Aleksandar Radić iz egzila: Pred Vučićev poraz informacije su govorile da se sprema državni udar. U sekundi se sve promenilo 
BIA je politička policija, treba je rasformirati: Vesna Mališić o prisluškivanju novinara Radara pod sumnjom da – špijuniraju državu 
Javni medijski servis: Nulta tačka 
Vučić skinut sa liste „predatora slobode medija” RSF-a posle izbornog poraza, posledice njegove vlasti ostaju 
Partijski megafon u krizi uprkos finansiranju iz budžeta: Šta se dešava sa novosadskim „Dnevnikom”? 
Udruženje novinara Srbije (UNS) protestuje zbog uvreda i optužbi na račun Radio-televizije Srbije (RTS) u sinoćnom saopštenju Srpske napredne stranke (SNS) i traži od partije, koja vrši vlast u tehničkom mandatu, da bez dokaza ne tvrdi da je RTS namerno prekinuo uključenje predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Dnevnik 2 RTS-a.
Vlast je kroz sve velike medijske kuće plasirala niz usklađenih poruka, ponekad u istoj formulaciji u više medija istog dana. Opozicija je imala svega nekoliko, pretežno reaktivnih. Druga nedelja monitoringa izborne kampanje obuhvata period od 14. do 20. septembra. Sa 25 posmatranih portala onlajn medija prikupljen je 28.371 tekst. Na društvenim mrežama analizirano je 120.190…
Tokom izborne kampanje Raskrikavanje će pratiti dezinformacije i manipulativne narative koji dobijaju značajan prostor u tabloidima i na društvenim mrežama. U pregled ćemo uključiti i druge relevantne primere kada imaju veliki domet ili predstavljaju deo šireg narativa.
Romska partija podnela je Višem sudu u Beogradu tužbu protiv Dragana J. Vučićevića, glavnog i odgovornog urednika Informer TV, i izdavača ovog medija, zbog, kako navodi ova partija u saopštenju - teškog oblika diskriminacije i govora mržnje prema pripadnicima romske nacionalne zajednice.
Radnici RTS-a okupljeni u grupi "Naš protest" saopštili su na zvaničnom nalogu na Instagramu da je Javni servis Srbije ponovo prekršio zakon u udarnom terminu, konkretno u emsiji o slučaju "Zvučni top" autorke Nikoline Rakić.
Osim Baze sudski utvrđenih činjenica i Priručnika za nastavnike historije, BIRN BiH je kroz dvogodišnji projekt provodio treninge i edukacije za nastavnike i učenike
Slučaj iz Mrčajevaca otvorio je pitanje odgovornosti medija i institucija u slučajevima seksualnog nasilja nad decom. Novinarka nedeljnika „Vreme“ i jedna od osnivačica grupe „Novinarke protiv nasilja prema ženama“ Jovana Gligorijević kaže za Mašinu da dete mora biti zaštićeno po svaku cenu, čak i kada roditelji pristaju da javno istupe, dok najveći problem vidi u institucionalnom odgovoru i nedostatku obučenosti odraslih koji bi trebalo da reaguju u ovakvim situacijama.
Isti naslov, isti tekst, ista poruka. Koliko ste puta videli identičan sadržaj na više različitih portala? Naročito u vreme političkih kriza, različiti prorežimski mediji koordinisano prenose potpuno iste sadržaje kako bi pojačali političku poruku. U nameri da bolje razumemo kako funkcioniše makar jedan deo prorežimske „hobotnice”, Cenzolovka je na uzorku od 50 senzacionalističkih tekstova ispratila njihovo širenje od velikih ka manjim i lokalnim portalima. Ko su glavni akteri u orkestriranim kampanjama?
Hrvatska novinarka Barbara Matejčić više od dve decenije istražuje teme ljudskih prava, nasilja i odgovornosti institucija, a njeno višegodišnje istraživanje fotografija egzekucije dvojice zarobljenika u Brčkom preraslo je u nagrađivanu priču i knjigu „Ubijanje za fotografiju”. U razgovoru za Cenzolovku govori o etici ratnog izveštavanja, granici između javnog interesa i eksploatacije nasilja, odgovornosti novinara i fotografa, kao i o tome zašto dobro novinarstvo mora da insistira na činjenicama čak i kada su neprijatne.
Više provladinih medija danas je napalo studente i opoziciju da spremaju „sabotažu izbora” ukoliko na njima izgube. Tvrde da studenti planiraju da njihovi kontrolori napuste biračka mesta, ukoliko dođe do nasilnih incidenata na dan izbora. Kao „dokaz” za to koriste izjavu politikologa Lazara Marićevića koji je u nedavnom gostovanju na Novoj S iznosio pretpostavke na koje bi načine studenti mogli da reaguju ukoliko izbore bude pratilo nasilje i nepravilnosti. Marićević je za Raskrikavanje potvrdio da nije iznosio nikakav studentski plan.
Kada je tog 21. jula registrovan prvi požar u Deliblatskoj peščari, verovatno ni pesimisti nisu pretpostavljali da ćemo se tom temom baviti i čitavog avgusta. Postavljala su se pitanja odgovornosti za gašenje požara, uticaja klimatskih promena, snabdevenosti sektora za vanredne situacije, potrebe za podrškom drugih zemalja, ali i vremena koje će biti potrebno da se biosistem peščare obnovi. Širene su različite interpretacije (neke na ivici teorija zavere), kontradiktornosti, dezinformacije i foto-manipulacije, što ćemo ukratko pokušati da prikažemo u ovom izdanju rubrike Unatrag.
Novinari širom regiona koji izveštavaju o ratnim zločinima, nestalim osobama, institucionalnoj odgovornosti i odgovornosti „sopstvene strane“ i dalje su izloženi ozbiljnim pritiscima, kampanjama blaćenja i pretnjama, dok kvalitetno izveštavanje o prošlosti, osetljivo na sukobe, uglavnom ostaje izvan glavnih medijskih tokova, kaže izvršna direktorka Udruženja novinara Kosova i koautorka regionalnog istraživanja o medijskom izveštavanju i suočavanju s prošlošću.
Portali 24/7, Rikošet i Alo prekršili su Kodeks novinara i novinarki Srbije, dok portali Danas i Nova.rs nisu, odlučila je Komisija za žalbe Saveta za štampu na jučerašnjoj sednici održanoj u Press centru Udruženja novinara Srbije.
Do 21. jula Džejson Ardej bio je najmlađi crni profesor na prestižnom Kembridžu: to zvanje stekao je pre četiri godine, u 37-oj. Kada je osvanuo članak u kojem se detaljno navode mesta na kojima je plagirao svoj doktorat, za zvezdu Kembridža sve se promenilo. Tokom sledeća 22 dana, u vodećim britanskim medijima pojavilo se 249 napisa o njemu. Otkaz je dao 5. avgusta, da bi devet dana kasnije izvršio samoubistvo.
Kineska društvena mreža preplavljena je oglasima koji promovišu ulične droge i lekove na recept poput kodeina, benzodiazepina i Aderala.
Sada će režim, osim ako se ne desi neko čudo, imati četiri televizije sa nacionalnim dozvolama, stotine lokalnih, sve nacionalne novine i radio-stanice, armiju botova na mrežama i nekoliko čitanih portala. Mi za informisanje imamo Fejsbuk, Instagram i malo Tik-toka, plus poneki još uvek živi istraživački ili lokalni medij. Pa, ako neko hoće da čestita…
„Pogazili su istinu. Obmanuli javnost. Planirali građanski rat. Kreirali lažnu realnost. Nepravdi je došao kraj“. Ovim rečima započinje film „Hronologija laži“, predstavljen kao „dokumentarac o blokaderskom nasilju“ o događajima tokom građanskog protesta u Valjevu 14. avgusta prošle godine, koji je ostao upamćen po nasilju policije i prekomernoj upotrebi sile prema građanima.
To je svakako jedna pobeda za mene. Mislim, svi znamo i kako nam sudstvo radi i ja sam ovim stvarno, iskreno, baš prijatno iznenađena. Možda za nekog – mala pobeda, ali koja po meni, pokazuje i dokazuje da u tom sudstvu postoje savesni ljudi koji zaista odgovorno rade svoj posao, kaže u dahu Marija Petrović, odbornica grupe „Ujedinjeni za Mionicu“ u mioničkom lokalnom parlamentu na osnovu čije žalbe je Viši sud u Beogradu doneo rešenje po kojem se lokalnoj „TV Kolubara” zabranjuje da o njoj u svom programu izveštava na dosadašnji način do pravosnažnog okončanja postupka.
Prošlo je godinu dana od prekomerne upotrebe sile prema građanima u Valjevu, a Poverenik za zaštitu ravnopravnosti Milan Antonijević učestvovao je tada u emisiji u kojoj su se širile tvrdnje, odnosno spin da je N1 objavio vest o smrti dečaka iz Valjeva tokom protesta. Voditeljka N1 postavila je Povereniku pitanje hoće li se izviniti, pošto N1 to nikad nije objavio.
Više domaćih medija je tokom prethodnog meseca podelilo vest o novorođenom dečaku kojem je majka, navodno, dala neobično ime Srbujem. Tragač je pronašao da se priloženi snimak deteta ranije već pojavljivao na stranim TikTok stranicama, kao i da je vest potekla sa Instagram profila koji objavljuje tzv. rejdžbejt sadržaj.
