07. okt 2020.

Čak tri četvrtine građana primarno se informiše preko društvenih mreža

Društvene mreže su prepoznate kao medij preko koga se informiše najveći procenat ispitanih građana. Ukupno 75 odsto njih je odgovorilo da se putem društvenih mreža informiše često ili redovno, rezultat je istraživanja medijske i digitalne pisemnost koju je sproveo CESID.

Foto: Robin Worrall, Unsplash

Centar za slobodne izbore i demokratiju (CESID) i Propulsion predstavili su Inicijativu za novu medijsku i digitalnu pismenost.

Cilj toga, kako su naveli, jeste da se radi na podizanju medijske i digitalne pismenosti građana u Srbiji i na unapređivanju njihovih veština da se snalaze u složenom informativnom i informacionom prostoru.

Istraživanje je objedinjeno pod nazivom „Građani i mediji: konzumacija, navike i medijska pismenost“ i izvršeno u periodu od 10. do 28. novmebra 2019. godine.

Istraživanje je sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 1.147 punoletna građana Srbije. Kao istraživački instrument je korišćen upitnik, koji se sastojao od 104 pitanja.

Prema ovom istraživanju, više od polovine građana, odnosno 56 odsto, reklo je da želi da se informiše sve dok to ne utiče na njihove svakodnevne obaveze, dok četvrtina smatra da uvek traga za informacijama o aktuelnim  dešavanjima  u  zemlji  i  svetu.

Mlađi ispitanici nešto  češće  ne  žele  da  se  informišu u odnosu na ispitanike starije od 24 godine.

Najveći broj ispitanika informiše se preko društvenih mreža, ukupno  75 odsto  njih  je  odgovorilo da se putem društvenih mreža informiše često ili redovno.

Čak 88 odsto građana mlađih od  23  godine  informiše se redovno  ili  često  preko  društvenih  mreža, a njih  sedam odsto  to  čini  povremeno ili retko, a pet odsto nikada.

Kada su zamoljeni da izdvoje samo jedan medij koji najviše koriste za potrebe informisanja, najveći procenat građana je odgovorio da su to  internet  portali  i  sajtovi  i to čak 34 odsto.

Očekivano,  mlađi  ispitanici  više  koriste  novije  kanale za informisanje, pa 53 odsto ispitanika mlađih od 24 godine izdvaja društvene mreže, a  42 odsto  Milenijalaca  najviše  koristi  internet  portale  i  sajtove.

Populacija  starija  od  54  godine, ipak, više koristi tradicionalne medije, pa čak 62 odsto njih izdvaja televiziju.

Urađena  je i samoprocena  ispitanika o sopstvenoj medijskoj i digitalnoj pismenosti. Prvi iznosi 0.68 (na skali od 0 – medijska  nepismenost,  do  1 – medijska  pismenost)  a  drugi  iznosi  0.73.

U  oba  slučaja  možemo  da  govorimo  o  relativno  visokim  indeksima  odnosno  visokoj  samopercepciji  medijske i digitalne pismenosti.

Ove nalaze treba razumeti u kontekstu činjenice da se radi o percepciji koja može da uključi i socijalno poželjne odgovore, ali i u kontekstu uzorka koji je uključio građane od 12 do 60 godina (bez starije populacije).

Na pitanje da  li  koriste  internet, čak  97 odsto  ispitanika  odgovorilo je  pozitivno.

Više  od  devet   desetina   ispitanika   odgovorilo   je   i   da   koristi   različite   aplikacije   (Viber, WhatsApp, Telegram…) za komunikaciju i to 92 odsto, da poseduje smartfon 94 odsto, kao i da sa  lakoćom  pronalazi  na  internetu  sve  sadržaje  koji  ga  zanimaju, takođe 92 odsto.

Velika  većina građana poseduje i laptop ili desktop računar, ima sopstvenu email adresu i zna da pronađe sve aplikacije koje im mogu biti od koristi.

Čak 86 odsto građana ima otvoren nalog na nekoj društvenoj mreži.

Očekivano, rezultati istraživanja koja se odnose na pitanja  privatnosti  i  sigurnosti  na  internetu  su  lošiji. Od skoro  60 odsto ispitanika, 58 odsto  smatra  kako  zna  da  zaštiti  lične  podatke  na  internetu. Svega  28 odsto  građana  je  upoznato sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti i Opštom uredbom o zaštiti podataka (GDPR).

Upitani  da  li  razlikuju  plaćeni  od  neplaćenog  sadržaja,  građani  su  odgovorili  na  sledeći  način  –  71 odsto  njih  smatra  da  je  u  stanju  da  napravi  ovu  razliku.

Više  od  dve  trećine  ispitanika  je  svesno  na  koji  način  društvene  mreže rangiraju sadržaje koje im prikazuju i to 68 odsto i smatra da može da proceni ko ima korist od informacijia koje se nalaze u sadržajima koje prate (66 odsto).

Uređaji preko kojih najveći borj građana pristupa internetu su mobilni telefoni ili tableti. Više  od  četiri petine ispitanika je dalo ovakav odgovor, njih 82 odsto.

Građani  najviše  vremena  u  toku  dana  provode  uz  društvene  mreže,  ukupno  104  minuta, dok u proseku uz štampu provode svega 23 minuta.

Građani koji  su  učestvovali  u  istraživanju  u  proseku  provode  više  vremena  uz  radio  nego  uz  televiziju (81 minut provedenih uz radio stanice prema 77 minuta provedenih uz televiziju).

Nešto više od jednog časa dnevno građani  provode  prateći  i  internet  portale  i  sajtove (67 minuta).

Sport se izdvaja kao tema koju građani najviše prate.

Ukupno 24 odsto ispitanika je reklo da ima najviše poverenja u neki od tradicionalnih medija  (zbir  odgovora  radio+štampa+televizija).

Među  njima  se  izdvaja  televizija,  u  koju ima poverenje skoro petina ispitanika, tačnije 19 odsto.

U radio ima poverenja dva odsto ispitanika, dok  je  štampu  izdvojilo tri odsto  građana.

Pojedinačno,  ipak,  najveće  poverenje  građani  ukazuju   internet   portalima   i   sajtovima   (u   koje   najviše   ima   poverenja   24 odsto ispitanika).

Polovina  građana  nikada  ili  veoma  retko  obraća  pažnju  na  izvore  medijskih sadržaja (autore vesti, medij/agenciju koja ih je prva prenele). Ovaj rezultat predstavlja zbir 31 odsto građana koji veoma retko obraćaju pažnju na izvore informacija i 19 odsto  onih  koji  to  nikada  ne  čine.

Upitani  da  izdvoje  neki  konkretni  izvor  za  koje  su  sigurni da su pouzdani i da nema potrebe da se proveravaju, čak 87 odsto građana je reklo da nema takvog izvora, te da ne postoje potpuno pouzdani izvori.

Trećina  ispitanika  nije  u  stanju  da  proceni  ili  ne  zna  da  li  u  medijima  ima  negativnih   sadržaja   (propaganda   32 odsto,   lažne   vesti   31 odsto,   dezinformacije   32 odsto,   spinovanje   33 odsto).

Kod   sva   četiri   navedena   negativna   sadržaja,   najveći   procenat   ispitanika   izdvaja   Pink   (propaganda   45 odsto),   lažne   vesti   (34 odsto),   spinovanje   (33 odsto)   i   dezinformacije  40 odsto)  kao  medij  na  kome  ih  najlakše  uočavaju.

Otprilike  desetina  ispitanika  je  davala  odgovor  da  je  to  televizija  uopšte.  Tačno  polovina  ispitanih  građana tvrdi da misli da ume da prepozna cyberbullying, odnosno zlostavljanje putem interneta  (vređanje,  pretnje  i  sl.),  na  društvenim  mrežama,  forumima,  portalima  i  slično.

Većina građana, njih 64 odsto nikada nije doživljavala neprijatnosti prilikom komunikacije   na   internetu.

