Ima li ljudi na Informeru?

Ne, nije kiša u pitanju, niti zub vremena. Potpuno je jasno da ju je jedna ruka zalepila, a druga pokušala da ukloni. Naše duboko podeljeno društvo pružilo se dovde, pomislih tada. A kada u Kanu budem prošetala Ulicom Srba (Rue des Serbes), pomisliću nešto sasvim drugo: Imala je moja zemlja i neku slavnu prošlost i neke slavne pretke.

U moru svakojakih podela – na naše i njihove, na patriote i izdajnike, na ćacije i blokadere – moguća je još jedna. Na one koji gledaju i one koji ne gledaju Informer. Što se mene tiče, ne gledam. Osim kada mi neki isečak iz njihovog programa posredstvom drugog medija ne iskrsne pred očima. I pošto me uvek zatekne nespremnu za količinu izručene gadosti, takav upad u moj lični prostor redovno doživljavam kao napad – ne na moju ličnost, već kao pravi fizički napad. Kao kada te iznenadi stršljen ili bumbar, na primer, ili zareži na tebe neki besni pas.

U svojoj dnevnoj sobi od informerskog besnila mogu da se odbranim pritiskom dugmeta na daljinskom, ali to ipak ne činim. Računam, trajaće kratko. Osim toga, kad te uhvati prvi talas zgroženosti, teško je odupreti mu se, jer razum traži razjašnjenje. Da vidimo, kaže, šta ovoga puta jedna ljudska bića rade drugim ljudskim bićima. Evo šta rade. Plavokosa voditeljka drži mobilni telefon u ruci i čita ocene iz nečije đačke knjižice uz glasni podsmeh i podrugljive komentare. Očigledno, neka ruka, srodna onoj što je probala da skine studentsku nalepnicu u Monaku, došla je u posed podataka koji su zakonom zaštićeni i poslala ih Informeru. Treća srodna ruka dugačkih crvenih noktiju, koja u datom kontekstu neodoljivo podseća na kandžu, sada drži telefon, a mi slušamo pravovremeno i tačno izveštavanje o ocenama sa polugodišta jednog valjevskog maturanta.

Profesorka matematike u gimnaziji, u tom gradu, podsetila je javnost da zbog novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, profesori ne smeju da pročitaju ocene ni na roditeljskom sastanku, kao i da predmetni nastavnici u eDnevniku vide samo svoje ocene, ne i ocene učenika iz drugih predmeta. Ali, naravno, za Informer ovaj zakon, kao i nijedan drugi – ne važi.

Zašto je mašina ovog medija koji više liči na nekakvu Službu, uzela u obradu jednog mladog čoveka s namerom da mu uništi život? Samo zato što je govorio na studentskim i građanskim protestima u svom gradu. I to nije sve. U studiju je još dvoje ljudi, direktor Srpskog telegrafa i urednica nekog portala, koji će na račun fotografije ovog maturanta sa rektorom Vladanom Đokićem praviti podle aluzije za koje moraš imati jako prljav um.

Ovaj mladić krhke građe, dečak takoreći, u svojoj izjavi za N1 drhtavim glasom reče da ga je najviše pogodio upravo deo vezan za njegovu sliku s rektorom koja je nastala tokom protesta u Kraljevu i koju je on objavio na društvenim mrežama.

Možda bi organizacije koje se bave istraživanjem javnog mnjenja mogle jednom i ovo pitanje da postave ispitanicima: Da li smatrate da je u redu što je u emisiji na Informeru voditeljka čitala ocene jednog maturanta i rugala mu se? Pa, da se prebrojimo. Koliko još ima ljudi među nama.