28. okt 2019.

UNS i NUNS o javnom iznošenju ličnog stava novinara: Od prava po zakonu do „veži konja gde ti gazda kaže“ (VIDEO)

„Pozicija glavnog urednika u Srbiji je derogirana. Sve je predato u ruke direktora koji odlučuje da li novinar sme da gostuje u nekoj emisiji i koji za iznošenje stava novinara bira televizije srodnih uređivačkih politika“, rečeno je na prvoj zajedničkoj javnoj sednici suda časti Udruženja novinara Srbije (UNS) i Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS).

Advokat UNS-a Zoran Lakićević rekao je da član 49 Zakona o javnom informisanju i medijima štiti novinara u slučaju kada u glasilu u kojem radi objavljuje istinite tvrdnje ili iznosi mišljenja i u slučaju kada iznosi mišljenje kao lični stav van medija. „Iznošenja tvrdnji i mišljenja jeste posao novinara“, naveo je on.

„Pravo na lični stav i njegovo iznošenje ima svoj pravni izvor u Ustavu Srbije koji predviđa slobodnu misli, uverenja, savesti. Ustav jemči slobodu mišljenja i izražavanja koji se mogu ograničiti zbog zaštite prava i ugleda drugih ili morala demokratskog društva“, rekao je Lakićević.

Naveo je da je praksa da poslodavac, ukoliko mu se ne svidi javno istupanje novinara, nađe način da mu iz drugog razloga da otkaz ili da ga novčano kazni.

Istakao je da novinar treba voditi računa o klauzuli zabrane konkurencije u Zakonu o radu, koja se predviđa ugovorom o radi, nije obavezna, ali čiji prekršaj može dati pravo poslodavcu da traži naknadu štete od zaposlenog novinara.

„Zabrana konkurencija predviđa da zaposleni novinara ne može u svoje ime i za svoj račun da radi poslove svoga radnog mesta za druge, bez saglasnosti poslodavca. Prekršaj klauzule dovodi do prava poslodavca da traži naknadu štete od zaposlenog novinara“, kazao je Lakićević.

Urednica u RTS-u i članica suda časti UNS-a Olivera Kovačević je kao primer kažnjavanja novinara koji je javno izneo svoj stav iznela slučaj kada je urednik u RTS-u 2005. godine dobio otkaz zbog intervjua u TV Novostima u kojem je govorio, između ostalog, o opštem stanju kulture u medijima.

„Sudski postupak je trajao osam godina. Nižistepeni sudovi su presudili u korist RTS-a, a Vrhovni kasacioni sud je odluke preinačio, zbog čega je novinar posle osam godina vraćen na posao“, rekla je Kovačević.

Kazala je da u njenom ugovoru o radu sa RTS-om stoje odredbe zbog kojih može da dobije otkaz zbog javnog iznošenja ličnog stava poput: nedolično ponašanje na radu kojim se narušava ugled poslodavca, a naročito ugrožava programski, proizvodni ili ekonomski interes poslodavca ili se krši profesionalni kodeks.

Navela je i da u kodeksu o radu i ponašanju zaposlenih u RTS-u piše da su zaposleni dužni da obavljaju svoju profesionalnu delatnost i da u svakom javnom istupanju, a posebno u sredstvima javnog informisanja treba da vode računa o poslovnom i programskom interesu i ugledu ove medijske kuće.

Ukoliko bi je hipotetički pitali da li bi novinar RTS-a trebalo da gostuje na televiziji Pink ili Hepi, Kovačević je rekla da ne bi zabranila, ali bi preporučila da kao novinar RTS nosi slavu i breme i da vodi računa o svom integritetu.

Govoreći o slobodi iznošenja ličnog stava na društvenim mrežama predsednica Suda časti UNS-a Ljiljana Smajlović rekla je da je u Americi, zemlji koja ima najbolju zaštitu slobode govora, u Njujork tajmsu urednik smenjen zbog tvita, s obrazloženjem da je objava bila rasistička.

„U zapadnom svetu, čije standarde mi prepisujemo, trenutno kopaju po biografijama, Tviter i Fejsbuk nalozima zbog čega ljudi dobijaju otkaze zato što su nešto napisali na društvenim mrežama pre 20 godina“, rekla je Smajlović.

Kao primer u svetu prava novinara na iznošenje svog stava u drugom mediju, Smajlović ja kazala da je Njujork tajms zabranio novinarima da se pojavljuju u pojedinim emisijama, jer one štete kredibiltetu njihove redakcije, bez obzira na to šta bi novinari govorili u tim emisijama.

Podsetila je i na slučaj smene Srđana Škora u „Večernjim novostima“ posle gostovanja u RTS-u.

Kazala je da je „pozicija glavnog urednika u Srbiji derogirana“, da je sve „predato u ruke direktoru koji odlučuje da li novinar sme da gostuje u nekoj emisiji i da se biraju televizije srodnih uređivačkih politika“.

Novinarka Bete Mirjana Nikolić navela je svoj primer otkaza u Radio Beogradu „zbog pitanja na konferenciji za medije koje se nije svidelo“ ovoj medijskog kući.

„Preživela sam godinu dana terora da bih dobila otkaz zbog nameštene svađe. Obratila sam se NUNS-u. Njihov advokat je rekao da neće da me zastupa, jer je procenio da neće protiv RTS-a“, rekla je Nikolić i dodala da „nigde na papiru nema da im se nije svidelo njeno pitanje“.

Nikolić je kazala da je tada u Radio Beogradu kao skupštinski izveštač „odjednom počela da prati ekologiju i kućne ljubimce, da bi na kraju dobila otkaz zbog nekakve svađe“.

Predsednik UNS-a Vladimir Radomirović pitao je članove sudova časti da li bi imali razumevanja za medijsku kuću koja izveštava kritički i prema vlasti i opoziciji, a koja da otkaz novinaru koji je na društvenoj mreži izneo stav u korist neke političke opcije, odnosno ugrozio nepristrasnost redakcije.

Odgovarajući na pitanje Radomirovića Smajlović je podsetila da u novinarskom kodeksu piše da je sa novinarstvom nespojivo izjašnjavanje u korist neke političke opcije.

Član suda časti NUNS-a Zlatko Čobović rekao je da je poštovanje novinarskog kodeksa moralno pitanje.

Odgovarajući na pitanje Radomirovića Čobović je rekao da je to sloboda mišljenja. „Novinar nije prekršio zakon jer je rekao da navija za neku partiju, ali jeste kodeks. Kada bi se novinarski kodeks poštovao, 90 odsto novinara u Srbiji ne bi moglo da radi zato što na različite načine ili direktno rade za neku partiju“, rekao je Čobović.

Predsednik suda časti NUNS-a Vlado Mareš rekao je da svaki čovek može i treba da ima pravo da slobodno misli i da se izražava.

„Ako želiš da kažeš da je Vučić jedno blebetalo ti imaš to gde da kažeš. Ako hoćeš da kažeš da je Đilas lopov, opet ćeš imati gde to da kažeš. Saglasan sam da su derogirani urednici, jer su upregnuti u političke kočije“, rekao je Mareš.

Rekao je da je o pitanju prava novinara na iznošenje ličnog stava pristalica „veži konja gde ti gazda kaže”.

„Da li ćeš ga vezati za ono ili ovo drvo, manje više. Ako ti gazda kaže da vežeš konja u štali koja gori, onda moraš da se zapitaš da li je gazda normalan i da li si ti normalan ako tako uradiš. To ima svoju cenu“, kazao je Mareš.

Generalni sekretar NUNS-a Svetozar Raković podsetio je na Smernice za primenu kodeksa novinara Srbije u onlajn okruženju.

„Ukoliko novinar na svom privatnom nalogu objavi komentare ili mišljenja drugačija od onoga što je već preneo u medijskoj objavi ili zagovara neku političku ili drugu opciju koja izaziva podeljenost u društvu njegov kredibilitet u očima javnosti prilikom izveštavanja o toj temi može biti ugrožena“, rekao je Raković.

Dodao je da „novinari treba da imaju uvidu da njihove onlajn aktivnosti mogu da utiču na reputaciju medija za koji rade“, ali i da „mediji koji ograničavaju slobodu izražavanja svojih novinara rizikuju svoju reputaciju“.

Član suda časti UNS-a Goran Avramović rekao je da su kolektivni ugovori, javni pritisak, kao i pravna pomoć koju pružaju udruženja novinara oblici borbe „koji bi trebalo da dovedu do slobode da jasno i glasno kažemo svoje mišljenje“, ali i da sloboda ima cenu, koja može biti „brutalna“.

Novinarka Pištaljke Dragana Matović naglasila je da prilikom javnog iznošenja ličnog stava novinara treba da se uzme u obzir i da novinari tada pozajmljuju kredibilitet svoje medijske kuće.

Predsednica Izvršnog odbora UNS-a Dragana Pejović upitala je članove sudove časti da li bi izbegavali da novinara pošalju na zadatak, ukoliko je o toj temi već javno izneo svoj stav.

Smajlović je Pejović odgovorila da je to pitanje profesionalizma novinara i njegove mogućnosti da iznese najbolje argumente strane sa kojom se ne slaže, ali da bi načelni odgovor američke škole novinarstva bio da novinara ne treba da pošalju na taj zadatak.

Članica Uprave UNS-a Jelene Spasić pitala je da li bi je udruženja sa etičkog aspekta branila ukoliko bi iznela svoj lični stav.

Smajlovića je Spasić odgovorila da će to zavisiti od toga šta će javno reći, čak i ako joj eksplicitno redakcija kaže da ne može da iznosi svoj stav.

Radomirović je zaključio da su novinari jedina struka koja ozbiljno razgovara o etici i da treba da se razgovara o poštovanju etike i kod drugih struka, poput advokature, prosvete, zdravstva…

Povod za javnu sednicu sudova časti UNS-a i NUNS je tumačenje člana 49 Zakona o javnom informisanju i medijima kojim je propisano pravo novinara na objavljivanje tvrdnji i iznošenja stavova i mišljenja, koje im je zatražila novinarka RTS-a Tamara Tankosić.

Dileme Tankosić bile su da li zaposleni novinar može da iznese lični stav u drugom mediju bez odobrenja urednika i direktora, da li je za to potrebno odobrenje medijske kuće u kojoj novinar radi i čime je ovo regulisano.

Tankosić je u uvodnom delu sednice rekla da novinari imaju po zakonu pravo da iznose javno lični stav.

„Smatra se da kada novinar javno iznese svoj stav može da naruši svoj i kredibilitet kuće u kojoj radi. Novinari treba da iznose svoje stavove i zakon im daje pravo, što ne znači nužno da su manje profesionalni od novinara koji ne iznose javno lične stavove“, kazala je Tankosić.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend