Srednjoškolci koriste tradicionalne medije i svesni su njihovih dobrih i loših strana, ali smatraju da nema dovoljno kvalitetnog sadržaja i programa za decu.
Ko je to mogao da očekuje? Fejsbuk, Gugl i Amazon štampaju magazine. Svuda po svetu niču primeri omladinskih magazina koji koriste popularnu kulturu da mladima objasne političku situaciju ili društvene vrednosti. Istraživanja govore da sve to nije prolazni trend pripadnika generacije koja se ne seća sveta bez kompjutera
YouTuberi danas zarađuju milione dolara, što je jedan od razloga popularizacije tog zanimanja kod djece.
Teško je ljudima udovoljiti, a mladim konzumentima vesti na internetu – veoma teško, pokazuje istraživanje Rojtersovog Instituta za proučavanje novinarstva, koje razotkriva i u kolikom su raskoraku klasični mediji sa budućnošću informisanja
Većina srednjoškolaca svjesni su da mediji ponekad izmišljaju sadržaj kako bi povećali svoju praćenost, pokazalo je istraživanje.
Medijski sadržaji prilagođeni mladima često su odraz volje entuzijastičnih pojedinaca dok država ne radi na kreiranju potrebnih politika.
Mladi sve manje vjeruju u medije i informacije koje im oni plasiraju. Nepovjerenje prelazi u nezainteresovanost za dešavanja u društvu, a s obzirom na to da je riječ o mladim ljudima koji bi trebali biti budućnost države, ovo stanje je svakako alarmantno i na površinu donosi pitanja o efikasnosti naših medija i mogućnosti da zadovolje potrebe omladine.
U medijima su najzastupljeniji mladi iz Beograda, čak 90 odsto, dok je preostalih deset odsto podeljeno na ostatak Srbije, pokazuje istraživanje Krovne organizacije mladih Srbije “Mladi u medijksom ogledalu”.
Mladi nisu nezainteresovani za medije, samo je potrebno privući ih kreativnošću, smatraju učesnici panela „Šta tradicionalni mediji mogu da nauče od mladih medija“.
