18. dec 2019.

Ljudi beže od medija

- Situacija u medijima u Srbiji je otrovna, izjavio je FoNetu novinar Dušan Mašić i ocenio da je ključ u promeni načina rada Radio-televizije Srbije (RTS) i Regulatornog tela za elektronske medije (REM).

Foto: Medija centar Beograd

U serijalu razgovora Prestup on je primetio da mediji teraju ljude da beže od njih, umesto da im prilaze i objašnjavaju šta se dešava.

„U jednoj reči nikako, u dve reči, biće gore, u tri reči, biće još gore. Ne postoji ništa što bi ohrabrivalo da smo iole na dobrom putu“, ukazao je Mašić.

Prema njeegovim rečima, sa naslovnih strana i nacionalnih frekvencija građane zapljuskuju „strašne“ i otrovne stvari.

„Svako stvara neki svoj mali babl ljudi i mesta gde može da egzistira i trudi se da izdrži što duže. Kao kada zaronite pod vodu, držite vazduh i gledate da izdržite što duže možete“, objašnjava Mašić.

On smatra da je za takvo stanje odgovorna vlast, kakva god da je, jer diktira tempo i od nje zavisi da li će se nešto desiti ili neće.

Dok se vlast ne primora, ne osvesti i ne kaže da želi da se to rešava na drugačiji način, neće biti promena, uveren je Mašić.

Kako je predočio, rešenje je u četiri stuba, a to su: RTS, REM, kontrolisano oglašavanje i finansiranje sadržaja od javnog interesa.

„Kada bi se uveo red i kada bi ta četiri stuba funkcionisala normalno, mislim da bi to iz temelja promenilo sve“, veruje Mašić.

Ipak, on je mišljenja da su dve ključne karike, RTS i REM, nepopravljive u ovom trenutku i da je to „toliko propalo da da nema nikakve svrhe farbati“.

„Kada kupleraj ne radi, ne menjaju se zavese, tako da mora to sve iz početka“, ilustrovao je Mašič.

Kaže da razume zašto vlastima odgovara da RTS i REM funkcionišu na ovaj način, ali dodaje i da ne vidi ni na onoj drugoj, opozicionoj strani, želju da se to uredi na drugačiji način.

„Oni traže svoje članove REM, ali ne vidim da traže drugačiji način kako bi taj REM mogao da funkcioniše“, ukazao je Mašić.

Kako je precizirao, traže da se pojavljuju na RTS u određenoj minutaži i određenim emisjima, bez neke veće ideje kao javni servis treba da izgleda.

Zbog svega toga, smatra Mašić, ne postoje garancije da bi se, čak i kada bi došlo do promene vlasti, medijska slika promenila.

Prema oceni Mašića, potrebno je da se vratimo na početak, na 2000. i da „ponovo krenemo da crtamo“.

„Kao što smo crtali prvi REM sa 16 ili 18 članova, pa se političkim pritiscima to svelo na sadašnjih 9. Kao što smo hteli da radimo RTS kao pravi javni servis, pa se političkim pritiscima to svelo na ono što smo imali tada, a nadogradilo se i sada“, objašnjava Mašić.

On ponavlja da bi trebalo krenuti od postavljanja tremelja, „da vidimo koliko imamo para, kakvu kuću hoćemo da gradimo, pa ciglu po ciglu, dokle stignemo“.

„Ako ne mi, onda ovi koji će doći iza nas“, naveo je Mašić, koji je za fenomen lažnih vesti konstatovao da postoji svuda u svetu, „a posledica su režimi poput Orbanovog, Trampovog i Džonsonovog“.

To su, kako je napomenuo, populistički lideri, koji podršku birača dobijaju više lažnim, nego istinitim vestima.

„Jeste demokratija najbolji model koji imamo, ali nije savršena i tehnologija širenja vesti je dovela do toga da sistem demokratije bude sve gori i gori iz dana u dan“, primetio je Mašić.

On je upozorio i da se lažne vesti šire šest puta brže od tačnih i da, za sada, niko nema efektivni protivotrov za to.

Iako nije zadovoljan aktuelnim stanjem stvari u medijima, on u svom okruženju ipak vidi mlade novinare koji bi hteli da rade posao kako treba.

Za njih ima savet koji je on dobio na početku karijere, a ponavlja ga i danas: „Kada napišeš nešto o nekome, zamsili da taj o kome si pisao stoji ispred tebe i da ga ti gledaš u oči i govoriš ono što hoćeš da napišeš ili izgovoriš u medijima i ako ni u jednom trenutku nemaš želju da spustiš pogled, znaj da si uradio pravu stvar“.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend