27. jan 2018.

Vlasti je u interesu da narod bude zaokupljen banalnostima

Boris Milivojević, glumac, povodom novog domaćeg filma "Patuljci sa naslovnih strana"

U domaćim bioskopima odnedavno se prikazuje nova komedija Milorada Milinkovića „Patuljci sa naslovnih strana“.

Inspirisan rijaliti programima koji poslednjih godina dominiraju našim medijskim svetom, film govori o gubljenju razlika između izrežirane i životne stvarnosti. Iako doveden do krajnjih granica, svet „Patuljaka“ ni po čemu se ne razlikuje od onih koje svakodnevno možemo da vidimo na velikom broju televizija sa nacionalnom frekvencijom i u brojnim novinama. To je svet junaka koji prihvataju svoje postojanje isključivo u okviru određenih TV formata i stranica žute štampe, i koji su spremni na sve da bi u tom svetu zauvek ostali. O ovom filmu, ali i stvarnosti kojom je podstaknut, za Danas govori glumac Boris Milivojević.

* Film „Patuljci sa naslovnih strana“ je kritika „ružičaste stvarnosti“ u kojoj živimo. Kako vi vidite ovo ostvarenje? I zašto vam je bilo važno da u njemu učestvujete?

– Jeste kritika moderne TV produkcije i nestašice smislenog i kvalitetnog programa. Naizgled, film karikira stvarnost i preteruje, međutim, realnost je mnogo strašnija. Bilo mi je važno da učestvujem u ovakvom projektu jer smatram da je i to u opisu mog posla i zanimanja, da se osim puke zabave, kao u ogledalu prikažu i društvene okolnosti i ukaže na probleme – da ukazuje na društvene probleme.

* Kako vidite činjenicu da to što su medijski prostor osvojili otrovne reči, nasilje, seks… obično ide uz objašnjene da narod to traži i da samo takve stvari mogu da obezbede rejting ili čitanost?

– Zbog pogrešnog zaključivanja (bar kad sam ja i ljudi koje znam u pitanju) ne gledam TV program. Što se tiče ostatka populacije, vlada ona deviza – gutaj šta ti se servira. A ljudi bi bili sigurno i srećniji da mogu da pogledaju i nešto dobro, pozitivno i kvalitetno, ali ne pruža im se ni mogućnost.

* Rijaliti programi i tabloidi postoje u celom svetu, ali dok su kod drugih oni rezervisani za kablovske televizije ili se vezuju za perifernu štampu, kod nas se prikazuju na kanalima sa nacionalnom frekvencijom i imaju predznake glavnih informatora. Kako vidite takvu situaciju?

– Debakl svesti.

* Nije problem samo njihovo prikazivanje, već njihov opšti uticaj na društvo…

– Samim tim imaju i ogroman uticaj i na mlade koji za drugo i ne znaju… Blago rečeno katastrofa i zaglupljivanje generacija mladih.

* Mislite li da bi neke više instance trebalo time da se pozabave? Kome odgovara takvo društvo koje svoju sliku sveta gradi na osnovu tabloida?

– Manipulativna vlast u interesu ima da narod bude što neobrazovaniji i zaokupljeniji banalnostima, kako slučajno ne bi uvideo pravu sliku stvarnosti, a instance kojima treba nešto da se menja su trenutno na niskim pozicijama, tj. nisu u poziciji da išta menjaju.

* Kako se vi branite od toga? Da li mislite da glumci ne bi trebalo da komuniciraju sa medijima koji promovišu tabloidnu stvarnost ili rijaliti formate? Da li bi to na neki način pomoglo?

– To ne bi rešilo stvar. Svako svesno biće, ili bilo ko ko ima mogućnost da ukaže na problem, to i treba da čini, makar i u kakvim god novinama ili TV-u. I to su javna glasila kakva god da su. Ako čovek nema šta pametno da kaže, bolje da ćuti. Ja izbegavam da javno govorim. Malo zbog toga što smatram da se ipak treba pripremiti za javno obraćanje jer ne treba govoriti makar šta, a s druge strane i govoriti iskreno svoje mišljenje, ili istinu o nečemu, može biti i opasno. Još je opasnije polovično iznositi stvari jer je to najgori mogući način zamajavanja javnog mnjenja.

* Mislite li da glumci (umetnici, kulturni radnici), generalno, mogu da menjaju stvari u društvu? Da li se vi sa takvim idejama bavite filmom i pozorištem?

– Ovaj se svet tiče svih nas. Svi mogu i treba da menjaju stvari, na ovaj ili onaj način, u većoj ili manjoj meri. Kao u poznatoj poučnoj priči – deda za repu, baba za dedu, i da miš nije došao ne bi iščupali repu. Umetnici imaju zadatak da ukažu na probleme i na taj način i da pokušaju da utiču na promene u društvu.

* S tim u vezi, glumci se često uključuju u politiku. Sve više vaših kolega u poslednje vreme postaju članovi nekih inicijativa ili stranki. Kakav vi stav imate o tome? Da li ste razmišljali o tome?

– Sve manje ljudi ide u pozorište, pa se pozorište prebacilo u skupštinu i okolinu. Moguće je da neko želi da stvari i menja nabolje, ali ukoliko je iskren, to će raditi i bez učlanjivanja u bilo kakvu stranku. Ako nam je sistem rđav, treba ga menjati. Ljudi moraju da nauče sebe da vode, da sebe ne lažu. Da se menjaju i da menjaju. Da shvate da je život kratak i prolazan. Da su ta huškanja i navodne razlike među ljudima (među strankama i političarima) suva glupost i zamlaćivanje sitnim – presitnim interesima. Treba pronalaziti sve bolje načine življenja, da bi se osećali dobro u svojoj koži, da u zemlji u kojoj živimo napravimo pozitivnu atmosferu, zaista čineći nešto konkretno. Kakvi god da smo, ovde smo svi zajedno i upućeni smo jedni na druge.

 

(Ceo intervju pročitajte u Danasu)

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend