08. jul 2022.

Novinari razvili neke digitalne veštine, ali im je i dalje potrebna obuka o bezbednosti i proveri podataka ili objava na mrežama

Nove tehnologije su snažno prodrmale novinarstvo i postale izazov sa kojim se i dalje suočava najveći deo novinara, koji ne uspevaju uvek da isprate sve novine u digitalnoj sferi. Istraživanje o digitalnim kompetencijama novinara, o kojem za Cenzolovku govori dr Snežana Perin Milinković, pokazuje da je neophodna sistemska podrška za ulaganje u tehniku i obuku zaposlenih, posebno kada su u pitanju digitalna bezbednost, provera podataka ili verifikacija fotografija i objava na društvenim mrežama

foto: Marvin Meyer/Unsplash

Nedavno objavljena analiza „Digitalne kompetencije novinara“ koja ispituje stručnu pripremljenost medijskih profesionalaca za rad u digitalnom okruženju pokazala je da su mnogi novinari u Srbiji svesni promena koje se u medijima dešavaju u procesu digitalizacije, te da oko dve trećine ispitanih novinara i novinarki svakodnevno proizvodi digitalne sadržaje.

U svetu se povećava broj medija koji rade na bezbednosnim alatima, dok je naše istraživanje pokazalo da svega 57 odsto ispitanika ume da koristi alate za zaštitu poslovne komunikacije

Najveći broj njih (82 odsto) misli da su digitalne kompetencije važne za posao koji obavljaju, dok su njihove najrazvijenije veštine vezane za operisanje informacijama. Najmanje znaju o tehničkim problemima, kao što su podešavanje softvera ili aplikacija ili upravljanje digitalnim alatima.

Medijske stručnjakinje dr Jovanka Matić i dr Snežana Perin Milinković sprovele su opsežno istraživanje o digitalnim kompetencijama novinara i zaključile da se oni ipak ne snalaze dobro ni sa pravljenjem sajtova i podkasta, niti u radu sa kamerom od 360 stepeni, dok su uspešni u izveštavanju na različitim platformama.

Prema rezultatima istraživanja, novinari sebi daju relativno visoke ocene kada je reč o opštoj oceni sopstvenih digitalnih kompetencija (prosečna ocena je oko 4), ali kada je reč o pojedinačnim veštinama i znanjima, tu su odgovori različiti.

Na razvoju istraživačkih veština mora se kontinuirano raditi

U dve ankete o digitalnim kompetencijama učestvovalo je 250 novinara različitih medija iz svih delova Srbije i 36 rukovodilaca veoma različitih internet redakcija.

Veština provere činjenica je, uz proveru autentičnosti fotografija, najslabije razvijena kompetencija u oblasti digitalnih veština i znanja

Koautorka studije navodi da su neke veštine dovoljno razvijene, naročito one koje su u domenu informisanja i komuniciranja, dok su neke, koje su veoma važne – na primer, rad sa multimedijalnim, audio i video sadržajima i one u vezi sa bezbednošću – nedovoljno razvijene.

Veština provere podataka (tzv. fact checking), uz proveru autentičnosti fotografija, najslabije je razvijena digitalna veština (prosečna ocena je 3,88).

„Ovaj nalaz bi mogao da deluje blago zabrinjavajuće, ali imamo u vidu da je to globalni problem. A zašto je to problem? Zato što je u direktnoj vezi i sa odgovornošću i sa kredibilitetom kako novinara tako i medija, dakle – sa poverenjem koje bi trebalo da bude glavna spona između medija i publike. Podaci koje smo dobili ukazuju na to da se na razvoju ovih, pre svega istraživačkih veština, mora kontinuirano raditi, najpre obukom i obrazovanjem novinara, ali i da naši mediji do sada nisu dovoljno pažnje posvećivali ovom problemu“, navodi Perin Milinković.

TRADICIONALNI MEDIJI SE ŠIROM SVETA PRETVARAJU U DIGITALNE REDAKCIJE

Pre pet godina objavljena je prva svetska studija o usvajanju digitalnih tehnologija u medijima širom sveta. Međunarodni centar za novinare, u saradnji sa Univerzitetom Džordžtaun, sproveo je studiju na 12 jezika i primio više od 2.700 odgovora novinara i menadžera redakcija u 130 zemalja. Ta studija je pokazala da novinari ne drže korak sa digitalnom revolucijom, da samo pet odsto redakcija ima osoblje sa diplomama vezanim za tehnologiju, a da samo jedan odsto redakcija zapošljava urednike analitike.

Samo dve godine kasnije sprovedena je nova studija, koja je ukazala na značajno povećanje korišćenja digitalne tehnologije u medijima. Takođe, sve veći broj tradicionalnih novinskih kuća pretvara se u digitalne redakcije, unapređeno je korišćenje tehnika sajber bezbednosti i digitalnih alata za proveru činjenica. Ipak, redakcije još ne ulažu dovoljno u tehničko osoblje ili u odgovarajuću obuku za svoje zaposlene.

Istraživanje je pokazalo i da je samo tri odsto ispitanika digitalne veštine steklo tokom redovnog školovanja, što ukazuje na malu ulogu obrazovnih institucija u osposobljavanju novinara za tehničku stranu njihovog posla. Autorke studije zaključuju da glavna institucija formalnog obrazovanja za digitalno novinarstvo treba da bude univerzitet, koji svoje opšteobrazovne, stručne i praktične kurseve treba da prilagodi promenama u vezi sa digitalnom transformacijom medija i novim načinima proizvodnje i distribucije medijskih sadržaj.

