Posledice infodemije u pandemiji: Mladi često veruju da je kovid bezopasan

Najčešća pitanja mladih u vezi sa vakcinacijom ticala su se uticaja vakcina na reproduktivno zdravlje, i to je ujedno bila dezinformacija koja ih je uglavnom i odvraćala od vakcina. Druga stvar koja ih je odvraćala bio je utisak da se na njih vrši pritisak da prime vakcinu a da njima nije bilo jasno zašto to treba da urade. Na kraju dovodili su u pitanje i efikasnost vakcina jer su imali primere iz neposrednog okruženja osoba koje su vakcinisane a koje su se zarazile, rečeno je između ostalog danas na konferenciji za medije „Kako zaustaviti infodemiju“, koju je organizovalo Udrženje novinara Srbije.

Govoreći na ovom skupu, doc. sc. Ivan Jančić sa Katedre za mikrobiologiju i imunologiju Farmaceutskog fakulteta u Beogradu, kazao je da mladi takođe misle da je kovid za njih bezopasan.

– Često razmišljaju – ja sam to preležao vrlo lako, nemam razloga da se vakcinišem. Međutim, vakcina nije samo pitanje pojedinca već celog društva. To što je neko jednom dobro prošao ne znači da će opet dobro proći ili da da neće drugog zaraziti – rekao je Jančić.

Njegova koleginica, vanredna profesorka Brankica Filipić istakla je da studenti lako dolaze do informacija, a samim tim i dezinformacija ili poluinformacija na internetu što utiče na njihovu odluku o vakcinaciji, zbog čega je između ostalog Farmaceutski fakultet pokrenuo projekta „Vakcine od A do Š“.

Ona je kazala da je obuhvat vakcinacijom protiv kovda 19 na Farmaceutskom i Medicinskom fakultetu u Beogradu preko 50 odsto dok je na ostalim fakultetima dosta manji, i iznosi između 20 i 30 odsto vakcinisanih studenta.

Dileme studenta o vakcinaciji bile su deo šire priče o infodemiji koja prati pandemiju.

Dr Stefan Mandić-Rajčević i dr Aleksandar Stevanović iz Instituta za socijalnu medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu, koji su jedini sertifikovani menadžeri za infodemiju u Srbiji za borbu protv lažnih i pogrešnih informacija, obučeni u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), istakli su da infodemija nije bila jedino prisutna u Srbiji već i u celom svetu.

– Sa pandemijom je nastala savršena oluja. Procvetale su dezinformacije,  imali smo nedostatak informacija o nečemu novom što se dešava, nedostajao je pravovremeni odgovora na nedoumice građana, što je omogućilo da se lakše plasiraju poluinformacije ili netačne informacije…  Stizala su i nova naučna saznanja koja su učinila manje relevantnim prethodna saznanja. Sve to zajedno izazvalo je infodemiju – naveo je Mandić Rajčević, dodajući da ovo nije i neće biti prva infodemija sa kojom se svet suočava.

U kontekstu uticaja infodemije na odluku o vakcinaciji dr Aleksandar Stevanović istako je da iako je tačna informacija preduslov za donošenje ispravne odluke u vezi sa zdravljem, ona sama po sebi može da ne bude dovoljna.

-Za donošenju odluke o vakcinisanju potrebna je i emotivna komponenta. Dostupnost prave informacije za neke ljude nije dovoljno. Zato je kod pravljenja kampanji za na primer vakcinaciju potrebno da vodimo računa o tome kako se prenosi neka poruka, ko je prenosi, na koji način… a sve to da bi neko osetio potrebu da se vakciniše – istakao je Stevanović.

Moderator tribine UNS-a bila je Marija Popović, urednica i voditeljka emisije „RTS Ordinacija“.