31. maj 2022.

Mladi mogu biti nosioci društvenih promena, potrebno je promeniti sliku koju mediji stvaraju o njima

Rezultati istraživanja Mladi u medijskom ogledalu iz godine u godinu pokazuju da stereotipni obrazac izveštavanja mejnstrim medija o mladima podrazumeva sliku nasilnog, pijanog mladića pod uticajem narkotika, kao i promiskuitetnu devojku. Kako promeniti ovu sliku, omogućiti više prostora za sadržaj za mlade, kao i sadržaj koji kreiraju mladi i njihov tematski diverizet, teme su o kojima se govorilo na konferenciji „MLADI govore, MLADI slušaju”, u organizaciji Instituta za medije i različitosti - Zapadni Balkan, Krovne organizacije mladih Srbije, Asocijacije Lokal Pres i Novog magazina.

„Saglasna sam sa kritikom da RTS nema redakciju za mlade, kao što imamo dečji program. Ono što RTS trenutno radi na programu RTS nauka je serijal RTS lab, gde su isključivo i samo mladi ljudi koji pozivaju mlade ljude da ono što rade zapravo i prikažu. Urednici na RTS-u vrlo zainteresovani za mlade ljude”, rekla je Milica Pujkilović sa RTS-a.

Nemanja Marinović iz Zoomer-a skrenuo je pažnju na senzacionalističko izveštavanje medija, kao i na način na koji omladinski mediji pristupaju određenim temama.

„Veliki problem u mejnstrim medijima je senzacionalizam, svež primer je izveštavanje mejnstrim medija o majmunskim boginjama. Naša odgovornost kao omladinskih medija koji se bave društveno odgovornim temama je da te teme približe mladima, da ih objasne na način na koji je to razumljivo, blisko mladim ljudima”, rekao je Marinović.

Oblakoder je omladinski mediji kome su u fokusu mladi, kao i mlada, neafirmisana kultura u Srbiji. Marija Todorović iz Oblakodera skrenula je pažnju da je Oblakoder mediji koji pokriva čitav jedan spektar mladih koji je izignorisan od strane mejnstrim medija.

„Mladi su u mejnstrim medijima predstavljeni ili kao genijalci ili kao vandali, a ceo taj spektar između kao da ne postoji i ignorišemo ga svi. Takođe, dosta zanemarujemo umetničku stranu, odnosno mlade i neafirmisane umetnike, koji zaista ne postoje nigde u medijima”, rekla je Todorović.

Institut za medije i različitosti – Zapadni Balkan i Krovna organizacija mladih Srbije kreirali su „Preporuke za razvoj diverziteta i etike u medijskim sadržajima za mlade”. Preporuke ukazuju da su emisije javnih servisa posvećene mladima uglavnom orijentisane na oblasti nauke, obrazovanja, kulture i sporta, potrebno je otvarati političke teme.

Jedan od autora preporuka Boban Stojanović rekao je da javni servisi, a posebno informativni mediji nemaju politički sadržaj za mlade.

„U Srbiji javni servisi, a posebno informativni mediji nemaju politički sadržaj za mlade, a to nije tako u razvijenim zemljama. Na primer, BBC je imao ogromnu kampanju u informisanju mladih o lokalnim izborima u Britaniji, u Austriji i Holandiji postaje tematske emisije koje idu u prime time-u i koje imaju za cilj da informišu mlade o političkim dešavanjima, o politikama koje su važne za njih”, rekao je Stojanović.

Rukovoditeljka grupe u sektoru za informisanje i medije Ministarstva kulture i informisanja Maja Zarić i članica Saveta za štampu Jelka Jovanović govorile su o položaju mladih kada je reč o medijskoj reprezentaciji, kao i diverzitetu sadržaja koji se obraća mladima, i kako se to može unaprediti na nivou politika. Ministarstvo omladine i sporta kao ni Regulatorno telo za elektronske medije nisu se odazvali pozivu organizatora da učestvuje na panelu „Mladi u medijima – politike”.

„Zadatak ministarstva kulture i informisanja jeste da obezbedi pozitivan pravni, odnosno ekonomski prostor, za nesmetan rad medija i u tom smislu ne uplićemo se uprogramske politike. Međutim, kreiramo javne politike kao što je Strategija razvoja sistema javnog informisanja koja važi od 2020. do 2025. godine. U tom smislu, u Strategiji su mladi prepoznati kao osetljiva grupa”, rekla je Zarić.

Na panelu „Mladi, društvene mreže i aktivizam” o društvenim mrežama kao platformi za aktivizam govorili su Nikolina Pavićević (@Kritički), Jovana Mrdalj (Ženska inicijativa), Lana Nikolić (novinarka i aktivistkinja).

Sagovornice su naglasile važnost društvenih mreža u pokretanju pitanja koja su u mejnstrim medijima, ali i u društvu, marginalizovana ili tabu. Govorile su o poteškoćama da se takve teme pokrenu i izazovima na koje su nailazile, ali i o važnosti da upravo mladi budu ti koji dižu svest o problemima koji se njih tiču.

Jedan od zaključaka konferencije „MLADI govore, MLADI slušaju”, ali i „Preporuka za razvoj diverziteta i etike u medijskim sadržajima za mlade”, je da bi mediji trebalo da preispitaju svoj koncept izveštavanja o mladima. Sa druge strane, zaključci su i da bi medijski, informaciono i politički pismeni mladi trebalo da budu pokretači društvenih promena u svojim lokalnim sredinama, ali i na nacionalnom nivou.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend