažnih vesti, nije država“, smatra Šćekić.

On ističe da bi istinitost i preciznost informacija koje se prenose trebalo da utiču na ugled i uticaj medija.

„Normalno je da se pogreši. Normalno je da Ekonomist ili Njujork tajms kažu da su pogrešili. Međutim, u Srbiji su mediji ‘nepogrešivi'“, zaključio je Šćekić.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend