22. dec 2021.

Tri decenije borbe između dijaloga i govora mržnje

U Srbiji se i pored postojećeg institucionalnog okvira duže od tri decenije utvrđuje gde je granica između dijaloga kao pretpostavke demokratije i govora mržnje koji vodi u nasilje, ocenjuje se u analizi koju je objavio beogradski Medija centar

U tekstu „Govor mržnje pakleni krug“, analizirana je situacija u medijma u Srbiji u protekle tri decenije, od onoga što je prethodilo ratnoj retorici ’90-tih, do kasnijih pojava i propuštenih prilika da se uspostavi kvalitetna medijska scena.

Uz primere zloupotreba, analiza ukazuje na neefikasnost medijskog zakonodavstva, pravnog i institucionalnog okvira koji su uspostavljeni upravo bi se sprečio govor mržnje u medijima, i konstatuje da te pojave ne rešavaju kazne, već kvalifikovani konzumenti medijskog sadržaja.

„Kvalifikovana i nepodmitljiva javnost kao garant sigurnog demokratskog procesa institucija je koju tek treba stvoriti u Srbiji, a tu priliku propustili su i lideri petooktobarskih promena“, navedeno je u tekstu i ukazano na obećanja da Medijska strategija za period 2020-2025. treba da popravi medijsku sliku u Srbiji.

Podsećajući na prve tabloide u Srbiji i na „najdrastičniji primer“ iz aprila 1999, odnosno naslov u Politici ekspres „Ćuruvija dočekao bombe“ koji je prethodio ubistvu novinara Slavka Ćuruvije, u tekstu se dodaje da su takvi naslovi danas svakodnevica, a da kao i tada u tome opet prednjače oni mediji koji se smatraju bliski vlastima.

Prema istraživanjima Centra za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost (CEPROM) u Srbiji iz 2019. godine osam dnevnih listova i 20 najčitanijih portala u zemlji samo u toku jednog dana objave u proseku 644 teksta koji sadrže neke od elemenata agresivne komunikacije, govora mržnje i senzacionalizma, što znači da svaki medij prosečno objavi 23 takva teksta samo u toku jednog dana, navodi se u analizi.

Ističe se i da na zastupljenost govora mržnje u Srbiji i nekažnjivost jasno ukazuju i brojni izveštaji međunarodnih organizacija, uključujući i Izveštaje o napretku Srbije u procesu pridruživanja EU, gde se pored ostalog ocenjuje da se „govor mržnje i diskriminatorna terminologija često tolerišu u medijima, a da regulatorni organi i tužioci retko reaguju na te slučajeve“.

„Kakav je institucionalni okvir da se ovakvo stanje prevaziđe? U čijoj je nadležnosti ovaj problem?

Pravosudni sistem teško prepoznaje govor mržnje zaključuju pravnici.

Borci za slobodu izražavanja ne bi bili sretni da sudovi imaju glavnu reč“, dodaje se u tekstu uz citiranje zakonske regulative, moguće adrese u slučaju pritužbi, ali i prepreka za njihovo rešavanje.

Suština i nije u kažnjavanju, kaže se u tekstu i navodi da je potrebno postići da se u javnosti vodi dijalog a ne da se stvara javno mnenje koje treba ubrzanim tempom i po skraćenoj proceduri da obezbedi pobedu na izborima i nekontrolisanu vlast i moć, te da novinari i mediji tu imaju ogromnu ulogu.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend