24. okt 2019.

Sudovi časti UNS-a i NUNS-a o pravu novinara da iznosi svoj stav u medijima

Udruženje novinara Srbije (UNS) i Nezavisno udruženje novinara Srbije (UNS) održali su prvu zajedničku sednicu sudova časti, a tema je bila može li novinar da iznosi svoj stav u medijima za koje ne radi ili na društvenim mrežama.

Sednica je sazvana na inicijativu novinarke Radio-televizije Srbije Tamare Tankosić, koja je od novinarskih udruženja i resornog Ministarstva kulture i informisanja zatražila stav na tu temu.

Ministarstvu je, kako kaže, postavila 10 pitanja i još čeka odgovore koji treba da stignu u zakonskom roku od 30 dana. Ona je iznela stav da zakon novinarima dozvoljava da iznose svoj stav i da ih treba ohrabrivati na to. Ipak, primetla je da većina zastupa stav, sa kojim se ona ne slaže, da „nije pametno“ iznositi lično mišljenje, jer to može da ugrozi kredibilitet kuće za koju se radi i da utiče na profesionalnost novinara.

Istakla je da, kada je reč o ličnom stavu novinara, ne mora isključivo da se misli na politiku, koja je najškakljivija, već i na neka druga važna društvena pitanja. Ukazala je da se mediji često pozivaju na interne kodekse i uputsva, zaštitu uređivačke politike i upitala šta ako je ta uređivačka politika u nekim elementima protivna zakonu?

Tankosić je kazala da pravo da iznesu javni stav novinarima obezbeđuje član 49. Zakona o javnom informisanju.

Tu se navodi da novinaru ne može prestati radni odnos, umanjiti se zarada, niti se na drugi način može staviti u nepovoljniji položaj zbog toga što je u javnom glasilu objavio istinitu tvrdnju ili izneo mišljenje, kao ni zbog toga što je svoje mišljenje izneo van medija kao lični stav. Zatražila je da se taj stav precizira, kako bi se izbegle nedoumice.

Istakla je i da kada je reč o iznošenju ličnog stava novinari, ipak, treba da vode računa o poštovanju osnovnih standarda i o tome da nema govora mržnje, uvrede ili diskriminacije. Kao problem je istakla da svaki put kada neko govori o toj temi pominje situaciju u nekim drugim zemljama, a ne konkretno o Srbiji.

Tankosić je istakla da na javnom servisu nije imala problema, ali da je zanima kako stoje stvari i kako se treba odnositi prema toj tematici.

Advokat UNS Zoran Lakićević istakao je da Ustav omogućava pravo na slobodu izražavanja, ali da novinari treba da vode računa o poštovanju Zakona o radu. On je skrenuo paznju da u ugovorima o radu postoje klauzule koje su za novinare obavezujuće i ograničavajuće. Naveo je i da se dešavaju situacije da je povod za dobijanje otkaza upravo neki izneti stav, ali da se kao zvaničan osnov često navodi neki drugi razlog i prekršaj klauzula o radu.

I predsednica Suda časti UNS Ljiljana Smajlović ukazala je da je teško zaštititi novinare kada se desi prekršaj ugovora o radu i da tu treba da postoji oprez. Ona je ocenila da je profesija urednika derogirana i da se o tome da li neki novinar može da gostuje negde i da iznese svoj stav često pitaju direktori, a ne urednici.

Za gostovanja se, primećujuje Smajlović, najčešće biraju mediji srodnih uredivačkih politika.

Istakla je problem polarizovanosti medija u Srbiji i dodala da zbog toga treba stvoriti prostor za novinare koji žele da istaknu lični stav i koji možda nemaju mogućnosti da ga iznesu u redakcijama.

„Moramo li svi da budemo pristrasni, moramo li da poštujemo pristrasnost svojih radskcija“, upitala je Smajlović.

U diskusiji je učestvovala i novinarka i Urednica zabavnog programa RTS Olivera Kovačević, koja je istakla da je javni servis često gubio u sudskim epilozima i da su u sličnim situacijama novinari vraćani na posao.

Na zajedničkoj sednici sudova časti UNS i NUNS čula se i ocena da je za rešavanje ovakvih pitanja i bolju zaštitu novinara potrebno da udruženja ojačaju i glasnije stanu u odbranu profesije.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend