01. nov 2017.

Fecebook – ovo sakaćenje čitalaca i muk medija

Verujem da nisam jedini koji razume ozbiljnost eksperimenta Facebook. Verujem da postoji dosta njih, ali… Setim se svog uprošćavanja, setim se uprošćavanja drugih. Setim se tog civilizacijskog rikverca dok su oni koji razumeju ćutali.

To truckanje unazad, sklanjanjem vesti iz vidokruga, dobija naglo ubrzanje. Ono što me brine, najviše ćute oni kojih se to najviše i tiče. Same medijske kuće.

Jedino što smo mogli pročitati je da će se vesti vratiti ukoliko napravimo taj jedan klik. Šta je to, zar se tako brani egzistencija, zar se tako brani sloboda? Običan muk!

Nastavak tradicije ćutanja, savijanja glave.

Ovo što se dogodilo od strane Facbook – a, osakatilo je čitaoce, osakatilo je lokalne portale. Osakatilo je i one veće, i iako me je za njih briga, brine me što ne reaguju.

U Engleskoj, zemlji koja se vezuje za pojam demokratije, zemlji gde se ovaj eksperiment ne dešava, osuđen je u svim medijima. U Gardijanu je naslovljen kao katastrofalan, dok su ga novinari opisali kao ogromnu opasnost po demokratiju.

Novinarska buna javila se čak i dalekoj Gvatemali, koja deli našu sudbinu. Da, svest novinara u Gvatemali je veća nego onih u Srbiji, nego onih u Leskovcu.

Hoće li novinarke i novinari bar jednom pobediti baštinu tišine, i bar jednom dići glas protiv nečega što će nas otupiti (da, ovakvi kavi smo sad, može još gore) kao narod?

Floskula o nepostojanju slobode medija u Srbiji je obična budalaština, a dokaz za to su upravo oni, njihovi mediji i njihovi tekstovi. I, znaju mnogo bolje od mene da će nas ovaj klik udaljiti od demokratije, mnogo više od bilo kakvog projektnog finansiranja.

Pitam se, da li mogu izaći iz svog konformizma(koliko god mali on bio), mogu li se pogledati  međusobno u oči i dići glas koji će pokrenuti lavinu!? Pokrenuti lavinu i zaustaviti ovu glupost. Oni, jer nema ko drugi.

Pitam se, mogu li preći preko sujete, razlika, mogu li okupiti prijatelje iz drugih gradova!? Pitam se, jer moraju!? Moraju!

Možda to što su preživeli prvi udar drži u njima iskru da se mogu izvući,  ali, neka dobro znaju, trenutno ih ne čitaju ni njihova rođena deca i unuci. I, biće sve gore i gore. Eto, tol’ko!


Izvod iz kolumne kolumniste Jugmedie Aleksandra Đorđevića

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend