02. feb 2021.

Ko će Tviter da mi zabrani? O slobodi govora

Kao i u gotovo svakoj javnoj debati, ovde su se isprepletala legalistička (“Da li je u pitanju cenzura govora?”) i vrednosna (“Da li je ovo generalno dobar potez za slobodu?) pitanja. Pomešane i babe i žabe. 

Dok su neki na Badnje veče u miru jeli šarana, kilometrima daleko od nas u Vašingtonu je američka demokratija bila na meniju. Fotografije upada pristalica odlazećeg predsednika Donalda Trampa u zgradu Kongresa do sada su već obišle pun krug na društvenim mrežama. Demonstranti su ipak rasterani, novi predsednik je inaugurisan, pa deluje da američka demokratija i dalje stoji uspravno. Ipak, postoji jedna sfera na koju će upad u američki Kongres potencijalno ostaviti velike posledice. U pitanju je sloboda govora na društvenim mrežama.

Naime, ljudi koji se nalaze na čelu Fejsbuka, Tvitera i još nekoliko drugih platformi došli su do zaključka da se deo krivice za upad demonstranata u Kongres nalazi i u porukama koje je Donald Tramp slao upravo na njihovim platformama. Tramp je mesecima unazad odbijao da prizna rezultate izbora održanih u novembru, ali ako pogledamo zbog čega mu je trajno zabranjen pristup Tviteru, sam tvit nije ni najgori u toj kategoriji. U sada već neslavnom tvitu Tramp je poručio da će njegove pritalice imati glas u budućnosti i da niko ne sme da ih ne poštuje ili da se prema njima nefer ponaša. Osim što odaje snažan Sloba Milošević vajb, sam tvit ne deluje naročito problematično, ali je Tviter u kontekstu šireg nasilja koje se dogodilo u Kongresu odlučio da postoji rizik od budućeg podsticanja nasilja i trajno zabranio Trampu da tvituje. Tramp je udaljen i sa Fejsbuka na neodređen period, što su učinile i brojne druge društvene mreže. Lavina se nije ovde zaistavila, pa je nakon ovoga ubrzo krenulo i oštrije obračunavanje sa pristalicama QAnon teorije zavere na društvenim mrežama kojima su masovno suspendovani nalozi.

Šta bi Orvel rekao?

Dve škole mišljenja su nastale nakon odluke Tviter i Fejsbuka. Prva škola tvrdi da je u pitanju nedopustiva cenzura slobode govora, sa čime se nedavno saglasila i nemačka kancelarka Angela Merkel. Drugi navode da privatne kompanije imaju puno pravo da smišljaju sopstvena pravila i rade šta god žele.

Kao i u gotovo svakoj javnoj debati, ovde su se isprepletala legalistička (“Da li je u pitanju cenzura govora?”) i vrednosna (“Da li je ovo generalno dobar potez za slobodu?) pitanja. Pomešane i babe i žabe.

Da li su Tviter, Fejsbuk i ostale društvene mreže privatne kompanije? Naravno, stoga je razumno ostaviti im veliku slobodu da uređuju pravila poslovanja i ponašanja na platformama koje su stvorili sopstvenim radom i sredstvima. Slično kao kada vas neko pozove u sopstvenu kuću i kaže da morate da se ponašate na određen način.

S druge strane, nešto čini da Tviter i Fejsbuk nisu baš kao sve ostale privatne kompanije. U pitanju je uticaj koji imaju na društvo, politiku, pa čak i na mentalno zdravlje ogromnog broja ljudi. Već je kliše pomenuti uticaj društvenih mreža na Arapsko proleće i #MeToo pokret, ali zaista ne može da se preceni uticaj kojim je ogromna brzina širenja informacija (ključna lepota i greh društvenih mreža) promenila i ispisala istoriju. Da nas ne zavaraju svetli primeri: te iste platforme su korišćene i za širenje govora mržnje, lažnih informacija (ćao botovi!) i propagande, što je rezultiralo i u smrtnim ishodima.

Nekada su ljudi odlazili na gradske trgove i glasno vikali kako bi preneli svoju poruku, a sada su društvene mreže postale upravo to: kolektivni trg gde pokušavamo da nadglasamo jedni druge i pošaljemo svoje mišljenje u etar. (Side note: mogućnost da svoje mišljenje podelite sa velikim brojem ljudi je nekada bila isključivo pravo onih sa visokim statusem ili novcem, ali je sada ovo privilegija svakog sa pristupom internetu i to je odlično). Društvene mreže imaju posebno mesto u životu svih nas i zato je možda besmisleno na svaku kritiku samoregulacije ovih firmi odgovoriti sa: “Ali hej, to su ipak privatne firme”. Činjenjica da je Trampu i brojnim pristalicama QAnon teorije zabranjen pristup Tviteru i nekim drugim društvenim mrežama nije cenzura u klasičnom smislu (nije potekla od države). Ali jeste veliki uticaj na zajednički prostor koji toliko nas koristi upravo da bi se politički izrazilo i informisalo. Ukoliko dobijamo vesti uglavnom preko Tvitera, na naše informisanje veliki uticaj ima ako Fejsbuk odluči da je neka informacija neproverena ili da neka osoba ne zaslužuje da ima Tviter megafon.

Veće i ono pravo pitanje jeste da li će ovakav potez društvenih platformi zapravo uticati na smanjenje lažnih informacija i izlečenje zavereničkog stanja uma u kojem se toliko ljudi nalazi. U očima Trampovih pristalica odluka da mu se oduzmu nalozi na društvenim mrežama samo je potvrdila ideju da je “liberalna elita” protiv njega. U očim pristalica QAnon teoretičara, ovo je samo još jedan pokušaj da se od širokih masa prikrije prava istina. Ako se svi prognani sa Tvitera okupe na neki novi Reditt/4chan/8kun da li nestaju njihova radikalna uverenja ili da će samo biti okruženi istomišljenicima, bez mogućnosti da čuju drugačiji pogled na svet? Benefit koji bez sumnje postoji jeste da je, makar na neko vreme, otežano širenje lažnih informacija, ali nije urađeno gotovo ništa na polju deradikalizacije.

Problem proterivanja nepoželjnih

Na kraju dolazimo i do nekoliko istinskih problema sa proterivanjem nepoželjnih ljudi kao što je Tramp sa društvenih mreža. Prvi je to što očigledno pravila nisu ista za sve. Kineska komunistička partija i dalje ima pristup Tviteru, iako nema sumnje da je ovo jedan od alata za širenje propagande. Tu je i pitanje da li za one koji su nezadovoljni ponašanjem Tvitera i Fejsbuka postoji alternativa. Parler, društvena mreža nastala sa specifičnom misijom promocije slobode govora i koja je ubrzo postala mesto okuljanja konzervativaca, sada je nedostupna većini korisnika. Zašto? Zato što su Google, Apple i Amazon, tri tehnološka giganta, odlučila da je Parler poslužio kao mesto za okupljanje i koordinisanje događaja sa početka teksta. Sve tri platforme su dale jako kratak rok da Parler promeni svoju trenutnu politiku moderiranja sadžaja, što ukazuje na to da je namera od početka bilo da se platforma ugasi. Čak i da prihvatimo da su neki korisnici upravo tu organizovali upad u zgradu Kongresa, ovo nije isti standarad koji je primenjen na ostale mejnstrim tehnološke kompanije kao što je Fejsbuk. Podsećanja radi, masovni ubica je uleteo u džamiju na Novom Zelandu 2019. godine i sve to prenosio uživo na svom Fejsbuk profilu, što je samo jedan primer problematičnog sadržaja koji kruži na ovom mreži. Stoga prava opasnost možda nije da će Tramp putem Tvitera govoriti da su izbori pokradeni, već da nećemo imati nikakvu alternativu postojećim društvenim mrežama koje će uređivati i uklanjati sadržaj kako god žele.

I još nešto. Mark Zakerberg i Džek Dorsi nisu odjednom postali svesni da sloboda govora nije baš sve. Jednostavno su uplašeni zbog nove političke garniture u Beloj kući i Kongresu i boje se regulacija koje Demokrate mogu pokrenuti ukoliko ne budu proaktivni. Plus su sve više pod pritiskom i od svojih liberalno-naklonjenih i teško-zamenjivih radnika. Brige o političkoj klimi, polarizaciji i radikalizaciji su sekundarne za one u direktorskim foteljama u Silicijumskoj dolini.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend