28. jun 2021.

Prepodobni filantrop

Reagovanje Srđana Škora na tekst Verana Matića "Nepoželjna osoba", objavljen na portalu Javni servis

Uvek sam se pitao kako je moguće da jedan novinar sa margine, po obrazovanju srednjoškolac iz Šapca, bude na čelu jednog tako moćnog Radija i Televizije B92. Nekako sam mislio da pred tolikim donatorima iz Evrope i sveta, Srbija može mnogo toga boljeg i kvalitetnijeg da ponudi. Odgovor je bio kako ume jako dobro da barata sa parama i pristiglim donacijama, ali i sa strancima, jer ne zna ni jednu reč engleskog, pa drugi završavaju poslove u njegovo ime.

Čudno mi je bilo kako neko ko je početkom zloglasnih devedesetih bio stalni saradnik lista „Pogledi“ koji je isključivo promovisao četništvo i rehabilitaciju generala Draže Mihajlovića, bude prihvatljiv i za srpski NVO sektor i predstavnike međunarodne zajednice koji su se istovremeno užasavali i gnušali svih tih novo četnika uvijenih u ideologiju sadašnjeg njegovog gospodara A. Vučića i njegovog duhovnika V. Šešelja.

Bilo bi stvarno nepristojno napisati da se pre Vučića i Šešelja zalagao za Veliku Srbiju, ili ne daj Bože bio inspirator onoga šta su činile njihove dobrovoljačke jedinice, pljačkajući i ubijajući nemoćne na mnogim teritorijama bivše Jugoslavije. On je samo pisao za list koji je propagirao četništvo kad je to bilo popularno i prihvatljivo. I naravno ništa više.

Svoju prepodobnost je stalno dokazivao ugroženošću novinara i urednika kuće kojom je rukovodio, a pristigli koverti podrške su bivali sve deblji i deblji. Pomogao je svesrdno i SPO da novinari ove kuće stanu na svoje noge dobivši adekvatan broj stambenih kvadrata, ali tek pošto su na brutalan način smenili Z. Đinđića uz pomoć Miloševićevog SPS. Ali, šta ime veze ako se zna da je SPO bio zvanično opozicija na vlasti u Beogradu.

Prepodobni se potrudio čak i da prvi dovede rijaliti programe na ove prostore. Posledice znamo. Kad je završio sa misijom slobodne i slobodoumne B92 stanice, učinio je sve da čak i sećanje na nju nestane, a on napuni svoje džepove prodajom. Prepodobni koji za sebe kaže da nikad ne ćuti, nikad nije progovorio javno koliko je lično para inkasirao na ovoj transakciji. Način kako je izigrao akcionare valjda će jednom doći na red.

Onda je preko noći postao distributer medicinske opreme uglavnom aparata za mamografiju. Otkud Prepodobni u ovoj vrsti posla nikome nije bilo jasno, ali niko nije smeo ništa da kaže, a kamoli nešto da pita. Jer u pitanju je bio dokazani borac za slobodu medija, jedini borac takve vrste u svetu koji se boreći za slobodu – obogatio. Svakako najveći šok je izavao izbor Prepodobnog za šefa Komisije za utvrđivanje ubistava novinara. Postaviti jednu nestručnu i potpuno nekompetentnu osobu na čelo jedne ovako važne Komisije može samo neko ko želi da se sprda i sa novinarima i sa njihovim stradanjima. Znamo kako se zove ta osoba i ko je bio odlučujući faktor da se baš Prepodobni imenuje.

Do pojave Prepodobnog uglavnom su istinski borci za bilo šta prvi bili stradalnici, a ovaj je čak osim ličnog bogatstva i statusa nedodirljivosti, postao lični sluga iliti specijalni izaslanik ubice medija. I ne samo to. Prepodobni je i kopredsedavajući Saveta za filantropiju Vlade A. Brnabić. Prepodobni je zvanično čovekoljubac u vladi punoj dupeljubaca. San svakog slobodnog novinara. Zamislite koliko se Prepodobni vinuo u nebesa kad je istovremeno lični izaslanik ubice medija A. Vučića, u čije ime kleči u Vukovaru, i lični filantrop A. Brnabić. Šta u njeno ime sve radi možemo samo nagađati.

Večito poželjnoj osobi koja se kao Krez obogatila u vreme dok su njegov narod, a posebno novinari osiromašili, dugujem još nekoliko objašnjenja. Tek da spozna razliku između istine i radikalsko-spsovskih lupanja lažnih etiketa. Potrudiću se da Prepodobnom to dočaram najprihvatljivije njegovom znanju i obrazovanju.

Napustio sam Radio Politiku 1991. godine zbog cenzure, u trenutku kad je ova stanica u Beogradu bila slušanija od B92. Pogledati jednu od prvih emisija „Utiska nedelje“ Olje Bećković na „Studiju B“ kako bi bolje utvrdili pomenutu činjenicu. Posle tog gostovanja i onoga što sam tada izgovorio javno mi je poručeno da nikad neću više nigde moći da radim dok je Milošević na vlasti. Delimično su to i ostvarili. Naredne četiri godine, u vreme najveće inflacije i ratova bio sam bez posla. Na Birou kao i danas. Prepodobni je naravno ćutao kao i stanica kojom je rukovodio sve to vreme. Oni su uvek bili nekakve žrtve makar za javnost. I umeli su to vešto da prodaju i domaćoj i svetskoj javnosti.

Jedini list koji je imao hrabrosti da mi ponudi zaposlenje bila je „Revija 92“. Tamo sam se zaposlio 1995. nekoliko meseci pre potpisivanja Dejtonskog sporazuma. U to vreme koje spominje večno poželjni i Prepodobni, „Revija 92“ nije bila u sastavu kompanije Novosti. Postala je to tek 2001. godine posle demokratskih promena u Srbiji. I da sam hteo vremenski nisam mogao da huškam na rat, jer je bio završen, a „moje novinarstvo“ nije moglo u značajnoj meri da „proizvede atmosferu“ u kojoj su stradali Dada Vujasinović i Slavko Ćuruvija sve i da sam to hteo. Ali, znamo ko je tome dao značajan doprinos. Upravo gospodar čije skute Prepodobni ljubi svakog dana. Nisam ja, deset dana pre likvidacije Slavka Ćuruvije javno zapretio da ću mu se osvetiti kad tad već A. Vučič. Red bi bio da svom specijalnom izaslaniku koji se polomi da mu obezbedi da što više unizi novinare i građane Srbije otkrije svoju i ulogu svojih ideoloških prijatelja u likvidaciji pomenutih kolega.

Milana Pantića, nažalost, nisam imao prilike da upoznam, ali sam zato upoznao njegovog sina Nemanju kad sam prešao u list „Večernje novosti“ 2008. gde sam, tačno je, od tada, sa prekidima, obavljao mnoge odgovorne funkcije, sve dok nisam progovorio o nedodirljivom gospodaru nedodirljivog Prepodobnog. Dakle, te užasne „Večernje novosti“ su zaposlile Pantićevog sina, a ne „časni“ B92 na čelu sa Prepodobnim.

Od kad je A. Vučić došao na vlast Prepodobni nije progovorio ni reč protiv ubijanja medija, cenzure, zloupotreba, nasilja nad istinom, najmračnijeg medijskog doba u istoriji Srbije… Ćuti ko zaliven. A kad progovori antologijski pohvali izbor osvedočene radikalke M. Gojković na mesto ministra informisanja. I povremeno klekne gde mu Vučić kaže.

Pismo Nepoželjnom je objavljeno na Javnom servisu u vlasništvu Prepodobnog. Odgovor objavljujem na svojoj FB stranici, jer je to jedino mesto gde još mogu da pišem.

Sve dok su Javni servisi u vlasti ubice medija i njegovog specijalnog izaslanika, a oni nedodirljivi za sprovođenje pravde i suočavanje sa istinom, Srbija neće postati normalno društvo. Jasno je da to ne dozvoljavaju niti su ikad želeli Prepodobni sluga i njegov gospodar sa neograničenom vlašću. Postavlja se pitanje šta mi želimo?

Za sebe znam. A imamo i mamograf. Sa potpisom. Sve za filantropiju i Prepodobnog izaslanika ubice medija.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend