02. sep 2022.

Konferencija u MEDIJSKOM skloništu: Da medijska slika bude jasnija

Koliko je važno da mladi razumeju medijski sadržaj koji im se plasira, ali i da učestvuju u njegovom stravaranju, glavne su teme o kojima se juče govorilo u Medijskom skloništu u Vranju, na konferenciji „Digitalna stvarnost mladih – da medijska slika bude jasnija“. Mladi sa juga Srbije imali su priliku da od ljudi koji se bave stvaranjem i analizom medijskih sadržaja kako u tradicionalnim medijima, tako i na društvenim mrežama, čuju kako moraju biti jako oprezni sa informacijama koje ih zatrpavaju sa svih strana, a koje često nisu namenjene njima, ili ako jesu, onda to nije uvek sa dobrom namerom.

Pored toga, na primeru praktikanata i praktikantkinja koji su tokom leta završili dvomesečne prakse u medijima InfroVranjske, Bujanovačke, JUGpress i Preshevapress, pričalo se o važnosti učestvovanja mladih u kreiranju medijskih sadržaja.

Trenutno smo u situaciji da su mediji i mladi na potpuno različitim stranama. Upravo ovakvi projekti spajaju te dve stvarnosti i na taj način pokušavamo da nađemo sredinu u kojoj bismo i mi mediji znali kako da se ponašamo prema mladima, a i da bismo dobili povratnu informaciju o tome šta mladi očekuju od medija. Mislim da teme kojima se današnji mediji bave, naročito oni sa nacionalnom frekfencijom, uopšte nisu teme koje se tiču mladih i zato oni danas uopšte ne učestvuju u stvaranju svog društva, pa čak ne izlaze ni na glasanje, jer ne osećaju nikakvu obavezu“, kaže Mihajlo.

Veljko Ilić iz Vranja jedan je od praktikanata u InfoVranjskim koji je ostao deo redakcije i nakon završene prakse. Sa njim je novinarsko iskustvo sticala i Anđa Stanojković, dok su u Bujanovačkim bili Anastasija Janjić i Vukan Petković. Jovana Stošić je svoje novinarsko umeće pokazala u JUGpress-u, dok je Emilija Trajković imala priliku da svoje prve novinarske korake načini u mediju PreshevaPress.

Ja sam već neko vreme imao ideju da se bavim medijima, ali sam čekao dobru priliku, jer nisam hteo da volontiram u nekom režimskom mediju. Kada sam naišao na priliku koju su mi ponudile Građanske inicijative u saradnji sa InfoVranjskim i Vranjskim online magazinom, rešio sam da je iskoristim, ali nisam ni sanjao da će bude tako dobro organizovano. Sve je kao u bajci, ostao sam ovde da radim, baviću se raznim temama koje su vezane za mlade. Mi kao predstavnici medija moramo da izveštavamo o temama bitnim za mlade u najrazličitijim formama i na taj način probamo da im se približimo“, smatra Veljko, koji je četvrta godina srednje škole, a zaljubljenik je u novinarstvo.

Da lažne informacije ne vrebaju samo sa tradicionalnih medija, nego i sa društvenih mreža, mlade je upozorio Nikola Ristić, menadžer društvenih mreža i komunikacije u KOMS-u. Kako kaže, još uvek nismo ni svesni svih izazova koje mreže nose sa sobom, ali ono što je do sada registrovano svakako su obmane, zloupotreba ličnih podataka, čak i fizičke bezbednosti, u smislu prevelikog otkrivanja informacija o sebi, koje kasnije neko može da zloupotrebi.

U ovom kontekstu mladih jedan od najvećih problema je ulazak u hejt narativ, odnosno govor mržnje, a sa druge strane širenje dezinformacija. To je nešto sa čime se najviše suočavamo i na čijem bi suzbijanju najviše trebalo da radimo. Ono što bi mladi na prvom mestu morali da znaju je da nije svaka informacija sa interneta tačna i da ne bi trebao da ih sortiraju prema tome da li im se sviđaju ili ne, već prema relevantnosti. Naša sreća je to što se relevantnost izvora informacija nije menjala, koliko god su se kroz digitalno doba kanali komunikacije menjali. Prema svakoj informaciji koja do nas dođe treba pristupiti kritički i proveriti je“, savetuje Ristić.

Kako kaže, najbolje je najpre proveriti odakle dolazi informacija, ako to nije jasno, preporučuje najpre Fake news tragač portal, na kome postoje različiti alati za dekonstruisanje lažnih informacija. Tu su i Reverse Image SearchGoogle Images i Yandex pretrage.

Ljudi generalno o sebi dele previše informacija koje mogu da ih ugroze. Čak i ako ih ne ugroze, razgolićuju njihovu intimu i to je nešto što ne bi trebalo da rade. Jednostavan pristup celoj stvari bi bilo – na internet ne treba da postavimo ništa što ne bismo o sebi rekli bilo kom slučajnom prolazniku. Srednjoškolci se često check in-uju na mestima na kojima su, a to je nešto što bi apsolutno trebalo izbegavati, kao i, naravno, informacije iz ličnih dokumenata, adresu na kojoj žive i slično“, upozorava on.

Na konferenciji su mladi pogledali i video koji je prikazao rad praktikanata i praktikantkinja u medijima kroz MoJo (Mobile Journalism) sadržaje, nastale na jednom od treninga koji su tokom praksi završili. Čitav događaj upotpunila je i izložba „Uhvati svaki trenutak“, koja je prikazala fotografije nastale na treninzima koje su Građanske inicijative organizovale na srpskom i albanskom jeziku, a koje je završilo 40-ak mladih sa juga Srbije. Za dobru atmosferu na kraju konferencije pobrinuo se DJ Sync.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend