Zašto baš Vuk? 
Ko je Manja Grčić: Put od Pinka do RTS-a, uz bliske veze sa režimom 
Pregledanjem TV emisija dodatno se odugovlači postupak koji Vladimir Đukanović vodi protiv novinara Vuka Cvijića 
Ana Novaković tuži Đukanovića i Selakovića: Neću da dozvolim da me blate i lažu o meni 
Disciplinske prijave protiv sudija u slučaju Ćuruvija, kreće borba i pred Ustavnim sudom 
Stručnjaci za veštačku inteligenciju i fektčekeri su saglasni da alati za detekciju veštačke inteligencije nisu dovoljni kako bi se razotkrio bilo sadržaj koji je kreiran uz njenu pomoć ili digitalno izmenjeni sadržaj uopšte.
Fokusiranje na prihode od publike, razvijanje inovativnih formi oglašavanja i što raznovrsniji izvori zarade, tako bi u najkraćem mogla da se opiše formula za uspešnu transformaciju medijskog poslovanja u digitalnom dobu.
Kada ljudi govore o „normalizaciji" nečega 2024. godine, to često ima pozitivan prizvuk.
„Ni jedna emisija, niti dnevnik, ni jedan kanal, od nacionalne frekvencije do drugih kanala, nema titlove na srpskom jeziku za osobe sa oštećenim sluhom ili nekog ko ne može pažljivo da sluša“ rekao je advokat Nikola Ristović u podkastu UNS-a
Veštačka inteligencija može da nauči da laže i vara, i to je ozbiljan rizik koji zahteva regulatorne i zakonske mere kao garanciju da će ostati korisna tehnologija, umesto da postane pretnja za ljudsko znanje i institucije, navodi se u novoj studiji.
Svaka treća osoba danas izbjegava vijesti. Novija istraživanja pokazuju da se oni koji vijesti prate onlajn više oslonjaju na sistem preporučivanja TikToka, Snepčeta i Instagrama, mreža kojima dominiraju influenseri i poznate ličnosti, nego Fejsbuka ili Tvitera. Medijsko okruženje je mobilno, digitalno i platformsko pa se publika informiše drugačije. Povjerenje u medije i dalje nezaustavljivo pada, a uslovi i modeli poslovanja radikalno se mijenjaju. Izgleda da je jedina konstanta digitalnog svijeta promjena.
U svojoj poodavno očajničkoj borbi da naplate publiku koja im se razmilela po mrežama i aplikacijama, mediji su se, hteli ili ne, transformisali u internetska preduzetništva. Ako ne budu razumeli svoje novo tržište, šansa da jednog dana stvore sebi pristojnu egzistenciju uprkos ekspanzivnoj i dinamičnoj konkurenciji u svetu društvenih mreža i nesputane komunikacije, postaće minimalna
Dva meseca pred izbore za Evropski parlament, četbotovi Gugla, Majkrosofta i OpenAI delili su lažne informacije o evropskim izborima, pokazala je analiza u koju je imao uvid Politiko.
Medijsko izveštavanje o ekonomiji ne mora da bude ni dosadno ni suvoparno, ali je za približavanje ove važne teme javnosti novinarima neophodno stalno usavršavanje, glavna je poruka ovogodišnje Škole ekonomskog novinarstva, koju je Nova ekonomija organizovala u martu.
Mediji tragaju za alatima veštačke inteligencije (AI) kako bi smanjili troškove i dopunili sadržaje, ali je uprkos tehnološkom napretku malo verovatno da će AI zameniti ljude na poslovima u kojima su potrebne nijanse, piše Fajnenšel tajms (FT).
Lideri u drugim zemljama su usvojili tehnike spin diktature, manipulišući medijima iza kulisa, zauzimajući sudove i marginalizujući opoziciju, sve dok čuvaju demokratsku fasadu. „Spin diktatura je privlačan model vlasti za lidere koji žele da konsoliduju svoju moć kao autoritarne vođe, ali da zadrže modernu ekonomiju i međunarodni ugled. Spin diktatori žele da ih svi vide kao kompetentne, efikasne i dobronamerne javni službenike, ali im je u redu ako se mali deo nezadovoljnih intelektualaca ne slaže sa tim, sve dok nisu promovisani u masovnim medijima. Krize koje podstiču građane da se okupe iza svog lidera su korisne u svim sistemima. I spin diktatori često ih iskorišćavaju - ili stvaraju”. Ovo su neke od odlika modernih dikatatura opisanih u knjizi „Spin diktatori” koja je nedavno objavljena i na srpskom jeziku u izdanju izdavačke kuće „Arhipelag”. Danijel Trajsman, jedan od autora knjige, u razgovoru za Istinomer objašnjava u kojim i kakvim društvima postaju i opstaju spin diktatori, u čemu se razlikuju od „tradicionalnih autokrata”, ali i koliko je tanka linija između spin i teror diktatura.
Podkasti su eksplodirali poslednjih godina, i nije iznenađenje zašto. Oni su zgodan način za apsorbovanje znanja i lako se mogu uključiti u svakodnevni život.
Ako je jezik sredstvo sporazumevanja među ljudima, razmene misli, osećanja, ideja, informacija, onda je svako zamagljivanje značenja onoga što je rečeno u javnom govoru neprihvatljivo, jer takav iskaz gubi smisao.
Samo što smo se navikli na termin spin doktori, shvatili smo da živimo u vremenu spin diktatora. Kao što takvi doktori ne leče čoveka (naprotiv!), tako ni ti diktatori ne pokoravaju mase fizičkom tiranijom. Njihovo oružje je finije – manipulacije činjenicama, poluinformacije, proizvodnja konfuzije, spinovi…
Da li su demonstranti na protestima opozicione “Srbije protiv nasilja” u Beogradu 24. decembra 2023. godine, kada je došlo do sukoba sa policijom, pokušavali da preuzmu vlast (1) ili je na delu pokušaj “obojene revolucije”, zbog čega se upozorava na “gorku sudbinu” Ukrajine zbog njene “bezobzirno slepe odanosti prozapadnim snagama” (2)?
Mediji ponekad, mada ne često, postanu tema umetnosti. Odraze štampanog novinarstva srešćemo u Pikasovoj „Gernici“. Četrdeset godina nakon „Gernike“ objavljen je evergrin i pesma koja je sama za sebe postala referenca u popularnoj kulturi. U pitanju je „Stayin’ Alive“ sastava Bi Džiz. Refren je toliko zarazan da se malo ko osvrne na sam tekst, a već na početku imamo poruku o medijima: We can try to understand/ The New York Times’ effect on man, peva popularni trio u preuskim pantalonama.
Veštačka inteligencija doprinosi širenju dezinformacija na načine koji su bili neslućeni pre godinu dana, a brzina kojom napreduje u oblasti dezinformacija je neverovatna, ocenjuju sagovnornici N1.
Uz ratove u Ukrajini i Gazi, klimatske promene i dezinformacije, kao lisica u kokošinjac, u svet medija uletela je veštačka inteligencija. Predviđanja o medijskom poslu ostaju nedorečena – autori gledaju u nepregledne mogućnosti VI i mogu da zaključe samo da nema šanse da razumeju za šta će sve biti upotrebljena i iz kojih pobuda
Jezik je živi organizam koji se neprestano menja. Jezik neprestano vrije. To, međutim, ne znači da jezik može, odnosno sme, da primi i podnosi bilo šta. Zbog toga postoje institucije koje vode računa o jeziku, one su brana od upada đubreta. A upravo to se dešava u Srbiji
Ukoliko ove zime za praznike imate dužu pauzu, možda se odlučite da provedete slobodne dane tako što ćete ,,bindžovati“ najnovije serije. A možda ćete pogledati neka od dramskih ostvarenja čija radnja prati život i rad novinara, redakciju ili medijsku korporaciju.
