29. jun 2015.

Agonija medija pred privatizaciju: neizvesnost, konfuzija, ogorčenost

3354517061_f4a37c89aa_zU medijima koji čekaju privatizaciju ogorčeni su zbog načina na koji se proces sprovodi i loše komunikacije sa nadležnima, kao i zbog optužbi vlasti da su kasnili sa dostavljanjem dokumentacije i da su proces „neozbiljno shvatali”

U utorak, 30. juna, trebalo bi da se konačno sazna koji od 73 mahom lokalna medija u javnom vlasništvu, predviđena za privatizaciju, idu u likvidaciju, a koji će biti ponuđeni na prodaju. To će biti kraj agonije kroz koju od avgusta prošle godine prolaze ove medijske kuće.

Cenzolovka je razgovarala sa predstavnicima 21 medija i gotovo svi su se žalili na nepostojanje pouzdanih informacija, nesnalaženje vlasti i neodgovaranje Agencije za privatizaciju na njihova pitanja.

Kada je postalo očigledno da, iz razloga o kojima je Cenzolovka već pisala, do zakonskog roka za završetak privatizacije medija, 1. jula, neće biti sprovedena nijedna prodaja, Vlada je Skupštini poslala predlog izmena Zakona o informisanju, kojim je predviđeno da rok bude pomeren do 31. oktobra, ali samo za medije koji su do 19. juna poslali Agenciji za privatizaciju kompletnu privatizacionu dokumentaciju.

„Nije u redu da kažu da mediji namerno neće da pošalju dokumentaciju i da dve i po godine opstruiraju privatizaciju, jer smo mi uradili sve što je bila naša obaveza. Bilo bi tužno da se ne uvaži ova dokumentacija, jer je procena koštala 2.000 evra“, kaže Raša Stojanović, direktor RTV Petrovac na Mlavi

Za čak 25 od ovih medija nema finansijskih podataka na sajtu Agencije za privatizaciju, a za gotovo sve njih ni na sajtu Agencije za privredne registre, pa je nejasno kako je moguće očekivati da se potencijalni kupci zainteresuju za ta preduzeća bez kompletnih informacija o njihovom poslovanju.

Cenzolovka je, međutim, u razgovoru sa direktorima ovih medija saznala da su oni finansijske izveštaje uredno dostavljali, što je i njihova zakonska obaveza, i da im nije poznato zašto tih dokumenata nema na sajtovima nadležnih institucija.

Mnogi su ogorčeni zbog načina na koji se proces privatizacije sprovodi, konfuzije u informacijama koje su dobijali i loše komunikacije s nadležnima, kao i zbog optužbi vlasti da su kasnili sa dostavljanjem dokumentacije i da su proces „neozbiljno shvatali”.

Uprave tih medija predviđaju da za njih neće biti zainteresovanih kupaca, a mogućnost da ih preuzmu zaposleni, u najvećem broju slučajeva onemogućena je posebnom uredbom Vlade, prema kojoj na besplatne akcije nemaju prava oni koji su već dobili akcije NIS-a, Telekoma i drugih državnih preduzeća.

Samo mesec dana pre isteka roka za privatizaciju, 27. maja, usvojene su zakonske izmene zbog kojih su mediji morali da sprovedu novu procenu vrednosti sopstvenog kapitala. Agencija je 3. juna o tome obavestila medijska preduzeća, ostavivši im za to rok od 30 dana, dakle – do 3. jula, da bi 10. juna stigao novi dopis kojim je rok slanja nove procene skraćen do 19. juna. Svi oni koji to ne budu učinili na vreme, biće ugašeni, bio je kategoričan ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac.

Petrovac na Mlavi: U Agenciji se niko ne javlja

Raša Stojanović, direktor RTV Petrovac na Mlavi, u izjavi za Cenzolovku objašnjava da procenu vrednosti nije bilo moguće obaviti u tako kratkom roku od osam dana:

„Od momenta kada smo dobili dopis, niko se u Agenciji za privatizaciju ne javlja, a do tada smo se čuli svaki dan. Nije u redu da kažu da mediji namerno neće da pošalju dokumentaciju i da dve i po godine opstruiraju privatizaciju, jer smo mi uradili sve što je bila naša obaveza. Bilo bi tužno da se ne uvaži ova dokumentacija, jer je procena koštala 2.000 evra.“

U ovom preduzeću, koje ima 12 zaposlenih i koje je prema prethodnoj proceni vredelo 8.000.000 dinara, radnici neće uzimati akcije i ne očekuju da će ga iko kupiti. „Ne pretpostavljam – siguran sam da preduzeće niko neće kupiti, i sigurno idemo u likvidaciju“, kaže Stojanović.

MISTERIOZNE USTANOVE KULTURE

Posebne nejasnoće u procesu privatizacije odnose se na medije koji se vode kao kulturni centri ili ustanove kulture. Ni za njih nema nikakvih finansijskih podataka u nadležnim državnim agencijama. Neki od njih su prošli u dalji proces privatizacije, dok je drugima rečeno da ne mogu biti predmet tog procesa, pa se gase od 1. jula.

Takav je slučaj sa Radijom Informativni centar Bački Petrovac, koji, iako je za njega upućen javni poziv zainteresovanima, očekuje zatvaranje, jer ne može da funkcioniše u tržišnim uslovima, kako navode zaposleni, i kupci se verovatno neće javljati.

Radio Beočin, pri Kulturnom centru te opštine, priprema završne procedure za prestanak rada, jer mora da se ugasi do 1. jula. Direktorka ovog radija Sofija Martinović navodi da je od Agencije za privatizaciju uzaludno tražila da se pronađe model koji bi bio odgovarajući za njih, ali nikada nisu dobili odgovor.

Slična je sudbina i RTV Bosilegrad.

„Nas zakon ne vidi. Obraćali smo se Agenciji za privatizaciju, koja se proglasila nenadležnom, navodeći da Centar za kulturu ne može biti predmet privatizacije. Ministarstvu kulture smo poslali dva dopisa i urgenciju, ali nisu odgovorili. Na sastanku sa državnim sekretarom Sašom Mirkovićem nismo dobili odgovor niti preporuku prema kom modelu bismo mogli da opstanemo”, rekao je glavni i odgovorni urednik RTV Bosilegrad Vojislav Božilov za Cenzolovku.

Neki od tih medija planiraju da se registruju sa delatnošću produkcije i da tako opstanu. „I mi ćemo to pokušati. A šta će biti sa lokalnim informisanjem… to je pitanje”, rekao je Božilov.

Vladičin Han: Ništa nam nije jasno

Takva je sudbina i Regionalne televizije Novi Pazar, koja ima 80 radnika. Među njima, samo dvoje imaju prava da uzmu akcije, ali ni oni nisu za to zainteresovani. Uprava ove televizije, čija je vrednost procenjena na oko 10,7 miliona dinara, sumnja da će biti zainteresovanih kupaca, jer preduzeće ima velika dugovanja i sudske sporove, koji će, prema njihovim rečima, sasvim izvesno biti izgubljeni. Zaposleni u toj televiziji svesni su šta im predstoji iako su, kako smatraju, uradili sve što je od njih traženo da ne dođe do zatvaranja.

„Neke stvari u procesu privatizacije nisu jasne, neke stvari ne mogu da objasne ni u Agenciji za privatizaciju, ni u Ministarstvu kulture i informisanja. Nema ni uputstva šta će se raditi do oktobra, za kada je predviđen kraj procesa, odnosno ne zna se kako će se ovi mediji finansirati iz lokalnih budžeta”, kaže za Cenzolovku direktor Radija Pres centar Vladičin Han Zoran Cvetković. Doduše, sada je barem jasno da će Skupština produžiti finansiranje iz lokalnih budžeta do 31. oktobra.