Zanimljivo   je   da   žene   natprosečno   kažu   da   nisu   doživljavale  neprijatnosti  u  komunikaciji  na  internetu.  Građani  uglavnom  izbegavaju  internet sadržaje na internetu koji uključuju govor mržnje. Ukupno 71 odsto njih je reklo da na internetu izbegava takve sadržaje.

Kao  socijalne  mreže  koje  građani  najviše  koriste  izdvajaju  se  Fejsbuk,  Instagram  i  Jutjub.

Ukupno  čak  60 odsto  građana  kaže  da  svakodnevno  koristi  Fejsbuk  (46 odsto  njih  to  čini  više  puta  u  toku  dana,  dok  14 odsto  njih  to  čini  bar  jednom  dnevno).

Sledeća  društvena  mreža  koja  je  prepoznata  kao  značajna  je  Jutjub,  za  koji  je  44 odsto  građana  reklo da ga koristi više puta u toku dana, a 19 odsto da to čini jednom dnevno.

Zamoljeni da izdvoje    samo    jednu    društvenu    mrežu    koju    u    najvećoj    meri    koriste    za    informisanje o svakodnevnim dešavanjima, građani su u 46 odsto slučajeva izdvojili Fejsbuk.

Za  njim  sledi  Instagram,  koji  je  istaklo  27 odsto  građana  i  Jutjub  koji  za  informisanje  o  svakodnevnim  dešavanjima  koristi  14 odsto  ispitanika.

Viber  je  definitivno  društvena  mreža  koju  građani  najčešće  koriste  u  svrhe komunikacije.

Više  od  dve  trećine  ispitanika,  njih čak 60 odsto svakodnevno koristi ovu aplikaciju (52 odsto to čini redovno i 18 odsto njih koji to čine često).

Influensere prati ukupno 41 odsto ispitanika. Teme koje su izdvojene kao najinteresantnije  su  zanimljivosti,  18 odsto  građana  je  reklo  da  ih  to  najviše  zanima  kod  influensera, dok 10 odsto kaže da je to humor.

Trećina ispitanika je odgovorila da ne postoje određene teme i sadržaji koji su im prioritet  pri  prvoj  poseti  Fejsbuku  u  toku  dana,  već  da  listaju  sadržaje  dok  ne  naiđu na nešto što im se dopada.

Fejsbuk   kao   izvor   za   pronalaženje informativnih sadržaja (kao što su vesti, medijske objave, članci i blogovi) koristi svakodnevno četvrtina ispitanika (zbir odgovora često i redovno).

Treba istaći da  je  četvrtina  građana  koji  su  učestvovali  u  istraživanju  rekla  da  pri  čitanju  informativnih  sadržaja  čita  samo  naslov  ne  i  celu  vest  (26 odsto).

Visok  procenat  građana je istakao da obično pročita samo deo vesti, 35 odsto njih, dok tačno jedna trećina čita celu vest. Da ne čita informativne sadržaje, reklo je šest odsto ispitanika.

Da  ne  postoji  ništa  određeno  što  ih  zanima  već  da  listaju  po  Instagramu  dok  ne  nađu  nešto  zanimljivo  rekla  je  petina  ispitanika.

Ipak,  najviše  njih, odnosno 24 odsto  je  reklo da  prvo  pogleda  postove  najbliže  rodbine  i  prijatelja,  a  16 odsto  da  je  njihov  prioritet  pri  prvoj  poseti da pogledaju storije najbliže rodbine i prijatelja.

Građani, uglavnom, uključuju zvuk prilikom gledanja postova i storija na Instagramu. Njih 43 odsto je reklo da to čini redovno ili često.

Instagram se i dalje percipira kao mreža koja   se   prevashodno   koristi   za   deljenje   fotografija. Shodno   tome,   čak   70 odsto   ispitanika  je  reklo  da  na  Instagramu  najčešće  prate  sadržaje  koji  uključuju  fotografije.

Celo istraživanje možete pogledati OVDE.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend