Slučaj jednog tvita: Priča o odgovornosti

Dok se sedi na buretu baruta – šibica se ne pali. Ili se to barem ne čini ukoliko iza toga ne stoji namera da se napravi šteta. Ako je to već učinjeno u pitanju je ili zla namera ili ekstremna neodgovornost. Ili je to zaista moralo.

U slučaju tvita bivšeg poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljuba Šabića u prvom času smo isključili sve razloge koji bi ukazivali na neodgovornost i poverovali da su podeljeno društvo i atmosfera sejanja netrpeljivosti i nasilja koji vise u vazduhu eskalirali i uzeli danak. Da su brojne optužbe na njegov račun koje su od njega mogle načiniti metu u nečijoj glavi stvorile opravdanje i sliku da je u redu prema njemu primeniti i nasilje.

Da li je presudio strah, opšta paranoja, atmosfera pretnji, nesvesnost moći i uticaja društvenih mreža ili nešto drugo, ispostavilo se da je tvit lažna uzbuna i poprilično neodgovorno uzbunjivanje javnosti.

Takođe, dogodilo se i ono od čega strahujemo u Insajderu – zanemarili smo oprez koji nas često vodi i ispostavlja se opravdanim i hteli da prenesemo informaciju koju nismo mogli da proverimo jer se Šabić nije javljao. Pogrešili smo.

Ovaj slučaj ipak neće biti potpuni promašaj ukoliko iz njega svi ponešto naučimo, a ponajpre to u kakvom društvu živimo.

Jer opravdani strah očas posla pređe u paranoju, paranoja u lažne optužbe, optužbe u etiketiranja, a ovi pak daju opravdanje za nasilje. Toga smo bili svedoci u decenijama za nama. I zato svi snosimo odgovornost. A odgovorno ponašanje podrazumeva i izvinjenje i objašnjenje kada je neophodno. Zato ovaj tekst.