Nije poznato da li za Radio Pres centar, čija je vrednost procenjena na milion dinara, ima zainteresovanih kupaca. Radnici ne mogu da uzmu akcije. „Ako odemo u likvidaciju, opština ostaje bez sredstva za informisanje”, rekao je Cvetković.

Trstenik: Sad ćete gledati samo Beograd

Od gašenja strahuje i RTV Trstenik, sa 28 zaposlenih i vrednošću procenjenom na 3,5 miliona dinara, za koju je bilo zainteresovanih kupaca, ali zaposleni pretpostavljaju da će oni odustati jer neće imati finansijski interes da kupe preduzeće bez imovine, sa samo delom opreme, i prevelikim troškovima.

„Država se pobrinula da radnici ne mogu da uzmu akcije, da mediji odu u dobro poznate ruke i da i dalje medijsku sliku Srbije kreiraju odabrani”, tvrdi Natalija Moskovljević Miletić, direktorka RTV Brus

„Građani i lokalna samouprava očajni su što država traži da se privatizuje kuća koja uspešno radi već 20 godina. Postoji briga i da li će se javiti kupac koji bi vodio kuću u interesu građana Trstenika, i strah da bi ona mogla da se koristi za političke potrebe”, rekao je direktor te kuće Jovan Marinković i dodao da njen opstanak zavisi od države.

„Da li je interes države da pogasi medije i da nastane medijski mrak? Lokalni mediji služe da prikažu život u svojim sredinama i doprinesu njihovom razvoju, a ne samo da gledaju šta se radi po  Beogradu”, objašnjava Marinković.

Brus: Nas poklanjaju, zna se kome

Za neke medije iz ove grupe ipak se veruje da će biti prodati, a takav je slučaj RTV Brus, čija je procenjena vrednost 2,2 miliona dinara.

„Zna se tačno ko će kupiti ovu kuću, to je otvorena igra, oni se ne plaše. Preduzeće će biti poklonjeno i to po skraćenoj proceduri, a zna se i ko će da ga kupi, i to će biti politički podoban kupac”, rekla je za Cenzolovku direktorka te kuće Natalija Moskovljević Miletić.

Ona je navela i da se „država pobrinula da radnici ne mogu da uzmu akcije, i da mediji odu u dobro poznate ruke, i da i dalje medijsku sliku Srbije kreiraju odabrani”. To uverenje ona je potkrepila tvrdnjom da je Agencija za privatizaciju osnivačima lokalnih medija koji su ostali u igri preporučila donošenje nove skupštinske odluke, prema kojoj početna ponuđena vrednost kapitala preduzeća ne treba da bude 100 odsto tržišne vrednosti, već 50 odsto u prvom krugu i 30 odsto u eventualnom drugom pokušaju prodaje.

652332630_68f65d8442_zBela Palanka: Uvođenje jednoumlja

Radio Bela Palanka nije ušao u proces privatizacije, a upravi tog medija nije zvanično objašnjeno zašto, iako su slali više dopisa Agenciji za privatizaciju, na koje nikada nisu dobili odgovor. Nezvanično su dobili objašnjenje da su na spisku 11 mikropreduzeća za koja država nema interes da se privatizuju i koja idu direktno u likvidaciju, pa ono planira da promeni svoju delatnost u produkcijsku i tako opstane.

Direktor tog radija Milan Jovanović je u grupi predstavnika medija koji su Ustavnom sudu slali zahtev za ocenu ustavnosti ovog procesa, ali se sud u vezi s tim pitanjem još nije sastao. „Ovo je način da se ugase lokalni mediji i da nastane medijska blokada, jer na lokalu ima dosta opština koje vodi opozicija vladajućoj većini na republičkom nivou”, rekao je Jovanović.

„Cilj ovog zakona nije da se privatizuju mediji prema zahtevu EU, jer EU i ne traži da se privatizuju svi mediji, a osim toga, i u Hrvatskoj, članici Unije, ima primera medija koji se finansiraju iz lokalnih budžeta. Taj izgovor je laž. Cilj je da se uvede jednoumlje i da se omogući politički podobnim kupcima da budu vlasnici”, ocenio je on. Kako je naveo, budžetskim korisnicima biće određeno da se reklamiraju na tim medijima i budžetski novac će se na taj način opet „upumpavati u te medije, kakav je slučaj u Zaječaru i Nišu“.

UGROŽEN OPSTANAK MEDIJA NA MANJINSKIM JEZICIMA

Na spisku Agencije za privatizaciju nalazi se ukupno devet medija iz opština gde relativnu ili apsolutnu većinu stanovništva čine pripadnici manjinskih nacionalnih zajednica, a sedam od njih je u grupi onih za koje finansijskih podataka nema. Te opštine su Novi Pazar, Tutin, Preševo, Bujanovac, Dimitrovgrad, Subotica, Kovačica i Bačka Topola. Njima treba dodati i RTV Bosilegrad, koji se vodi kao ustanova kulture a ne kao privredno društvo, i zato nije ni predviđena za privatizaciju, odnosno 1. jula biće automatski ugašena.

Neki mediji, poput RTV Kovačice, iz opštine u kojoj većinu čine pripadnici slovačke nacionalne manjine, automatski će biti ugašeni jer nisu ni poslali potrebnu dokumentaciju, pošto nisu imali novca za plaćanje nove procene vrednosti.

„Postaviti rok od osam dana da se opštinsko veće sastane i odobri sredstva, angažuje proceniteljska kuća i obavi sve ostalo – to je nemoguće. Stavili su nas pred svršen čin”, kazao je direktor RTV Kovačica Jan Litavski i objasnio da su u tom „nerentabilnom” preduzeću svi zaposleni već uzeli ranije deljene akcije, pa ne postoji mogućnost da ono pređe u njihovo vlasništvo.

Litavski je upozorio na to da Slovaci, posle ovakve privatizacije, neće imati nijedan medij na svom jeziku. „Manjine će ostati bez informisanja na maternjem jeziku, što je zakonom i Ustavom zagarantovano”, rekao je on. Vlast ovaj problem ne interesuje, dodaje Litavski i tvrdi da mu je u razgovoru sa nadležnim zvaničnicima drsko rečeno da „građani mogu da gledaju ‘Žikinu šarenicu’ i tako se informišu”.

TV Tutin, u opštini sa većinskim bošnjačkim stanovništvom, takođe sa neizvesnošću čeka ishod procesa privatizacije, pogotovu što traženu dokumentaciju nije poslala na vreme. Zaposleni ne znaju da li ima zainteresovanih za kupovinu preduzeća, ali planiraju da prihvate prenos besplatnih akcija.

„Ovo je političko siledžijstvo koje ne razumem. Tražićemo zaštitu od Bošnjačkog nacionalnog veća, nećemo dozvoliti da se ugasi ova televizija. Javni servis RTS Tutinu i Sandžaku ne znači ništa, nama je preko potrebna naša televizija“, rekao je direktor televizije Albin Gegić. On je dodao da je Zakon o javnom informisanju u koliziji sa Zakonom o lokalnoj samoupravi jer građanima i posebno manjinskim zajednicama uskraćuje pravo na informisanje.

Zanimljiv je slučaj Radio Medveđe, čija je vrednost procenjena na nula dinara, a od 13 radnika skoro svi već imaju akcije, tako da niko neće uzeti akcije preduzeća. Zaposleni se nadaju da će opština podržati ovaj radio jer je dvojezični medij, i da će raditi barem do kraja ove godine pošto su u lokalnom budžetu za njega do decembra planirana sredstva.

 Foto: Alan Strakey, Xava du (Flickr) 

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend