13. apr 2017.

Pravo na medije: Kako mediji krše pretpostavku nevinosti?

Pravo svakoga da se smatra nevinim dok njegovu krivicu pravosnažno ne utvrdi sud, dužni su da poštuju i mediji. Domaći mediji ovo pravo gotovo svakodnevno krše, a u toj praksi posebno se izdvaja tabloidna štampa.

Na koji način mediji krše pravo na pretpostavku nevinosti? Kako i kada je ovaj pravni princip postao obavezujući i za medije? Da li mediji smeju da prenose izjave predstavnika vlade i državnih institucija u kojima se krši pretpostavka nevinosti?

U emisiji „Pravo na medije” govore: Jelisaveta Vasilić, Radovan Lazić, Kruna Savović, Saša Đorđević, Tamara Skrozza, Igor Jurić, Miroslav Janković, Igor Božić.

Autori: Anđela Milivojević i Maja Divac.

Proizvodnja: Produkcijska grupa Mreža, 2017.

Povezane priče

Najčešći načini kršenja pretpostavke nevinosti u medijima

Pretpostavka nevinosti je jedno od osnovnih ljudskih prava koje je zajedno sa pravom na pravično suđenje zagarantovano Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, Univerzalnom deklaracijom UN-a, kao i domaćim zakonima. Pretpostavku nevinosti, tj. pravo svakoga da se smatra nevinim dok njegovu krivicu pravosnažno ne utvrdi sud, dužni su da poštuju i mediji. Domaći mediji ovo pravo gotovo svakodnevno krše i to najčešće na sledeći način.

Mediji kao tužioci i sudije

Slučaj roditelja osmogodišnje Tijane Ognjanović, koja je preminula sredinom 2013. jedan jeod primera kako tabloidni mediji u Srbiji na sebe preuzimaju ulogu istražnog organa, tužioca i sudije. U oktobru 2013. Kurir je započeo višemesečno izveštavanje o mogućoj zloupotrebi novca koji su roditelji male Tijane sakupili putem humanitarnih uplata građana. Osnov za ovakve tvrdnje  bio je anonimni izvor Kurira iz Komercijalne banke prema kome su Jelena i Nebojša Ognjanović, nakon smrti ćerke podigli oko dva miliona evra sa računa.

Brojne javne ličnosti i mediji kao što su Blic, Alo, portal Telegraf, pa čak i Politika stali su uz Kurir pozivajući Ognjanoviće da kažu šta su uradili sa preostalim novcem, da bi u novembru 2013. Više javno tužilaštvo u Beogradu zatražilo od policije da ispita navode Kurira. Nakon skoro tri godine ovo tužilaštvo je u septembru 2016. odustalo od krivičnog gonjenja Nebojše i Jelene Ognjanović.

Mediji kao glasnogovornici policije

Sa lisicama na rukama, u pratnji policajaca jedan od najboljih jugoslovenskih fudbalera, Dragan Džajić, priveden je 2008. pred kamerama MUP-a. Snimke uhapšenog Džajića policija je prosledila svim medijima u Srbiji i tako prekršila njegovo pravo na pretpostavku nevinosti. Suđenje pred Višim sudom u Beogradu počelo je 2010. ali je taj proces prekinut nakon što je Predsednik Srbije Tomislav Nikolić abolirao Džajića od krivičnog gonjenja.

U akciji borbe protiv fudbalske mafije mediji su objavljivali fotografije i snimke hapšenja brojnih fudbalskih funkcionera iako niko od njih u tom trenutku nije bio osuđen za neko krivično delo.

Mediji kao glasnogovornici političara

Vesti o najvećem narkobosu, kako je Dragoslava Kosmajca nazvao premijer Vučić, preneli su svi nacionalni mediji.

Aleksandar Vučić, premijer, konferencija za medije, 20 jun 2014: “Da vidim ko je na vezi sa Kosmajcem. Da vidim što se pravite blesavi kada svi znate ko je najveći narkodiler u Srbiji.”

Pola godine kasnije Kosmajac je pušten uz kauciju iz pritvora do okončanja suđenja, a premijer se tada suzdržao od optužbi za ozbiljna krivična dela.

Aleksandar Vučić, premijer, konferencija za medije, 12 februar 2015: “Da li sam promenio mišljenje o gospodinu Kosmajcu, nisam, ali to je samo moje mišljenje, nisam ni sudija ni tužilac.”

Poštovanje pretpostavke nevinosti je obavezujuće ne samo za sud već i za medije

Poštovanjem pretpostavke nevinosti štiti se dostojanstvo i ugled pojedinca, ali i obezbedjuje nezavisan rad sudstva. Kako je ovaj izvorno pravni princip postao obavezujući i za medije?

“Svako ko je optužen za krivično delo smatraće se nevinim sve dok se ne dokaže njegova krivica na osnovu zakona” – Evropska konvencija o ljudskim pravima, član 6.

Jelisaveta Vasilić, član Saveta za borbu protiv korupcije: “U početku taj princip iz konvencije o ljudskim pravima odnosio se samo na sudske organe. Međutim, 1995. doneta je odluka Ridemont protiv Francuske u kojoj je izričito rečeno da se pretpostavka nevinosti štiti ne samo od sudskih organa već i od svih državnih organa.”

Takva odredba postoji i u našem domaćem zakonodavstvu. Ustav i Zakonik o krivičnom postupku nalažu svim državnim organima, medijima, različitim organizacijama i javnim ličnostima da se u svojim izjavama pridržavaju pravila da se svako smatra nevinim sve dok se krivica ne utvrdi pravosnažnom odlukom suda.

Iako je prevashodno nastala kao pravni princip, pretpostavka nevinosti je sa razvojem medija prešla i u javnu sferu. Ovo pravo ima primat u odnosu na slobodu izražavanja, koja se sme ograničiti kako bi se zaštitila nečija pretpostavka nevinosti.

Kruna Savović, advokat, Advokatska kancelarija Živković Samardžić: „ Ne postoji ni jedna mogućnost da mediji sam formira stav da je neko kriv pre nego što to učini sud.“

Radovan Lazić, predsednik UO Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca: “Vrlo često, čim se neko krivično delo dogodi, mediji izlaze u javnost sa informacijom da je neko ubio nekoga, da je neko nešto ukrao, da je neko pokrao milione a da još predmet nije ni u fazi istrage a kamoli da je presuđeno.”

Pretpostavka nevinosti je pravo koje se najčešće krši u domaćim štampanim medijima. Ipak pred Komisijom za žalbe Saveta za štampu tokom 2016. našlo se svega osam prijava zbog kršenja ovog prava, dok precizni podaci o broju sudskih postupaka ne postoje.

Tužbe protiv medija se neuporedivo češće odnose na povredu časti i ugleda, i onda kada se u stvari radi o kršenju pretpostavke nevinosti. Na sličan način postupaju i sami sudovi kada formulišu tekst presude.

Među nedavnim retkim tužbama, koja je pored povrede časti, ugleda i dostojanstva, sadržala i kršenje pretpostavke nevinosti je i čuvena tužba ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića protiv nedeljnika NIN. U tužbi se navodi da je ovaj list prekršio pretpostavku nevinosti i povredio ugled i čast ministra, označivši ga odgovornim za rušenje objekata u Hercegovačkoj ulici u Beogradu.

U prvostepenoj presudi koju je Viši sud u Beogradu ekspresno doneo u korist ministra,  konstatuje se da je NIN narušio čast i ugled Nebojše Stefanovića, ali se o kršenju pretpostavke nevinosti ne govori.

Kako mediji u Srbiji krše ovo pravo?

Pretpostavku nevinosti mediji najčešće krše objavljivanjem teških kvalifikacija na račun osumnjičenih osoba čija krivica još nije dokazana. Međutim dešava se i da mediji bez ikakvih osnova izmisle nečiju krivicu. Na koje sve načine štampani i elektronski mediji krše pretpostavku nevinosti?

U štampi i na portalima ovo pravo se najčešće krši kod punoletnih građana koji nisu javne ličnosti za koje se optužbe po pravilu iznose na prvim stranama u samim naslovima tekstovima.

Jelisaveta Vasilić, član Saveta za borbu protiv korupcije: “Imamo uobičajno da se za ljude kaže pljačkaš, kriminalac, lopov i još mnogo termina koji upućeju da se radi o nekome ko je vršio krivična dela iako u tom momentu još uvek nema niti utvrđenih činjenica niti odluka nadležnih institucija. ”

Tamara Skorzza, novinar, član Komisije za žalbe Saveta za štampu: “Ono što je takođe veliki problem – kod nas ne postoji kategorjia osumnjičeni za krivično delo. Dakle ako je neko osumnjičen da je nekoga ubio on je u naslovu ubica, monstrum, čudovište… Kod nas nema opravdane sumnje, nema mogućnosti da se to nije desilo baš tako kao što mi mislimo u medijima da se desilo i to je kršenje prava na pretpostavku nevinosti.“

Posle naslova sa najtežim optužbamau tekstu se po pravilu navodi ime i prezime kao i detalji dela za koje se osoba sumnjiči. Na taj način novinar unapred implicira ko je izvršilac, i time, preko novina „presuđuje“.

Tamara Skrozza: “Ako je neko osumnjičen da je ubio nekoga, pa makar bilo i svedoka, da je to učinio u sred grada, u sred sela vi ne smete da objavite njegovo ime i prezime, njegovu adresu, fotografije njegove kuće, fotografiju ulice u kojoj živi. Vi čak i ako označite nekoga inicijalima ali kažete ubica opet ste prekršili njegovo pravo na pretpostavku nevinosti”.

Suprotno uobičajenoj praksi, mediji su dužni da koriste izraz osumnjičeni – ako se sumnja da je neko počinio krivično delo, optuženi ako postoji pravosnažna optužnica i osuđeni samo kada postoji pravosnažna sudska presuda.

Saša Đorđević, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku: “Kod građana postoji taj problem i to veoma veliki je da kada se pojavi u medijima da je ta osoba uhapšena ili da je u pritvoru to je već automatski on je kriv.”

Jedan od očiglednih primera kršenja pretpostavke nevinosti u 2016. je slučaj ubistva pevačice Jelene Marijanović. Iako je ovaj slučaj već godinu dana u fazi istrage, što znači da policija još proverava okolnosti ubistva i da ne postoji optužnica, u medijima se mesecima ukazuje na članove porodice Marjanović kao moguće počinioce ubistva.

Dešava se i da mediji, bez ikakvih osnova, u potpunosti izmisle priču u kojoj odgovornost i krivicu svaljuju na najbliže članove porodice žrtve zločina.

Tako je u vreme potrage za petaestogodišnjom Tijanom Jurić iz Subotice, tabloid Informer objavio tekst u kome je Tijaninog oca Igora označio kao potencijalnog krivca za njenu otmicu jer je navodno dugovao novac zelenašima.

Igor Jurić, otac Tijane Jurić: „Tada je za mene počeo u bukvalnom smislu te reči pakao. I do tada boriti se sa osećajem da tražiš nešto najmilije je…ne mogu ni opisati da je teško, to je preteško, ali da budeš optužen za smrt tog istog deteta, to je zaista jedan teret koji, i to malo vremena, nisam mogao da nosim sa sobom. Samo sam u jednom momentu rekao – ja ovo ne mogu da izdržim, ja hoću da se ubijem. Verujete mi da je potrajalo još nekoliko dana ja bih to i uradio. Ne zbog toga što sam bio slabić, jednostavno nisam mogao da podnesem da me neko za Tijaninu smrt optuži.“

Pre objavljivanja ovakvih navoda Informer nije pozvao Igora Jurića da proveri njihovu verodostojnost. Istu informaciju preuzeli su i neki onlajn portali.

Igor Jurić: „Zvao sam i oni su meni tada rekli „pa nemojte kao ništa da se brinete, to je u saradnji sa policijom i u svrhu istrage“. To je bio njihov odgovor. Ja sam tada kontaktirao inspektore koji su radili na slučaju, pitao sam – pa kakva vam je ovo igra. Oni su rekli – Igore, nemoj o tome ni da sanjaš da smo mi bilo šta rekli. To je stvar koji su oni onako samoinicijativno, željni krvi, željni senzacionalističkih naslova, željni prodaje svakog primerka te novine i ništa drugo… Jednom samo čoveku nikada ništa neću oprostiti, to je ubica mog deteta i to je urednik Informera, svima sam zaboravio, ali njemu neću oprostiti. “

Televizije najčešće krše pretpostavku nevinosti u vestima i u emisijama crne hronike gde se o osumnjičenima ili o onima za koje se veruje da bi mogli biti osumnjičeni govori kao o izvršiocima zločina i pre nego što su pravosnažno osuđeni. Pravilnik Regulatornog tela za elektronske medije obavezuje televizijske i radio stanice da poštuju ovo pravo.

Takođe, pretpostavka nevinosti se krši i prilikom prikazivanja foto i video zapisa na kojima se vide navodni počinioci kažnjivih dela, što je česta pojava kada se emituju izveštaji o hapšenju na kojima se se jasno prepoznaju privedene osobe.

Saša Đorđević, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku: “Dok je bio Jočić ministar unutrašnjih poslova tada su počele priče i snimanja hapšenja gde su se videla lica, to se u nekoj meri kasnije i nastavilo, sada se kao sakrivaju lica međutim iz samog tog konteksta iz samog snimka se vidi o kome je reč.“

Radovan Lazić, predsednik UO Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca: “Udruženje tužilaca je o tome vrlo često davalo saopštenja i vrlo oštro protestovalo protiv takozvanih medijskih hapšenja. Mislim da je nedopustivo i da predstavlja najgrublje kršenje pretpostavke nevinosti  i vrlo često su upravo ti postupci završavali sa oslobađajućim presudama, gde su hapšenja prvo bila pompezno najavljivana a onda su ljudi odvoženi u pidžamama, tako reći u donjem vešu iz svojih stanova, iz spavaćih soba i to je objavljivano u udarnim terminima na svim vestima i  dnevnicima.”

Domaći zakoni predviđaju mehanizme za suzbijanje kršenja pretpostavke nevinosti, ali se oni retko koriste. Tako Zakon o javnom informisanju i medijima kaže da novinari, urednici i mediji moraju voditi računa da ne krše pretpostavku nevinosti osoba o kojima pišu. Zbog kršenja ovog prava mediji može biti kažnjen novčanom kažnom od 50.000 dinara do 150.000 dinara.

Miroslav Janković, Misija OEBS-a u Srbiji: “Mediji i novinari nikada ne smeju da zaborave da oni nisu ni policija, da nisu ni sud, ni tužilaštvo. Tačno se zna šta je posao novinara, da budu kontrolori rada vlasti i ono što je jako važno jeste da je razlog postojanja medija javni interes i da nikakvi interesi vlasnika, izdavača, da li politički, da li ekonomski, da li neki drugi, ne smeju da naruše taj razlog postojanja svakog medija i novinara.”

Tabloidni linč javnih ličnosti

Pravo na pretpostavku nevinosti najčešće krše tabloidi. Kampanje protiv pojedinih poznatih ličnosti koje sprovodi tabloidna štampa često poprimaju oblik medijskog linča, i uglavnom se sprovode iz političkih razloga i radi zadovoljenja interesa određenih uticajnih struktura.

Slučaj Saše Jankovića, nekadašnjeg Zaštitnika građana i predsedničkog kandidata, očigledan je primer kršenja pretpostavke nevinosti. Tabloid Informer je više od godinu dana insinuirao da se mladić koji je u Jankovićeom stanu izvršio samoubistvo početkom 90-tih, zapravo nije sam ubio i da Janković ima veze sa onim što se dogodilo.

Miroslav Janković, Misija OEBS-a u Srbiji: “Tu ima jedna vrlo zanimljiva konstatacija Saveta za štampu koja kaže da način na koji se taj mediji postavio prema Zaštitniku građana, kako je prikazao njegov mentalni sklop i činjenica da se ni jedan drugi mediji tom pričom nije bavio na taj način, govori u prilog da zapravo tu nije bilo potrebe za obaveštavanjem javnosti na taj  način o tom slučaju, kao i da je tu zapravo bilo reči o nekoj vrsti političke borbe ili nekim drugim interesima”

Optužbe koje mediji neosnovano iznose o poznatim i nepoznatim ličnostima u najvećem broju slučajeva nikada i ne dospeju do suda. Tako je tabloid Press u ekskluzivnoj vesti, januara 2007, penzionisanog pukovnika Mirka Pohuleka, označio kao špijuna britanskih službi,  insinuirajući da je počinio krivično delo špijunaže, što je jedno od najtežih krivičnih dela za koje su zaprećene zatvorske kazne. Protiv Pohuleka nikada nije pokrenut krivični postupak.

Tabloidi ne samo da krše pravo na pretpostavku nevinosti državljana Srbije već to čine i  prema stranim diplomatama. Leta 2016. tabloid Informer je optužio šefa delegacije Evropske unije u Srbiji, Majkla Devenporta i ambasadora SAD, Kajla Skota, za pokušaj ugrožavanja državnog poretka. Tom prilikom Informer je za istu stvar optužio i nekoliko novinara koji su zbog ovog teksta tužilli ovaj list.

Policija, tužilaštvo, izvršna vlast krše pretpostavku nevinosti

Mediji krše pretpostavku nevinosti svesno, ali i iz nepažnje – prenošenjem izjava zvaničnika ili snimaka i saopštenja koje dobiju od nadležnih institucija. Međutim, nisu samo mediji zaslužni za kršenje ovog prava. To čine i predstavnici policije, tužilaštva, izvršne vlasti, kako u svojim javnim nastupima tako i u slučajevima curenja informacija.

U martu 2013. godine Zaštitnik građana je javno objavio da je MUP prekršio pretpostavku nevinosti u jednom od svojih saopštenja namenjenog medijima. Iste osobe, koje su navedene u saopštenju, direktor policije Milorad Veljović je u Dnevniku RTS-a, na dan hapšenja, a pre saslušanja, optužio da su kriminalna grupa koja je umešana u zloupotrebe u postupku privatizacije.

Radovan Lazić, predsednik UO Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca: “Ne mogu se zbog toga kriviti samo mediji jer se često i  same informacije tako plasiraju pa često možemo čuti čak u nekim saopštenjima zvaničnih državnih organa, npr. policije da se koristi takvi izrazi pa se kaže podneta krivična prijava zato što je uradio to i to. To je nedopustivo reći, može se reći zato što se sumnja da je to uradio, zato što postoje osnovi sumnje, ali tvrditi da je neko nešto uradio je u stvari najdrastičnije kršenje pretpostavke nevinosti.“

Igor Božić, izvršni producent, TV N1: “Pođite od činjenice je policija greškom možda uhapsila nekoga. I onda šta se dogodi posle godinu dana kada sud odbaci te policijske dokaze? Vi ste ozbiljnu štetu naneli tom čoveku, njegovoj porodici.”

Još opasniji način na koji se osobe proglašavaju krivim iako još nisu osuđene jeste kroz curenje osetljivih informacija iz različitih državnih institucija ka medijima.

Saša Đorđević, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku: “Problem curenja informacija nije karakterističan samo za ovaj period, taj problem postoji od 2001. godine. I tada su postojale čuvene informacije iz takozvane Bele knjige kada su se pojavljivale različite informacije o tekućim istragama o različitim optuženima i slično. Taj problem se u različitim intenzitetima javlja od 2001. do danas, samo je imao drugačije oblike i intenzitete.”

I u izveštajima o napretku Srbije ka Evropskoj uniji ukazuje se na ovaj problem. Tako se u izveštaju za 2016. ističe da je stalno curenje informacija ka medijima o toku istraga, u suprotnosti sa pretpostavkom nevinosti i predstavlja razlog za ozbiljnu zabrinutost.

Majkl Devenport, šef Delegacije EU u Srbiji: “U javnost ne smeju da cure podaci iz istraga policije i iz drugih državnih ustanova koji mogu da ugroze ličnost  i pretpostavku nevinosti.”

Radovan Lazić, predsednik UO Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca: “Vi možete sutradan da vidite u novinama fotografije sa uviđaja i kompletnu kriminalističku dokumentaciju koja u tužilaštvo još nije stigla, da fotografije dođu prvo u medije sa skicama lica mesta, sa nacrtima, sa izjavama očevidaca, dok tužilac još ni ne zna za to. To je potpuno nedopustivo i mediji bi morali da se uzdrže od objavljivanja takvih informacija, ali su mnogo veći problem oni koji im takve informacije daju.”

Stručnjaci procenjuju da informacije cure više iz policije nego iz tužilaštva. Kao uzroci curenja informacija iz ovih institucija navodi se i nepostojanje internih akata za zaštitu ličnih podataka, relativno lak pristup predmetima i podacima, uključujući i mogućnost da se oni neovlaščeno umnožavaju, iznose i dostavljaju medijima.

Uočljivo je da se mediji, u svojim izveštajima,  često pozivaju na takozvane neimenovane izvore među kojima prednjače policijski “izvori bliski istrazi”.

Saša Đorđević: “Kada se čitaju pažljivo tekstovi u medijima vidi se da se koristi policijski rečnik, na primer “utvrdili smo preko bazne stanice”, jednostavno se vidi da neke informacije cure iz same policije.”

Veoma ozbiljan primer curenja informacija iz baze podataka MUP-a desio se 2014. godine kada je nekoliko portala objavilo sliku zamenika javnog tužioca Saše Ivanića u tekstovima koji su dovodili u pitanje efiksnost njegove istrage u slučaju Darka Šarića.

Miroslav Janković, Misija OEBS-a u Srbiji: “Cela stvar je bila u tome da ta fotografija nije bila fotografija tužioca na nekom javnom mestu nego se radilo o fotografiji koja se nalazila u bazi podataka MUP-a  i da se postavlja pitanje kako je iz baze podataka jednog državnog organa ta fotografija došla na naslovne strane određenog medija.”

Preporuka Saveta Evrope o medijskom izveštavanju o krivičnim postupcima odnosi se i na državne organe: “Pravosudni organi i policijske službe ne bi trebalo da koriste informacije o krivičnim postupcima koji su u toku u komercijalne svrhe ili druge svrhe koje nisu od značaja za sprovođenje zakona“.

Saša Đorđević, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku: “Ono što je potrebno jeste da i mediji ali i sam MUP bude odgovorno prema svim informacijama i ne dozvoli da informacije koje se tiču tekućih istraga dođu u javnost. Jedino ako su planirane da dođu to je onda već druga situacija.”

Pretpostavka nevinosti često krše i predstavnici izvršne vlasti u svojim izjavama koje prenose mediji.

Mlađan Dinkić, ministar finansija, april 2006: „Pokazalo se da sam godinama bio u pravu kad sam tvrdio da je Kljajević sam vrh korupcije u Srbiji, a ovde se pokazalo da je i vrh stečajne mafije. Možemo samo na bazi onoga što je do sada dokazano da kažemo da se radi o zloupotrebama koje su teške više desetina miliona evra.“

Ovim rečima je aprila 2006. tadašnji ministar finansija Mlađan Dinkić prokomentarisao hapšenje predsednika Trgovinskog suda u Beogradu Gorana Kljajevića koji do danas nije osuđen.

Savet za borbu protiv korupcije u svom poslednjem Izveštaju upozorava upravo na ovakav tip izjava, kojima se krši pretpostavka nevinosti i utiče na pravosuđe. U tom kontekstu Savet podseća na izjave premijera u kojima je Miroslava Miškovića nazvao kriminalcem, Dragoslava Kosmajca najvećim narko dilerom, iako u tom trenutku nije započeo krivični postupak, ili kada je osobe čije se hapšenje planiralo nazivao opasnim kriminalcima.

Radovan Lazić, predsednik UO Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca: „Kada to dolazi iz redova članova vlade pa i od samog predsednika vlade onda to predstavlja vrlo ozbiljan pritisak na sud. Kako će sudija nepristrasno i objektivno suditi kada su već najviši državni funkcioneri rekli da je neko kriv, da je on to uradio.

Aleksandar Vučić, premijer, konferencija za medije, 8 jun 2016: „Iza toga stoje najviši organi gradske vlasti u Beogradu i oni će snositi i krivičnopravnu i prekršajnu i svaku drugu vrstu odgovornosti.“

Jelisaveta Vasilić, član Saveta za borbu protiv korupcije: “Ne može on to da kaže. To može da kaže sud, može da kaže tužilaštvo koje počinje da goni, i to ni ono ne može konačno, ono može da goni kao ovlašćeni organ, ali sud je tu koji će videti da li je neko iz vlasti uradio to i to i koje posledice treba da trpi.“

Tamara Skrozza, novinar, član Komisije za žalbe Saveta za štampu: “Kada Aleksandar Vučić kaže da je XY čovek kriminalac, tajkun, izdajnik ili nešto tog tipa, mediji to ne bi smeli da prenesu, makar ne u toj formi. Ili ako i prenesu da stave to u neku ogradu – ova osoba nije ni osumnjičena, ni okrivljena, ni osuđena, ni optužena, ni ništa.”

Kodeks novinara Srbije kaže da mediji prilikom prenošenja tuđih izjava treba da štite pretpostavku nevinosti i da neznanje ili neupućenost predstavnika države novinare ne oslobađa odgovornosti.

Zbog prakse davanja izjava o krivičnim postupcima Vlada Srbije je u januaru 2016. godine usvojila “Kodeks ponašanja članova Vlade o granicama dozvoljenosti komentarisanja sudskih odluka i postupaka.”

Igor Božić,  izvršni producent, TV N1: “Imali smo sada masovno ubistvo u Žitištu. Čovek koji je izvršio to ubistvo u našim medijima odmah je bio okarakterisan kao ubica. Imali smo sličnu situaciju u Americi u Dalasu gde je snajperista ubio pet policajaca. Šef policije koji je izašao sat vremena posle tog zločina sve vreme ga je oslovljavao kao osumnjičenog za to, znači nije dokazano. Mislim da upravo u tome i jeste razlika onoga kako zvanični državni službenici treba da se ponašaju, vi ste imali situaciju da je šef policije u Dalasu rekao  – on je osumnjičen za to ubistvo, a u Srbiji biste imali državnog funkcionera koji bi rekao – on je zločinac, ubica, monstrum. E to je ta razlika koja bi trebalo da krene od državnih funkcionera, pa tek onda bi se to prenelo i na medije.“

Poruka za kraj

Pored državnih funkcionera koji u javnim nastupima moraju da uvažavaju ljudsko pravo na pravično suđenje i zaštitu pretpostavke nevinosti, neophodno je i da u policiji i tužilaštvu ojačaju mehanizmi kojima će se sprečiti curenje podataka o istrazi i o toku krivičnog postupka. To bi, bez sumnje, uticalo i na kvalitet izveštavanja medija o policijskim akcijama i  sudskim postupcima.

Kada izveštavaju o krivičnim delima, o radu policijskih i pravosudnih organa mediji su dužni da to čine balansirano – da  vode računa da javnost dobije sve relevantne informacije, ali da pri tom budu zaštićena osnovna ljudska prava, među kojima su i pravo na pravično suđenje i na zaštitu pretpostavke nevinosti.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend