20. sep 2021.

Analiza: Gravitaciono polje medijske pismenosti

Srbija zauzima 29. mesto na godišnjem Indeksu medijske pismenosti koji procenjuje otpornost na lažiranje vesti u 35 evropskih država koristeći referentne vrednosti iz istraživanja u domenu slobode medija, obrazovanja i poverenja stanovništva.

Srazmerno najveći doprinos u ovom rangiranju pružaju ocene medijskih sloboda “Reportera bez granica” i “Fridom hausa” i dometi čitalačke pismenosti unutar obrazovnih “PISA” indikatora.
Bitni su i pokazatelji e-učešća gradjana, zasnovani na indikatorima Ujedinjenih nacija o pristupu informacijama, javnim uslugama i participaciji stanovništva u donošenju odluka, kao i međusobnog poverenja zasnovanog na “Eurostat” indikatorima.

Uvid u brojnost kriterijuma i složenost postupka prilikom rangiranje država dokazuje u kolikoj meri je domen medijske pismenosti kompleksna oblast koja se u preovlađujućem diskursu svodi na domen obrazovanja i edukacije. Iako nesporno važni, to su tek početni koraci koji treba da budu podržani nizom odlučnih pomaka koji bi simbolizovali iskrenu rešenost države da načini ozbiljan prodor u pomenutim oblastima. U tom smislu treba čitati poslednji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u desetom pregovaračkom poglavlju o informacionom društvo i medijima koji konstatuje da je „u nastojanju da poboljša medijsku pismenost, Ministarstvo kulture i informisanja razradilo preporučene smernice za poboljšanje i razvoj medijske pismenosti u preduniverzitetskom obrazovanju“.

Ova pozitivna impresija jedna je od retkih pohvalnih ocena iz oblasti koja je prepuna opravdanih primedbi koje dokazuju nedostatak političke volje u implementaciji ovdašnjeg zakonodavnog medijskog okvira. Nadu daje spisak lepih želja uobličen u Medijskoj strategiji čija zakasnela i turbulentna implementacija dokazuje da ne postoji nužni konsenzus u vezi sa izmenom ključnih pravnih normi.

Pohvalno je da dosadašnji rad na poboljšanju zakonodavnog okvira pokazuje da se u domenu normi koj se odnose na medijsku pismenost slažemo i da nema nepoverenja koje postoje u drugim oblastima. To nam govori da bi medijska pismenost mogla biti svojevrsni integrativni pojam koji bi usavršio dosadašnji koncept rada u ovoj oblasti. Dosledno inkluzivni i transparentni koncept Ministarstva kulture i informisanja u domenu medijske pismenosti do sada je uspešno usmeravao kapacitete zainteresovanih ministarstava i institucija. Uloženi trud koji vodi spajanju umesto razdvajanju ohrabruje i budi nadu. Preduslov za dalji napredak je pomak u oblastima koje imaju najveći uticaj na poboljšanje parametara u domenu medijskih sloboda. To bi sistemom spojenih sudova doprinelo i rastu relevantnih indikatora u oblastima značajnim za bolje pozicioniranje na godišnjoj evropskoj listi Indeksa medijske pismenosti.

Ključnu ulogu u tom poduhvatu treba da ima Ministarstvo kulture i informisanja po osnovu dosadašnjih, verifikovanih pomaka u domenu medijske pismenosti. Ovaj napredak mogao bi biti preslikan i na druge neuralgične oblasti poput svakodnevnog informisanja kao polja naših brojnih medijskih briga, sukoba, razdora i nada. Ispravnost ovog pristupa pokazaće rezultate pod uslovom da bude iskreno i dosledno podržan od strane svih zainteresovanih strana. Nastavak kohezivnog pristupa trebao bi da doprinese ujedinjenju separatnih i nekoordinisanih napora proaktivnih aktera i institucija u ovoj oblasti čiji bi koncentrisani napori bili vidljiviji i delotvorniji. Utemeljenje nam daje aktuelni medijski pravni okvir na dva mesta. Zakon o javnom informisanju i medijima i Zakon o javnim medijskim servisima prepoznaju medijsku pismenost kao kategoriju od javnog interesa u sferi obrazovnog sistema i kao bazu za konstantan i dosledan razvoj medijske pismenosti celokupnog stanovništva.

Odličnu osnovu za ovakav pristup pružaju nam brojne publikacije i medijske platforme iz ovog domena koje obuhvataju priručnike za preduniverzitetsko obrazovanje i Nacionalnu akademiju za javnu upravu unutar koncepta nove pismenosti koji u ovoj oblasti otvaraju nove stranice moguće saradnje. Tome treba dodati i vidljive prodore u domenu sistemskog obrazovanja baziran na uvođenju predmeta vezanih za medijsku i digitalnu pismenost. Ovakvi koraci u dobrom smeru treba da ohrabre i nevladin sektor koji zazire od upliva državnih institucija bez kojih je nemoguće pokrenuti istinski zamajac preko potrebnih promena i vidljivih pomaka u ovoj oblasti.

Oni ne treba da budu oivičeni domenom medijske pismenosti već treba da se prošire na oblast medijske politike koja bi trebala da izmiri interese i očekivanja polarizovanih aktera. Dosledna i neselektivna primena zakonom proklamovnog javnog interesa, osnažena iskrenom podrškom državnog i nevladinog sektora, treba da pokaže da se otvaraju nove stranice za moguću saradnju separatnih i neusklađenih agendi u ovoj oblasti. Preduslov je da ne postoje vidljivo drugačija poimanja medijskih sloboda u vezi kojih ne sme i ne treba da bude dilema i razmimoilaženja. Briselske pohvale za proaktivan pristup u ovoj oblasti poput onih upućenih Ministarstvu kulture i informisanja, treba da predstavljaju dodatno ohrabrenje za beskompromisni razvoj na tom putu.

Oblast medijske pismenosti u svojoj suštini predstavlja integrativni deo dosegnutih medijskih sloboda. To znači da se postojeći medijski zakoni moraju dosledno primenjivati i da je nužno hrabro ići u susret svakodnevnim izazovima. Zato nam je i u domenu medijske pismenosti potrebna podrška kroz jasno iskazanu i nespornu političku volju koja briše granice ciljeva koji se mogu dosegnuti. Pogotovo ako umesto agende nekolicine ministarstava to postane program celokupne Vlade. Time će se praktično pokazati drugačiji odnos i prema ovdašnjoj nedefinisanoj medijskoj politici čiji bi oporavak mogao započeti vidljivim promenama nabolje u domenu medijske pismenosti. Gravitaciono polje njenog uticaja mogao bi biti tačka prelamanja i konsenzusa suprotstavljenih poimanja medijskih sloboda koji bi mogao da pomogne oporavku u toj sferi. Takvu mogućnost ne bi trebalo propustiti.

Saša Mirković, predavač na Fakultetu za medije i komunikacije

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend