22. jan 2020.

Zakonsko uređenje i strože kazne za nesavesne medije (VIDEO)

Da li se cena publiciteta ogleda u što detaljnijem opisu nečije nesreće? Da li krivična dela pojedinim medijima služe kao sredstvo za prikupljanje novca? Priča o otmici maloletne devojčice, traženju otmičara, a zatim detalji, slike i komentari okoline, okarakterisali su naše društvo kome je bilo bitno da sazna i prepričava šta se kome i na koji način desilo, a da ne razmišlja o uticaju takvog ponašanja na žrtvu, njenu okolinu, pa i prestupnika.

Da li je pronađena oteta osoba? Da li je izvršilac krivičnog dela uhvaćen? Šta joj je uradio, koliko puta, gde, i šta ljudi u okolini misle o tome? Naslovne strane dodatno mame kupce koji su željni da čuju detalje o tuđoj nesreći.

Da je problem u onima koji objavljuju takve informacije podjednako zastupljen i kod onih koji ih čitaju, saglasan je psihijatar Nebojša Baračkov.

„Ako utičemo na žrtvu negativno, mi zapravo još jednom od nje pravimo žrtvu, još jednom je žrtvujemo pred javnošću, pred bilo kime, na kraju krajeva, pred sudom, ta žrtva može da bude žrtvovana opet“, kaže Nebojša Baračkov, psihijatar.

Ono što takođe može da bude potencijalan problem, jeste i to da oni koji imaju sklonosti ka činjenju nekog krivičnog dela, a željni su pažnje, ponavljaju zločine, kako bi bili medijski ispraćeni, jer, kako tvrdi dr Baračkov, to su uglavnom poremećaji ličnosti sa velikim ego doživljajem.

„I oni kad vide to da se još pojavljuju po novinama, televiziji, itd, mi samo hranimo njihov ego i potpirujemo možda dalju neku njihovu akciju u tom smeru. Ne da ih kažnjavamo u smislu kaznene politike, nego ih naprotiv stimulišemo, kažemo vidi u centru si pažnje, možeš biti i opet ako ponoviš to delo, bićeš opet u centru pažnje“, kaže psihijatar.

Igor Jurić jedan je od onih čija je porodica prošla kroz sličnu muku 2014. godine. Tvrdi da je tada i sam optužen od medija da je lično krivac za otmicu njegove ćerke. Ipak, smatra da je pomoć medija u određenim slučajevima od izuzetne važnosti.

„Samo je pitanje koliko su mediji društveno odgovorni i gde prave upravo tu granicu da zarad jednog klika više ili jedne novine prodate više, ne rade stvari koje jako povređuju druge ljude. Kada napišete takav jedan komentar, takav jedan tekst, kada takvu jednu okačite naslovnu stranicu, onda znajte da vi utičete direktno na život neke osobe. A kada je dete u pitanju, onda je to, čini mi se, sto puta teže“, kaže Igor Jurić.

Zakonsko uređenje ove teme i strože kazne možda bi sprečile ovakve situacije, ali će svakako biti teško iskoreniti usađeno ponašanje karakteristično za naše društvo. U slučaju nedavne otmice 12-ogodišnje devojčice iz Niša, Ministarstvo kulture poslalo je krivične prijave protiv tri tabloida zbog kršenja Zakona o informisanju i medijima, a jedan od tabloida objavio je i izvinjenje.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend