„Fleksovanje“, „bindžovanje“, „krindž“ – jezik mladih u doba društvenih mreža (VIDEO)

Žargonske izraze uče mlađe generacije od nešto starijih. Nekada smo mi bili ti koji su ih smišljali, a danas pokušavamo da razumemo o čemu to govore mladi. Žargon nastaje u školama, kod omladine do 20 godina, a danas je internet novo mesto rađanja novih značenja reči.

Profesor Vlado Đukanović rekao je za RTS da je internet mesto gde pretežno nastaju žargoni, ali ne i jedino. „Društvene mreže doprinose nenormalnom širenju pojedinih reči i žargona“, objašnjava Đukanović.

Prema njegovim rečima, takav uticaj na jezik nije viđen nikada ranije u istoriji, kao u poslednjih tridesetak godina.

„Bez reda i pravila“ 

Na pitanje kada se dešava da reč iz slenga pređe u standardni jezik, Đukanović navodi da ne postoje jasni kriterijumi šta je žargon.

„Pokušavali su ljudi da razvrstaju žargone, odnosno da klasifikuju pojmove, ali sve izmiče, svakoj mogućoj klasifikaciji. Ne postoje vrata na koja se puštaju žargonske reči u standardni jezik, niti postoji telo koje pušta takve reči. To se desi vremenom. Govornici počnu da koriste tu reč frekventno“, objašnjava Đukanović.

Na pitanje da li treba da čuvamo žargonizme, Đukanović odgovara da se čuvaju sami, kao i da ne moramo posebno to da radimo.

„To su divljine jezika i tu se stvari dešavaju same od sebe. Nešto se pojavi, nešto ostane da postoji, a nešto potpuno promeni izvorno značenje. Nikakvog tu reda i pravila nema“, kaže gost Beogradske hronike.