Zašto baš Vuk? 
Ko je Manja Grčić: Put od Pinka do RTS-a, uz bliske veze sa režimom 
Pregledanjem TV emisija dodatno se odugovlači postupak koji Vladimir Đukanović vodi protiv novinara Vuka Cvijića 
Ana Novaković tuži Đukanovića i Selakovića: Neću da dozvolim da me blate i lažu o meni 
Disciplinske prijave protiv sudija u slučaju Ćuruvija, kreće borba i pred Ustavnim sudom 
U eri kada ljudi manje veruju vestima nego ikad, kako novinari mogu da se probiju i privuku pažnju prosečnih ljudi I dostave im informacije o njihovim zajednicama, naciji i svetu?
U eri digitalne revolucije, politička komunikacija doživljava dramatične promene. Nove medijske platforme redefinišu odnose između političara, novinara i građana, otvarajući nove mogućnosti za angažman, ali i stvarajući izazove za demokratski diskurs. Ova kompleksna situacija zahteva pažljivu analizu i promišljanje o budućnosti političke komunikacije u digitalnom dobu.
Uhićenje šefa Telegrama u Francuskoj ponovno je skrenulo pozornost na tu aplikaciju. Jedni hvale Telegram kao platformu za slobodu govora, dok ga drugi vide kao platformu za kriminalne aktivnosti.
Kada su protesti izbili u Bjelorusiji 2020. godine nakon namještenih predsjedničkih izbora, aktivisti su se okrenuli Telegramu kako bi koordinirali akciju, izbjegavajući nadzor vlasti u represivnom društvu Aleksandra Lukašenka i ističući dobro koje aplikacija za razmjenu poruka pruža.
Iako se najviše groze video i fotografskih proizvoda koje generiše veštačka inteligencija, korisnici vesti ne veruju mnogo više ni tekstovima koji su nastali uz njenu upotrebu. A i ne razumeju baš sasvim o čemu se tu uopšte radi
Ukupna publika na ovim kanalima doseže čak 15,7 miliona ljudi, dok se publikacije tj. objavljeni sadržaj pregleda gotovo 100 miliona puta dnevno. Upravo ovakav obim angažmana (popularno engagement -a), omogućava kanalima da efikasno šire dezinformacije i manipulišu javnim mnjenjem širom sveta. Meta su im auditorijum u Evropi, Americi, Aziji i Africi. Raznovrsnost jezika na kojima ovi kanali funkcionišu omogućava im maksimalan doseg i efikasno uticanje na globalno javno mnjenje.
Poverenik za zaštitu informacija od javnog značaja saopštio je, povodom nove politike privatnosti kompanije Meta na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk, Mesindžer i dr, da su u toku aktivnosti usmerene na ostvarivanje kontakta sa firmama Iks Corp. i Tvitter International Unlimited Compani zbog neovlašćene upotrebe ličnih podataka korisnika za razvoj veštačke inteligencije.
Startap Perplexity AI, koji koristi veštačku inteligenciju za pretragu interneta, postaje sve značajniji igrač u industriji, polako ali sigurno praveći kredibilnu alternativu gigantima poput Google-a. Kompanija je od početka godine zabeležila sedmostruko povećanje mesečnih prihoda i broja korisnika, nakon što je zatvorila novu rundu finansiranja vrednu 250 miliona dolara.
Jedan čitalac nas je zamolio da proverimo autentičnost navodnog citata bivšeg francuskog predsednika Žaka Širaka: „Srpska deca se nikada više neće smejati u Parizu“.
Objave, komentari, video klipovi, fotografije, brojni lični podaci koji se javno dele preko Instagrama, Facebooka i drugih aplikacija u vlasništvu kompanije Meta, od kraja juna nisu samo sadržaji koje delimo sa prijateljima.
OpenAI je razvio alat koji može detektovati sve tekstove koje je pisao ChatGPT, ali kompanija još nije odlučila da li će ga pustiti u upotrebu.
Problem srpskog jezika u medijima jednak je problemu jezika u svim sferama života, izjavio je FoNetu viši naučni saradnik u Institutu za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Slobodan Novokmet i ocenio da način na koji se odnosimo prema jeziku govori o tome kakvi su nam društvo, školstvo, zdravstvo i ekonomija.
Danas lokalni listovi i TV stanice nestaju, a radio se sve više udaljava od informativnog programa. I tako nam se pojavljuju „informativne pustinje“ – regioni bez lokalnih medija u kojima rupe na oruk pokušavaju da pokriju zainteresovani pojedinci
Hrvatski medij specijalizovan za fact-checking Faktograf i Međunarodni institut za štampu (IPI) pokrenuli su online vodič kako bi novinarima, fact-checkerima i istraživačima pružili praktičan okvir za istraživanje dezinformacija i kampanja klevetanja usmjerenih na medijske profesionalce koji su na prvoj liniji razotkrivanja dezinformacija.
Uloga fiksera za strane reportere je nezamjenjiva, naročito u ratnim područjima. Oni pronalaze sagovornike, uspostavljaju kontakte, traže prevoz, voze, prevode, idu sa reporterima na zadatke, a ponekad i za njih obavljaju intervjue i snimaju kadrove. S ozbirom na to da poznaju lokalni kontekst i jezik, njihova uloga u procjeni situacije i u razgovorima sa vojnicima i lokalnim stanovništvom je ključna. Fikseri u medijskim izvještajima su, međutim, potpuno zanemareni, jer na kraju priznanja za rad dobivaju reporteri.
Nedavno istraživanje Rojtersovog Instituta je pokazalo da sve veći broj ljudi širom sveta izbegava da prati vesti, opisujući ih kao dosadne i depresivne. Uzrok ovome, kako kažu naši sagovornici, može biti opadanje kvaliteta medijskog sadržaja, prezasićenost istim, ali i odbrana od loših vesti.
Portal Klix.ba je početkom mjeseca izvijestio da je uveo korištenje umjetne inteligencije (AI) na svojoj platformi kako bi efikasnije suzbio govor mržnje u sekciji komentari.
Šokantno! Neverovatno! Nećete verovati! Dok je sa jedne strane potpuno jasno zašto se u digitalnim medijima i digitalnom marketingu obilato koriste klikbejt (clickbate) naslovi, sa druge strane imamo konzumente ovakvih vesti koji su uglavnom nesvesni psiholoških mehanizama koji utiču na konzumiranje ovog bezvrednog sadržaja.
Zahtijevati da novinari otkriju svoje izvore znači kršiti zakon i vršiti pritisak na medije.
Stigli smo do srede u kojoj sam pisao ovaj tekst, tačnije pokušavao sam da ga pišem, dok mi je glava gravitirala ka tastauri, s obzirom na to da je kiša koja je padala bila daleko uzbudljivija od mog radnog zadatka.
