14. avg 2018.

Nesumnjivo lice ćirilice

Zbog usložnjavanja političke situacije, zapostavili smo letnju razbibriga-rubriku „Gde su, šta rade“, zato ćemo se danas vratiti tradiciji i razmotriti – gde je i šta radi Ljilja Smajlovićka, višestruko bivša (i najverovatnije višestruko sledeća) glodurka Politikine Rotopalanke?

Gde je Smajlovićka tačno, nije mi poznato, a nije ni bitno, ali mi je poznato da je u magazinu Nedeljnik – i u relativno low profile-u – nastavila da praktikuje svoj stari srpski zanat, što će reći da „one koje treba“ hvali, a da plajpiči one koje (bez posledica po karijeru) može. Sledstveno je LJilji Marlen u prošlom broju Nedeljnika pohvalila kulturpopečitelja Vukosavljevića – naprosto je „morala „, kaže – a oplajpičila moju malenkost, doduše u smajlovićevsko-ezopovskoj formi, doći će i to na red, polako.

Ne bih pročitao Smajlovićkin tekst, kao što ih i inače redovno ne čitam, da mi pažnju nije privukao takozvani lid sa LJiljinom mišlju velikih žena, poslušajte je samo: „Koji to iskonski greh ćirilica nosi na duši“, vapila je Smajlovićka sa strane 15, pa se na kraju zapitala – „šta to okajava“. Treba li reći da je zahvaljujući tom i takvom lidu Smajlovićkina kolumna za mene momentalno postala must read jer sam – osnovano kako se pokazalo – posumnjao da ću u tekstu, samo li stisnem muda pa ga pročitam, naići na obilje sladunjavih literarnosekcijskih proseravanja i palamuđenja, začinjenih dupeuvlačenjima i potkazivanjima.

Nego da pređem na stvar. Smajlovićka je Vukosavljevića pohvalila zbog „kuraža“ da – beogradskoj čaršiji uprkos – stane u odbranu ćirilice, koju su „zabranjivali Marija Terezija i Franja Josip“, što je masna (ali probitačna laž) jer Marija Terezija ne samo da nije „zabranjivala“ ćirilicu, nego je upravo ona naručila (i finansirala) ovu koja bi – da nije Vukosavljevića i Smajlovićke – nestala sa lica sveta.

Osim Marije Terezije i Franje Josipa (koji, uzgred, uopšte nije zabranjivao ćirilicu) ćirilica – otkriva LJilja – ima i mnogo unutrašnjih neprijatelja. „Nisu to samo“, kaže, „ljudi koji slavu stekoše klozetskim metaforama o tome kako smo narod napravljen od otpada“ (ko li je taj čovek, Bože) nego i „svi koji su poverovali da će na pravu stranu istorije preći tek kada odbace sve od čega su sačinjeni i kada kao svoje usvoje tuđe interese“. Napravila je Smajlovićka i neku „paralelu“ s Putinom, koja nema nikakve veze ni sa tekstom ni sa ćirilicom, ali autoritet je autoritet. Piše, Smajlovićka nadalje – tačnije bulazni – da ni sanjala nije da će pre tri godine – kada se zalagala da se Rotopalanka zbog ćiriličnosti oslobodi neke poreze – džarnuti u „osinje gnezdo“ i postati „sumnjivo lice“. Ja tu stvar vidim malo drugačije. Ćirilica – i mnoge druge stvari – propadaju upravo zato što je (između legiona ostalih) Smajlovićka oduvek i pod svim režimima bila – nesumnjivo lice. Nadam se da ste dokonali šta ova klozetska metafora hoće da kaže.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend