15. jul 2020.

Konferencije nisu potrebne, ako ćete i dalje da lažete

Kad je onomad Krizni štab početkom maja, pred ukidanje vanrednog stanja, ukinuo i konferencije za medije o koronavirusu, javnosti je saopšteno da su obraćanja lekara prekinuta “zbog malog interesovanja medija”.

Tako je otvoren prostor da, umesto o virusu i stanju javnog zdravlja, svakoga dana neometano slušamo o novim uspesima vladajuće kaste u svim društvenim oblastima, kako bi građani znali za koga da glasaju na izborima 21. juna.

Dvadesetak dana nakon izbora, u katastrofalnoj epidemiološkoj situaciji, kada je zdravstveni sistem u Beogradu “pred pucanjem”, kako reče premijerka, a vanredna situacija uvedena u dvadesetak opština i gradova širom Srbije – eto nama ponovo redovnih konferencija za medije Kriznog štaba.

“Molim vas, ako možemo da imamo taj novi početak pres konferencija, pa i komunikacije i sa medijima i sa građanima preko medija. Nemojte da širimo to nepoverenje. Evo, objasnićemo sve što treba da se objasni”, rekla je Ana Brnabić, šef medicinskog Kriznog štaba u ponedeljak, na prvoj “obnovljenoj” konferenciji za medije.

Reč “nepoverenje” je upotrebljena mnogo puta tokom konferencije, kao i iskazana želja predsednice Vlade da se ovakvim konferencijama uspostavi “što bolja komunikacija sa građanima”, te da javnost “kao u martu i aprilu” dobije “sve informacije”.

I zbilja, bio bi ovo hvale vredan pokušaj da se građanima vrati poljuljano poverenje u Krizni štab i zvanične podatke o zarazi, da Ana Brnabić skoro dvosatnu konferenciju nije iskoristila da pred javnost iznese još gomilu laži i kontradiktornih izjava – kao da ih do sada nije bilo dovoljno.

Tako, umesto da jasno odgovori na pitanja novinara o “duplom knjigovodstvu” Instituta “Batut”, o tome šta je novonajavljena strategija u borbi protiv koronavirusa (pošto je prvobitna propala), o tome kako Krizni štab donosi mere a da nema tačne podatke (po priznanju samog člana tog Kriznog štaba dr Predraga Kona), zašto toliko kasne rezultati testova – Brnabić je konferenciju iskoristila da “vadi fleke” i radi krizni PR: izbegavala je odgovore, na momente bila izuzetno bahata, potpitanja su, po starom lošem naprednjačkom običaju bila isključena, dok su doktori oko nje jedva dolazili do reči (mada se nisu mnogo ni otimali da nešto kažu, što je tek priča za sebe).

Ukratko, ako će Krizni štab da konferencije koristi kako bi u javnost plasirali neistine, poluistine ili na jasna pitanja davali neodređene i neprecizne odgovore – bolje da ih nisu ni vraćali.

Onome ko nije gledao ovu, prvu konferenciju za medije (današnja, druga, bila je prilično kratka), može se učiniti da su gornje ocene preterane stoga, evo samo nekih “seciranih” izjava Ane Brnabić sa prve konferenciji za medije Kriznog štaba još od maja.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) rekla da će virus nestati na leto

Više puta je Ana Brnabić ponovila da Krizni štab jeste očekivao da se situacija smiri na leto, ali da to nije njihova odgovornost.

“Nismo pogrešili mi, zato što smo mi lično nešto znali o tom virusu, pa smo na osnovu toga predviđali, nego su ta bila predviđanja SZO”; “Jesu rekli da će lepo vreme da ubije koronu? Pa nismo mi rekli, SZO je rekla”, ocenila je premijerka, neznano iz kog izvora.

Jer, epidemiolozi iz Kriznog štaba Srbije jesu govorili da će virus da oslabi (čak i nestane) na leto, kada dođu topliji dani, međutim, Svetska zdravstvena organizacija je govorila nešto sasvim drugo.

Još 6. marta na konferenciji za štampu Svetska zdravstvena organizacija je saopštila da bi bila “lažna nada reći da će virus nestati na leto, poput virusa gripa”.

Upravo suprotno, saopštila je tada SZO, “mi još ne znamo kakva će aktivnost ili ponašanje ovog virusa biti u različitim klimatskim uslovima”:
“Moramo da pretpostavimo da će virus nastaviti da ima kapacitet da se širi”, rečeno je tada, uz gornju napomenu o lažnoj nadi.

Isto je ponovljeno i u aprilu i sve vreme se ovaj stav SZO nalazi na njihovom sajtu, uz napomenu da je “mit” da će vrućina ubiti koronavirus.

Uostalom, čim je postalo jasno da se virus nesmetano širi na južnoj polulopti i u zemljama koje, bez obzira na godišnje doba, vazda imaju letnju klimu – bilo je jasno da ova priča da će virus nestati na leto ne pije vodu. No, Brnabić je, za svaki slučaj, iznela netačne podatke i optužila SZO za promašaj sopstvenog Kriznog štaba.

Država nije odgovorna za eksploziju koronavirusa nakon izbora

Govoreći o odgovornosti za skok zaraženih Brnabić je posavetovala građane da “mi moramo da se naučimo da država nije odgovorna baš za sve i da postoje borbe u kojima svi mi kao pojedinci moramo zajedno da učestvujemo”:

“Ja ne želim da postanemo društvo u kome kada država kaže ‘nema policijskog časa’ svi misle da je dobro da se sakupljamo i da nema naročite opasnosti”, rekla je predsednica Vlade.

Opet, ne bi bilo ničeg spornog u ovome, da upravo stranka čija je Brnabić član doslovce nije rekla građanima “sada je vreme da svi izađemo iz kuće” na nekoliko dana pred izbore, u nedelji kada je, prema otkriću BIRN-a svakodnevno bilo 300-370 novozaraženih – setimo se, tada se u zvaničnoj statistici Instituta “Batut” merač cele nedelje “zaglavio” na 95 novozaraženih i jednom preminulom osobom dnevno.

Potrebno je samo prelistati fotografije SNS naloga na društvenim mrežama iz tih dana da se vidi koliko je ljudi, svojih pristalica, SNS isterao na ulice da agituju, dele promotivni materijal, fotografišu se i “skupljaju podršku”, dovodeći i njih i celu državu u rizik da se dogodi ono što je bilo neminovno i što sada preživljavamo.

(Nema potrebe na ovom mestu dublje ulaziti u izjave pojedinih članova tog istog Kriznog štaba, na čijem je čelu Brnabić – dovoljno je podsetiti se da je dr Branimir Nestorović još 6. maja izjavio da je “sad pravo vreme da svi izađu napolje i zaraze se“.)

Uostalom, Brnabić je sopstvenim primerom na konferenciji upečatljivo pokazala koliko se ponaša odgovorno i koliko poštuje mere koje je upravo njen Krizni štab predložio.

Podsetimo, od 30. juna, u Beogradu su na snazi pojačane mere u borbi protiv koronavirusa, a jedna od njih je i obavezno nošenje zaštitnih maski u svim zatvorenim prostorima.

Na pitanje novinarke Insajdera “kako planirate da povratite povenje građana”, Brnabić je odgovorila sledeće:

“Kada sam pričala da nismo dovoljno disciplinovani, uvek smo kretali od sebe. Ja nisam dovoljno ozbiljno shvatila meru nošenja maski u zatvorenom prostoru”, rekla je Brnabić i rukom podigla sopstvenu masku, koju je, uprkos obaveznom nošenju, na početku dvosatne konferencije za medije – skinula i sve vreme bila bez nje.

Ograničenje kretanja može da se uvede samo ako je na snazi vanredno stanje

Još jedna od neistina koju su 13. jula građani više puta mogli da čuju od predsednice Vlade jeste da su Kriznom štabu i Vladi maltene vezane ruke zato što više nije na snazi vanredno stanje.

“Policijski čas može da se uvede samo ako je vanredno stanje”, rekla je Ana Brnabić.

Sledeći put je bila opširnija:

“Sa svim ovim (epidemijom) je 7-10 puta lakše boriti se kada imate vanredno stanje. Kad imate vanredno stanje, tu će pravnici da mi pomognu, vi možete ljudima da date meru kućne samoizolacije. Kada nemate vanredno stanje, vi ne možete da kažete nekome da sedi u kući 14 dana. Ne možete, po zakonu.”

Pravnici, očigledno, nisu u ovom slučaju pomogli predsednici Vlade, mada je potpuno neverovatno da neko ko rukovodi Vladom i Kriznim štabom ne zna da je izolaciju i zabranu kretanja moguće sprovesti po Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti (druga opcija jeste da je predsednica Vlade namerno slagala – u ovom trenutku nije lako reći šta je gore: da neko ko rukovodi Kriznim štabom i Vladom ovakve stvari ne zna, ili da namerno laže o njima).

Zavirimo za trenutak u član 28. ovog Zakona:

“Doktor medicine (…) koji potvrdi ili posumnja na oboljenje od zarazne bolesti (…) u saradnji sa doktorom medicine specijalistom epidemiologije nadležnog zavoda odnosno instituta za javno zdravlje, određuje licu meru izolacije i lečenja, odnosno izolacije, u skladu sa zakonom.

Lice koje se ne pridržava naloga doktora medicine, u skladu sa stavom 2. ovog člana, po prijavi zdravstvene ustanove prinudno se izoluje u prisustvu predstavnika organa uprave nadležnog za unutrašnje poslove.”

A potom pogledajmo i član 52, u kome piše da Ministar zdravlja može, između ostalog, narediti zabranu okupljanja na javnim mestima, ograničenje kretanja stanovništva u području zahvaćenom vanrednom situacijom, kao i zabranu ili ograničenje putovanja.

Dakle – može i zabrana kretanja i izolacija bez vanrednog stanja. Ako već to predsednica Vlade ne zna, zašto lekari – dr Goran Stevanović i dr Srđa Janković, koji to svakako moraju znati – nisu reagovali i ispravili je?

Kada je zabeležen prvi slučaj, ili zašto dr Kisić “priča budalaštine”

Ana Brnabić se par puta osvrnula i na pitanje kada je zabeležen prvi slučaj koronavirusa u Srbiji.

“Nije mi jasna sva ta kritika i ‘evo sad smo vas uhvatili na nečemu gde je nepoverenje’, do toga da neki ljudi koriste ovo za nepoverenje od prvog dana, kada su rekli, ‘e, nije bio 6. mart, nego 1. mart’, što je potpuno proverena glupost i budalaština”, rekla je Brnabić.

Sasvim je moguće da je to proverena glupost i budalaština, ali je problem što je to rekla još jedna članica Kriznog štaba – Darija Kisić Tepavčević, uživo u emisiji “Oko” na RTS-u, sedeći pored kolega koji je nisu demantovali.

Sutradan je Kisić rekla da je napravila lapsus, no ovi fakti nisu omeli Brnabić da opet prebaci odgovornost na građane koji vole da kritikuju.

Naša baza podataka je najbolja koju smo ikad imali, ništa ne valja 

Umesto da bar pokuša da objasni otkriće BIRN-a – da se u “Batutovoj” bazi podataka nalazi podatak o 2,5 puta više umrlih od kovida, kao i da je u nedelji pred izbore (u odeljku “Izveštaj za Vladu”) svakoga dana bilo isto onoliko novozaraženih koliko je zvanično sada slučaj (između 300 i 400), Ana Brnabić je upotrebila dva načina spinovanja: jedan “Batutov” (ništa nije tačno to što pričate), drugi Vučićev (vi optužujete lekare i svoju državu).

Najpre je optužila BIRN da su oni “napravili nepoverenje” među građanima prema Kriznom štabu i njihovim odlukama, da bi ih potom i izvređala, nazvavši jedan od najkredibilnijih medija u Srbiji “takozvanim istraživačkim medijem”, a na kraju je i više puta slagala da BIRN nije ništa pitao Vladu Srbije pre objavljivanja teksta:

“Srbija je jedinstvena po tome što su samo u Srbiji neki takozvani istraživački mediji optužili struku, Vladu, Krizni štab da su pokušali da lažiraju podatke i da sakriju neke podatke”.

No, šta je premijerka imala da kaže o toj čuvenoj bazi Instituta “Batut”? To je već malo teže prepričati. Ukratko, to je veoma loša baza, najbolja koju smo imali do sada i svaka čast onima koji su je napravili.

Na samom početku konferencije rekla je da ona stoji “iza svih brojeva i iza svega onoga što smo radili”, a jedna od stvari koju je mnogo puta ponovila jeste da “nemamo šta da krijemo”.

“Da smo bilo šta hteli da krijemo, uopšte ne bismo pravili bazu podataka”, ponavljala je Ana Brnabić.

Međutim, neko zlonameran bi mogao i sledeću stvar da kaže: Da smo bilo šta hteli da krijemo, napravili bismo bazu čiji je jedan deo javan, sa jednim podacima, a drugi deo tajni, “za Vladu”, sa nekim drugim podacima i mnogo gorim brojkama – na primer, sa brojkama koje građani ne bi smeli da saznaju u danima pred izbore, e da bi se namakla što veća izlaznost.

Još je smešnije što je u ovoj odbrani – nemamo šta da krijemo – Brnabić sama sebe demantovala, rekavši da bi sve bilo mnogo manje transparentno da se radilo bez ikakve baze podataka, odnosno da su iz svake institucije “po starinski” slali izveštaje:

“Da smo želeli išta da krijemo, rekla bih, javi mi ti, Žiko, odavde, Pero odande, upišite i to je to.”

Međutim, upravo su “Žika i Pera” popunjavali bazu “Batuta” – to nisu radili lekari, već ljudi koje je zaposlila Vlada Srbije. Slušamo Anu Brnabić, na istoj konferenciji za medije:

“Kada smo počeli borbu proiv kovida 19, nismo imali nikakav sistem. Mi smo napravili kakav-takav, ad hok sistem. On je svakako jako loš i s pravom kritikovan. Mi smo zaposlili najmanje 50 ljudi po ugovorima da sede u bolnicama i popunjavaju neku bazu podataka, da ne bi u tom trenutku opterećivali zdravstvene radnike, lekare, medicinske sestre i tehničare, dok se bore za živote ljudi. Ali to nije sistem.”

Dakle, nisu lekari, nego “Žika i Pera” koje je samo za tu priliku zaposlila Vlada Srbije. Zgodno, zar ne?

I brojke iza kojih je Ana Brnabić čvrsto stala odmah na početku, do kraja konferencije su postale prilično “klimave”, pa je pravo pitanje – iza kojih to brojeva stoji Ana Brnabić? Iza onih za koje sama kaže da su netačni?

“Cifre svakako nisu dovoljno precizne. Ja sam kao predsednica vlade nekoliko puta tražila da pravimo sistem a ne bazu podataka u koju će neko ručno da ubacuje, pa nekad ima vremena, nekad nema vremena”, rekla je Brnabić, više puta ponovivši da je “Batutova” baza podataka “ad hok” i da je napravljena za 48 sati.

“Svi su nas listom kritikovali – kakva je to baza što je pravite, ko je informatički ekspert iza baze, ta baza ništa ne valja… Sad odjednom je ta baza Biblija. Ja ću vam reći 78 nedostataka te baze zbog kojih ja trpim kao predsednica Vlade, ali svaka čast tim ljudima koji su je napravili ad hok”.

Izvlačimo dva momenta iz ove izjave. Prvi je da Ana Brnabić trpi zbog te baze i njenih nedostataka, a ne ljudi koji su se zarazili ili možda umrli zbog netačnih podataka i lažnog osećaja sigurnosti koji su te brojke pružale.

Ovime je Brnabić pokazala da je odličan učenik Aleksandra Vučića koji je uvek i svuda napadnut i žrtva, makar neki drugi ljudi gubili živote (helikopter, poplave, koronavirus…).

Drugi momenat je čestitanje ljudima što su napravili tu i takvu bazu – bezveze i nikakvu, sa nepreciznim brojkama, sa “78 nedostataka”. Pa ko ih je izabrao da to rade? Ko im je omogućio da “mogu, a ne moraju” da ubacuju podatke? Ko je o tome odlučivao?Za koje pare su to uradili?

Ne znamo, kao što ne znamo ništa o nabavkama respiratora, testova, zaštitne opreme – koliko su koštali, o kojim količinama je reč, kako su nabavljani, od koga… iako je predsednica Vlade poodavno obećala da će sve te podatke objaviti čim se okonča vanredno stanje…

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend