17. dec 2019.

Radomirović: Obradović jeste uzbunjivač i uživa prava koja mu Zakon o uzbunjivačima garantuje

Važno je da uzbunjivači imaju poverenja u institucije, a tužioci da reaguju po njihovim prijavama što pre, rečeno je danas na predstavljanju Priručnika za postupanje javnih tužilaca po krivičnoj prijavi uzbunjivača u Beogradu.

Glavni i odgovorni urednik portala Pištaljka, predsednik Udruženja novinara Srbije Vladimir Radomirović rekao je da je podrška javnosti potrebna uzbunjivačima, ali i sudijama, tužiocima, policiji i ovlašćenim licima kako bi mogli da rade bez pritisaka političara i drugih koji imaju za cilj ometanje pravde.

Istakao je da svetska istraživanja pokazuju da su dva razloga zbog kojih uzbunjivači ne prijavljuju nezakonitosti koje su uočili – strah od odmazde i bojazan da posle prijave nadležnim organima ne bude ništa urađeno.

„Neophodno je da institucije ispitaju informacije koje dobijaju od uzbunjivača. Značaj tužilaštva je važan u sprovođenju Zakona o zaštiti uzbunjivača, jer će od njihove reakcije i postupanja zavisi budućnost ovog Zakona“, rekao je Radomirović.

Govoreći o uzbunjivaču iz Krušika Aleksandru Obradoviću rekao je da taj slučaj pokazuje da postoji nepoverenje u rad institucija, ali da je onima koji žele da prijave nezakonitosti, u ovom slučaju sukob interesa i korupciju, neophodna stručna podrška i pravni savet.

„Obradović jeste uzbunjivač i ima prava koja mu Zakon o zaštiti uzbunjivača garantuje. Žao mi je što je odbio pravnu pomoć Pištaljke jer da je to uradio, siguran sam, ne bi bio u pritvoru, a istraga bi bila pokrenuta“, rekao je Radomirović.

Prema statistici koju Pištaljka pet godina vodi, rekao je Radomirović, uzbunjivači su se tužilaštvima obraćala u 14,80 odsto slučajeva, a medijima u 2,66 procenata i to nakon što tužilaštva nisu reagovalo, iako je mišljenje javnosti da je taj procenat veći.

Zamenica republičkog javnog tužioca dr Jasmina Kiurski istakla je da je Zakon o zaštiti uzbunjivača normativa koja ne pokriva postupanje tužilaštva, već sudija u zaštiti uzbunjivača i naknade štete.

Istakla je da Priručnik sadrži konkretne preporuke u postupanju tužilaštva prema prijavama uzbunjivača, kao i da može koristiti stručnoj i široj javnosti. „Teži se ka tome da tužilaštva prepoznaju uzbunjivače“, rekla je Kiurski.

Na pitanje o ulozi medija prilikom izveštavanja o uzbunjivačima Kiurski je rekla da mediji treba da javnost informišu objektivno, precizno, bez trunke obojenosti i senzacionalizma, kao i da je uloga portparola tužilaštava da unaprede njihovog odnos sa medijima.

„Mora se voditi računa kada i u kom obimu informacije treba da budu objavljene u medijima, zbog toka i nivoa istrage. Uzbunjivači mogu da prilikom davanja informacija medijima ugroze svoj i živote svoje porodice, ali i istragu“, navela je Kiurski.

Kaoautorka Priručnika, sekretarka Republičkog javnog tužilaštva Gordana Samardžić istakla je da je Zakon o zaštiti uzbunjivača „zlatan standard“, ali da je neophodno da mu se „da život u praktičnoj primeni“, a da je za to potrebno da institucije funkcionišu.

Važan deo Priručnika, rekla je Samardžićeva, su rokovi prema kojima institucije moraju da reaguju posle prijave neprivilnosti od strane od uzbunjivača. Rekla je da je bilo slučajeva u kojima su poslodavci vršili pritisak na uzbunjivače, a da je dobra uloga medija u tim slučajevima, što su oni, izveštavajući, vršili pritisak na poslodavce.

Advokat Pištaljke Duško Kovačević rekao je da je važna besplatna pravna pomoć koju Pištaljka pruža uzbunjivačima, kako bi se oni ohrabrili. Istakao je da je odluka uzbunjivača da ukaže na nezakonitosti ne samo njegova, već i njegove porodice koja će preživeti najveću odmazdu, ali da je neophodno i da ih sistem zaštiti.

„Uzbunjivač može da vam da dobre smernice, zbog čega je neophodno da ga saslušate. Prednost primene Zakona o zaštiti uzbunjivača je što on ne ulazi u motive prijave, već se isključivo bavi informacijama iz prijave uzbunjivača“, rekao je Kovačević.

Koautor Priručnika, stalni predstavnik Ministarstva pravde SAD Amit Kabravala rekao je da je se nekada uzbunjivači opravdano obraćaju prvo medijima, a ne institucijama. „Osobe koje slede procedure omogućuju da institucije funkcionišu. Mediji mogu koristiti, poput istraživačkih novinara, ali ne mogu da zamene institucije“, rekao je Kabravala.

Dodao je da je važno da se ozbiljno pristupa onome što uzbunjivači govore, da je potrebno da se aktivno saslušaju, da je nužno obostrano poverenje, ali da je neophodno da se regularnim pravnim kanalima proveri sve što tvrde. „Uzbunjivači mogu biti pristrasni, pogotovo ako su otpušteni“, rekao je Kabravala.

U ime Delagacije Evropske unije u Srbiji Nora Hajrinen rekla je da Priručnik ide „do srca materije“ – borbe protiv korupcije. „Suštinski uzbunjivanje, poput istraživačkog novinarstva je u podizanju svesti o neetičkim dejstvima u društvu, poput korupcije“, rekla je Hajrinen.

Istakla je da je uloga uzbunjivača „opasna“, da oni štite biznis jedne zemlje, ali i pojedinačne građane, kao i da im je potrebna podrška i zaštita kroz efikasnu sudsku vlast.

Priručnik za postupanje javnih tužilaca po krivičnoj prijavi uzbunjivača biće distribuiran tužilaštvima i objavljen na sajtu Pištaljka.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend