Pink u vestima prikazivao lažne izjave Save Manojlovića kreirane uz pomoć veštačke inteligencije. REM ne reaguje 
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara 
Neponovljivi vajb pijanog teče koji na slavi vodi intelektualne debate u direktnom prenosu na Pinku 
REM se probudio dve godine posle promocije nasilja u Zadruzi: Ipak pokrenut postupak protiv Pinka posle prijave SĆF 
Jedna reč menja sve: REM odbio predlog da vrati obavezu nacionalnih TV da imaju bar petinu kvalitetnog programa 
U prethodnih devet dana, svet su obišle slike zemljotresom uništenih turskih i sirijskih gradova u kojima je više od 36 hiljada ljudi izgubilo život. Da nesreća gotovo nikad ne dolazi sama, pokazuju i teorije zavere i dezinformacije koje su, već u prvim satima nakon zemljotresa, kružile društvenim mrežama. Koje su to manipulacije u vezi sa zemljotresima u Turskoj i Siriji postale viralne, kako ih brzo raskrinkati, ali i sprečiti njihovo širenje?
Seciramo dezinformacije, filtriramo činjenice i analiziramo lažne narative u serijalu članaka posvećenom borbi protiv dezinformacija i medijskom opismenjavanju
ChatGPT, jezički model veštačke inteligencije (AI) koji je kreirao OpenAI, pravi talase širom interneta, što dovodi do pitanja o tome kako će AI promeniti način na koji radimo i pišemo.
Ovim tekstom vam neću olakšati posao i dati precizan odgovor. I čitati i gledati. Publika preferira oboje, a odgovor ovisi o: Zemlji u kojoj je istraživanje provedeno starosnoj dobi publike o kvalitetu i dizajnu vašeg sadržaja. Tekst je i dalje kralj, ali i video ima sve značajniju ulogu I danas kažemo da čitamo vijesti iako…
Studija Mladi u ogledalu medija iz 2021. godine navodi da su mladi u Srbiji između 13 i 24 godine bili najčešća dobna skupina koja je koristila platforme društvenih medija, a oni između 25 i 34 godine su bili najčešća dobna skupina za objavljivanje na društvenim mrežama.
Novinski tekst je, osim lidom, moguće početi i digresijom, primerom, anegdotom. (Ovaj, kao što vidite, počinje digresijom). Zamislite kada bih mogao da ovaj tekst, posvećen algoritmima, započnem anegdotom koja odgovara vašem smislu za humor, ili primerom koji bi vam bio posebno prijemčiv; da iz mora mogućnosti odaberem baš onu koju ćete zapamtiti, onu koja uključuje vaš omiljeni sport, vašu omiljenu glumicu, omiljeno voće, istorijsku epohu, omiljeni roman ili omiljenog crtanog junaka. Šanse da ćete pročitati ovaj tekst do kraja znatno bi porasle kad bih umeo da na takav način gađam u centar mete.
Nedavna istraživanja sugerišu da je „prebunking” kroz „psihološku vakcinaciju”, čiji je cilj povećanje sposobnosti ljudi da identifikuju uobičajene tehnike dezinformisanja, deo rešenja u borbi protiv lažnih vesti i dezinformacija.
Platforma TikTok iz godine u godinu postaje sve važnija u novinarstvu, naročitu u segmentu izgradnje i kontakta sa mlađom publikom. Na TikToku možete ostvariti blizak dijalog sa vašom ciljnom skupinom, dobiti povratne informacije, odgovoriti na pitanja i biti dostupni. Nigdje drugo danas mladi ljudi nisu tako aktivni u komentarima kao na TikToku. Upravo tu možete imate priliku dobiti direktne odgovore na vaš sadržaj. Na taj način možete dalje razvijati sadržaj, ali i graditi odnos sa vašom publikom.
Eno sam se, naivan, silno iznenadio kada sam otkrio koliko vesti dnevno pogledam, ono makar samo naslov, a da ih nije otkucalo deset ljudskih prstiju ili izdiktirao glas proizveden vibriranjem čovekovih glasnih žica. One ekonomske vesti sa berzi i tržišta prepune brojki i trendova, vremenske prognoze ili sportske izveštaje koji mi dolaze na Tviter-lajni sa naloga uglavnom aglofonskih medija i agencija koje tamo pratim, izgleda, pisala je mašina i ja to uopšte nisam primetio. Tek kada sam pročitao prognozu da će američki lokalni mediji u 2023. godini uložiti u veštačku inteligenciju (AI) kako bi nadoknadili smanjenu produkciju, pre svega servisnih informacija, čiji je broj drastično opao posle talasa otpuštanja zbog smanjenih prihoda od marketinga poslednjih godina, promislio sam da se uputim o čemu se radi i zatekao se nedopustivo neobaveštenim. Izmaklo mi je da je 2022. godina bila ključna kada se radi o razvoju veštačke inteligencije (AI), kao i godina u kojoj su u najširem forumu otvorena pitanja šta to znači za budućnosti novinarstva. I još važnije, kako će promene uticati na to kako je društvo obavešteno o pojavama i događajima koji su ključni za živote ljudi?
Ako nitko normalan ne vjeruje u budalaštine koje nam se obilato serviraju pod krinkom informacija, priča i vijesti, ali bez obzira na to nemamo bolji odgovor na takve izazove nego zauzeti ironičnu i ciničnu pozu, e onda smo definitivno poraženi do dosad neslućenih razina
Uloga medija je ključna u borbi protiv stereotipa, s obzirom na svakodnevnu konzumaciju različitih medijskih sadržaja.
Objektivnost i neutralnost prilikom izveštavanja o problemima u društvu, kao i o aktivnostima zloupotrebe moći funkcionera koji bi trebalo da rade u interesu svih građana osnovno je načelo i norma profesionalnog novinarstva. Međutim ovakvo shvatanje novinarstva redefiniše se konstruktivnim novinarstvom koje pruža mogućnost novinarima ne samo da ukazuju na problem, već i na potencijalna rešenja tog problema.
Građani Srbije veruju da znaju odakle dolaze lažne vesti, koji su kanali i motivi za njihovo plasiranje i širenje, međutim, nisu uvek sposobni da ih prepoznaju, pokazalo je Demostatovo istraživanje percepcije fenomena lažnih vesti. Učesnici fokus grupe smatraju da su u korenu dezinformacija interesi, veći profit, uticaj i moć, a da su agresivni senzacionalizam i hiperprodukcija vesti dodatni problem, jer su građani zaslepljeni ogromnom količinom informacija i nemaju vremena da se posvete njihovoj proveri.
Demostat je pokrenuo inicijativu da se u školski sistem u Srbiji uvede predmet medijska pismenost, kao vid odbrane od lažnih vesti, dezinformacija i manipulacije informacijama, koje postaju sve veći problem u srpskom društvu, kao i širom sveta.
Klasični mediji brzo gube uticaj, posebno kod mlađe populacije, koja ih gotovo više ne uzima u obzir, rečeno je prilikom predstavljanja rezultata istraživanja Istraživačko-izdavačkog centra Demostat, u okviru projekta „Odbrana od dezinformacija“.
Godine, zdravlje ili nezainteresovanost glavni su razlozi što većina starijih građana u Srbiji ne koristi tehnologije i prednosti interneta. Tako pojedinim ljudima nije problem čekanje u redu za određene dokumente što mogu da završe i samo jednim klikom preko mobilnih uređaja. Druga epizoda treće sezone serijala Robin hud, u produkciji NVO 35mm, upravo se bavi digitalni veštinama starijih ljudi za koje stručnjaci kažu da nikad nije kasno da se poboljšaju.
Veštačka inteligencija je postala neizbežna u našem svakodnevnom životu. Možemo je videti u mnogim različitim oblastima, od medicinske tehnologije do automobilske industrije.
O beogradskim kafanama i Dragoljubu Žarkoviću, Bliskom istoku, političkom angažmanu, jednom akrostihu i anegdotama po kojima će on pamtiti legende novinarstva iz Politike, u Bermudskom trouglu razgovaramo sa Boškom Jakšićem.
Živimo u prividu slobode govora i slobodnog novinarstva, čak i onda kad govoriš ili pišeš sve ono što misliš, smatra zamenica glavnog i odgovornog urednika nedeljnika NIN Vesna Mališić, dok predsednik NUNS Željko Bodrožić ukazuje da su i oni koji govore slobodno, limitirani činjenicom da njihove reči ne dopiru do dve trećine ljudi.
U viralnom videu sa Fejsbuka manipuliše se hronologijom događaja vezano za teroristički napad na Kule bliznakinje, kako bi se pobudila sumnja da je tragičan događaj - izrežiran. Suprotno insinuacijama na društvenim mražama, američki biznismen Lari Silverstajn osigurao je Svetski trgovinski centar u junu 2001. godine zato što ga je tada zakupio, a ne zato što je unapred znao kada će se napad dogoditi. Prema američkom Institutu za informacije o osiguranju, sve komercijalne polise osiguranja prodate u SAD pre 11. septembra pokrivale su terorističke incidente kao nešto što se podrazumeva. “Proročke reči” koje su, navodno trenutak pre napada, izgovorila deca tokom časa sa tadašnjim predsednikom Džordžom Bušom, zapravo su izmišljene.