Akademski programi novinarskog obrazovanja treba da osposobe svoje diplomce za izveštavanje na različitim platformama, kao i multimedijalno, te da omoguće razvoj novih medijskih zanimanja, kao što su menadžeri digitalnih platformi, urednici i analitičari društvenih mreža, video-producenti…

Glavne prepreke usavršavanju nedostatak vremena i nedostupnost obuke

Međunarodna istraživanja od pre nekoliko godina upućivala su na slične zaključke kao kod nas – da iako su digitalni sadržaji i digitalni mediji u porastu, nedovoljan broj medijskih radnika koristi napredne ili neke specifične digitalne veštine – na primer, one u vezi sa novinarstvom koje se vodi podacima (data-journalism), analitikom ili one u domenu kreiranja multimedijalnih sadržaja i vizualizacijom podataka.

S druge strane, kako objašnjava dr Snežana Perin Milinković, prema podacima iz istraživanja urađenog 2019. godine, u svetu se povećava broj medija koji rade na bezbednosnim alatima, dok je naše istraživanje pokazalo da svega 57 odsto ispitanika kaže da ume da koristi alate za zaštitu poslovne komunikacije.

U svetu je porastao broj novinara koji koriste alate za verifikaciju fotografija i objava na društvenim mrežama, kao i broj redakcija koje zapošljavaju osobe koje se bave proveravanjem informacija

Takođe, ona napominje da je u svetu porastao broj novinara koji koriste alate za verifikaciju fotografija i objava na društvenim mrežama, kao i broj redakcija koje zapošljavaju osobe koje se bave proveravanjem informacija.

Iz podataka dobijenih u okviru analize „Digitalne kompetencije novinara“ ne može se pak zaključiti da su slične prakse šire zastupljene i u našim medijima.

U Srbiji je situacija u oblasti slobode medija sve gora, nezavisni mediji su opterećeni brojnim problemima, poput finansijske nestabilnosti, nedostatka socijalne zaštite, ekonomske nesigurnosti, ugrožavanja bezbednosti novinara, a posebno je teška situacija u lokalnim medijima koji jedva opstaju i zapošljavaju tek po nekoliko radnika. Pitanje je da li u ovim okolnostima mediji u Srbiji mogu da drže korak sa kolegama u Evropi i Americi, kada su u pitanju digitalne tehnologije.

Dr Snežana Perin Milinković odgovara da je većina novinara koji su učestvovali u istraživanju rekla da su digitalne kompetencije stekli samostalno ili kroz rad, uz pomoć kolega na poslu, te da njihova „digitalna kompetentnost“ zavisi najviše od lične motivacije i mogućnosti da sebi obezbede adekvatno usavršavanje.

Na razvoju ovih, pre svega istraživačkih veština, mora se kontinuirano raditi, najpre obukom i obrazovanjem novinara. Mediji do sada nisu dovoljno pažnje posvećivali ovom problemu (Snežana Perin Milinković)

„Razumljivo, kao glavne prepreke usavršavanju novinari su naveli nedostatak vremena (i preopterećenost poslom) i nedostupnost obuka. Oni sebi obuke ili ne mogu da priušte ili ih u njihovom okruženju nema. Dodatno, problem je što često izostaje i spoljašnja motivacija – motivacija poslodavca da svoje zaposlene pošalje na obuku, iz različitih razloga, pretpostavljam najpre finansijskih. Nesumnjivo, medijima je neophodna i jača podrška, ali i podsticaj da svojim zaposlenima obezbede bolje uslove rada i profesionalnog napredovanja, naročito u uslovima krize“, smatra Perin Milinković.

Pored finansijskih uslova, novinarima je potrebna sistemska, kontinuirana podrška usmerena na olakšavanje digitalne transformacije, pre svega ulaganjem u tehniku i materijalne uslove za rad, u proizvodnju raznovrsnog sadržaja, ali i u obuku za zaposlene.

Snežana Perin Milinković navodi primer Evropske komisije koja je krajem 2020. godine usvojila akcioni plan kojim je predviđeno da se podrži digitalna transformacija, ali i oporavak medija od posledica krize izazvane pandemijom koronavirusa.

Naša sagovornica zaključuje da podrška medijima i obrazovanje novinara ne treba da budu motivisani  unapređenjem kvaliteta ličnog rada pojedinca, već se moraju posmatrati kao dugoročno i višestruko isplativ rad na profesionalizaciji delatnosti, kao ulaganje u kvalitetno izveštavanje, u kvalitetne medije i medije kojima se veruje, koji su jedan od nosećih stubova društva koje neguje slobode, participaciju i odgovornost.

SLABIJA DIGITALNA OBUČENOST NOVINARKI, ALI JE NJIHOVA ULOGA U REDAKCIJAMA VEĆA

Nalazi istraživanja „Digitalne kompetencije novinara“ pokazali su da su žene slabije digitalno obučene   nego muškarci, iako su one dominantne u medijima, a prema međunarodnoj studiji iz 2019. godine, i u svetu je ista situacija.

Ipak, rezultati te studije pokazuju da u četiri regiona (Evroazija, bivši SSSR, Severna Amerika, Evropa i Latinska Amerika) od posmatranih osam žene imaju mnogo veću ulogu u redakcijama nego ranije, te da zauzimaju polovinu menadžerskih pozicija.

Prema našem istraživanju, na pozicijama vlasnika, direktora, glavnog/odgovornog urednika i tehničkih zanimanja preovlađuju muškarci, dok su žene brojnije kao urednice, menadžerke, koordinatorke i novinarke.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend