Ne, Srbija nije „druga najsrećnija zemlja u regionu“

Čitav niz portala preneo je vest prema kojoj je Srbija „druga najsrećnija zemlja u regionu“, pozivajući se na istraživanje „World Happiness Report”. Ovu vest je za Fake News Tragač prokomentarisao dr Veljko Jovanović, vanredni profesor na Odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, koji se bavi upravo istraživanjima u oblasti kvaliteta života i blagostanja u Srbiji.

Tvrdnja da je „Srbija druga najsrećnija zemlja u regionu!“ je i činjenično netačna i obmanjujuća iz više razloga. Ono što je najočiglednije je da je nejasno na šta se odnosi „region“. Ako bi pod „region“ spadale države Balkana ili države sa kojima se Srbija graniči, onda su i Rumunija (48. mesto) i Mađarska (62. mesto) bolje plasirane od Srbije. Ako pod „regionom“ podrazumevamo države bivše Jugoslavije i tu ne računamo Kosovo (46. mesto), onda je prema prosečnom zadovoljstvu životom Srbija na drugom mestu od šest republika bivše Jugoslavije.

Međutim, od 2012. godine, od kada se objavljuje Svetski izveštaj o sreći, države bivše Jugoslavije (sa izuzetkom Slovenije) spadaju u grupu evropskih država sa najnižim zadovoljstvom životom. Kada se poslednjih nekoliko godina posmatraju podaci za države Evrope, Srbija je po zadovoljstvu životom svojih stanovnika, u proseku bila bolje plasirana od samo nekoliko evropskih država i to uglavnom izuzetno siromašnih (poput Albanije) ili onih u kojima je aktuelna politička nestabilnost ili rat (poput Ukrajine).

Važno je naglasiti da Svetski izveštaj o sreći rang listu „najsrećnijih“ država (u izveštaju iz 2019. godine je ukupno 156 država) pravi na osnovu samo jednog pitanja iz Galupovih istraživanja, o tome kako ljudi procenjuju svoj život, na koje se odgovara na skali od 0 (najgori mogući život), do 10 (najbolji mogući život).

Mnogo jasnija slika o zadovoljstvu životom se dobija kada se vidi koliko tačno iznosi prosečno zadovoljstvo, a ne na kojem mestu se država nalazi. Naime, u periodu od 2016. do 2018. godine, prosečno zadovoljstvo u Srbiji je 5,603 (70. mesto), u Crnoj Gori 5,523 (73. mesto), u Hrvatskoj 5,432 (75. mesto), u Bosni i Hercegovini 5,386 (78. mesto) i u Makedoniji 5,274 (84. mesto).

Ove razlike u zadovoljstvu životom kod ljudi u državama bivše Jugoslavije (sa izuzetkom Slovenije na 44. mestu, sa prosečnim zadovoljstvom 6,118) u statističkom su smislu izuzetno male i zanemarljive. U Srbiji i zemljama bivše Jugoslavije (sa izuzetkom Slovenije) većina ljudi procenjuje svoj trenutni život negde na sredini između najgoreg i najboljeg mogućeg, što nikako ne ukazuje da su ljudi srećni. Kad kažete da je „Srbija druga najsrećnija zemlja u regionu!“, to je kao kada biste rekli da je neki čovek drugi najbogatiji u svom gradu, ali prećutite da kažete da mu je prosečna mesečna zarada 250 evra i da je drugi najbogatiji u okruženju u kojem je većina ljudi prilično siromašna i u kojem treći najbogatiji zarađuje 245 evra mesečno.

Na kraju, bitno je naglasiti da samo jedno pitanje koje se koristi za rangiranje „najsrećnijih“ društava u Svetskom izveštaju o sreći ne može da obuhvati složenost kvaliteta života u određenoj državi. Pri tom, prilično različite rezultate o kvalitetu života možemo dobiti kada koristimo neke druge pokazatelje. Na primer, iz Galupovih istraživanja, čije pitanje o zadovoljstvu životom koristi i Svetski izveštaj o sreći, možemo koristiti i brojna druga pitanja da bismo procenili kako ljudi žive u nekom društvu. Ovo je uradio iranski psiholog Mohsen Joshanloo (link), koji je odabrao sedam pitanja (npr. da li ljudi imaju na nekoga da se oslone u nevolji; da li se drugi ljudi odnose prema nama sa poštovanjem; da li smo zadovoljni doživljajem slobode; da li smo pomogli nekome nepoznatom; itd.) iz Galupovih istraživanja od 2005. do 2017. godine i na osnovu odgovora na tih sedam pitanja je rangirao 166 država. Srbija tu nije bila druga u regionu, već na poslednjem mestu na svetu, odnosno država u kojoj su ljudi svoje blagostanje mereno preko tih sedam pitanja procenili kao najgore na svetu.