17. feb 2022.

Ptice nisu stvarne: Teorija zavere generacije Z od parodije do verovanja da su ptice špijunski dronovi

Pokret „Ptice nisu stvarne“, koji je osmislio 23-godišnji Piter Mekindu i koji prate milioni na društvenim mrežama, izuzetna je parodija na masovnu produkciju teorija zavera. Mladi, odrasli uz internet, uglavnom ga vide kao dobru zabavu, ali mnogi desničari, zadojeni Trampom i QAnonom, duboko veruju da ih duboka država prati pomoću ptica i njihovog izmeta na vetrobranima automobila

Amerikanci imaju popularnu izreku prema kojoj ako nešto izgleda kao patka, pliva kao patka i kvače kao patka, onda je to vrlo verovatno – patka.

Ali ne lezi vraže!

Pre dve godine u nekoliko američkih gradova osvanuli su bilbordi sa porukom „Ptice nisu stvarne“ (Birds aren’t Real), a njihovi postovi na društvenim mrežama (Instagram blizu 400.000 pratilaca, Tik-Tok više od 600.000 pratilaca i osam miliona lajkova, Youtube 14.500 pratilaca, Tviter više od 80.000 pratilaca) postaju sve popularniji.

Prati ih, dakle, više od milion ljudi, a njihovi postovi na društvenim mrežama često su pregledani i više desetina miliona puta.

„Mi smo generacija koju je vaspitao internet“, rekao je Mekindu i dodao da su „sklonište od oluje napravili od istog materijala od koga je oluja nastala – od lažnih vesti“

Ako nadleće, onda nadgleda

Ostatak Sjedinjenih Država, koji ne odlazi na društvene mreže čim otvori oči, prvi put je krajem prošle godine mogao da čuje kako među mnoštvom njihovih sunarodnika koji su, posebno u vreme Donalda Trampa, pokazali da veruju u različite teorije zavere, postoje i takvi koji sumnjaju u postojanje pravih ptica.

Tada su, naime, pripadnici pokreta „Ptice nisu stvarne“ organizovali svoj do tada najpoznatiji protest ispred sedišta Tvitera u San Francisku, zahtevajući da ta kompanija promeni logo jer – pretpostavljate već – ptice nisu stvarne.

Štaviše, u pozivu za protest piše da se upotreba ptica u marketinške svrhe naziva „odvratnim društvenim programiranjem“.

Na tom i sličnim protestima, koji su do sada organizovani uglavnom na američkim univerzitetima, mogu se čuti parole poput „Ako nadleće, onda nadgleda“ (If it flys it spies) ili „Hvala ti, ubistvena Hilari“ (Thank you Killary Clinton).

Sudeći prema zvaničnom veb-sajtu ovog pokreta, američka vlada je između 1959. i 2001. godine izvršila genocid nad preko 12 miliona ptica i zamenila ih robotima replikama koji su, u stvari, dronovi programirani da svakodnevno nadgledaju građane Amerike.

Pokret je, kaže se na njihovom portalu, nastao 1976. godine s namerom da se ovaj pomor ptica katastrofalnih razmera spreči. Kako u tome nisu uspeli, danas im je glavni cilj da poduče američku javnost o programu nadgledanja.

„Da pojednostavimo, ptice više ne postoje na tlu Amerike u svojoj biološkoj formi, iz čega sledi da ptice nisu stvarne“, navodi se na veb-sajtu.

Zvanični portal sadrži i obimnu istoriju slučaja pogroma ptica, stranicu na kojoj su objavljeni tajni mejlovi, kao i deo sa najviše sadržaja, pod nazivom Oprema za istinoljupce, gde se prodaju majice, maske, kape…

Glasnogovornik, a kasnije će se ispostaviti i osnivač pokreta „Ptice nisu stvarne“ jeste 23-godišnji Piter Mekindu. On je dao veći broj intervjua, mahom za lokalne televizijske i radio stanice, podkaste i blogove, u kojima je detaljno i dosledno branio tezu o pticama nadgledačima.

Njegov rečnik dosta podseća na desno orijentisane teoretičare zavere, uključujući one koji veruju u QAnon. U intervjuu koji je dao za podkast Right to Reason on kaže da „samo želi da istina izađe na videlo“.

Svoje teorije je dokazivao izjavama tipa – „po onome što saznajemo od naših izvora“ i „pozivam vaše slušaoce da sami donesu zaključak, ovo sve što pričam lako može da se pronađe na Guglu“.

U nekom trenutku je rekao i: „Ponekad otputujem na Himalaje da bih udisao vazduh bez ptica.“

Tokom razgovora, odgovori na neka od uobičajenih pitanja mogu da se sažmu na sledeći način:

– „Duboka država koristi ptice da bi nas špijunirala“;

– „Prave ptice su pobijene specijalno razvijenim otrovima koje je država bacala iz aviona“;

– „Napajaju se tako što stoje na žicama za struju“;

– „Ptičje meso koje jedemo napravljeno je u laboratoriji“;

– „Ptičji izmet je zapravo posebna supstanca koja je napravljena tako da bi pratila kretanje, najčešće vozila… Uostalom, zar se niste zapitali zbog čega se najčešće nalazi na šoferšajbnama?“

I još:

„Nije fer da mi spočitavate da ceo pokret postoji samo da bismo prodavali majice i kape. I drugi pokreti se tako finansiraju, a ne vidim da neko to njima prebacuje.“

Trampove pristalice ga odmah prihvatile

A šta je, zapravo, pozadina ovog pokreta, koji je sve popularniji među generacijom Z, odnosno mladima rođenim između 1997. i 2021. godine.

U nedavnim intervjuima datim za Njujork tajms, i za Tajmsov podkast Daily, Piter Mekindu je odlučio da „izađe“ iz lika koji je stvorio i da ispriča pravu priču o tome kako i zbog čega „Ptice nisu stvarne“.

Kako je naveo u razgovorima, sve je počelo bez plana, spontano. Na jednom od protesta u okviru MeToo pokreta u Memfisu, na kom su se pojavile pristalice Donalda Trampa. Prema Mekinduovim rečima, u jednom trenutku je došlo do baš velike tenzije i pomislio je kako bi bilo dobro da se i on umeša sa nečim „što ne predstavlja baš ništa“. Uzeo je plakat i na poleđini napisao prve tri reči koje su mu pale na pamet – „Ptice nisu stvarne“. Kasnije, dok je sve analizirao, pomislio je da mu je možda baš to palo na pamet jer je veče pre toga gledao dokumentarac o Edvardu Snoudenu.

Kako dalje navodi, Trampove pristalice su ga prihvatile, sve do uzvikivanja parole da ptice nisu stvarne. On sam o tome nije preterano razmišljao, sve dok nije shvatio da je neko snimio protest, uključujući skandiranje i njegov plakat, i to postavio na društvene mreže, odakle se ideja prilično brzo proširila.

Prvi grafiti su se bez njegovog znanja pojavili najpre u Memfisu, a kada se skandiranje prenelo na utakmice, odlučio je da se aktivno uključi u nešto što je poprimalo obrise pokreta. Otvorio je naloge na društvenim mrežama, izmislio je priču o zaveri i čak je angažovao i snimio glumca u ulozi bivšeg radnika CIA koji objašnjava čitavu zaveru.

Video je do sada imao više od 20 miliona pregleda na Tik-Toku.

U razgovoru sa novinarima Mekindu je naveo da pristalice pokreta naravno znaju da je u pitanju parodiranje lažnih vesti i teorija zavere. Ali i da je za mnoge od njih, kao i za njega lično, to način da se protiv lažnih vesti bori istovetnom municijom.

„Mi smo generacija koju je vaspitao internet“, rekao je Mekindu u razgovori za Daily i dodao da su „sklonište od oluje napravili od istog materijala od koga je oluja nastala – od lažnih vesti“.

„Ptičji izmet je zapravo posebna supstanca koja je napravljena tako da bi pratila kretanje, najčešće vozila… Uostalom, zar se niste zapitali zbog čega se najčešće nalazi na šoferšajbnama?“

Neki od intervjuisanih učesnika u pokretu, a kako navodi Njujork tajms, smatraju da je za razliku od drugih teorija zavere, u kojima uvek postoji neko ili nešto što se mrzi, ovde više u pitanju pokazna vežba iz medijske pismenosti.

Trenutak u kome su uspeli da se prvo infiltriraju, a onda i da razbiju nedavni protest protiv zakona o abortusu u Teksasu, Mekindu označava kao momenat u kome su „sasvim slučajno otkrili novi način kontraprotesta“.

Trenutno klubovi pokreta „Ptice nisu stvarne“ niču širom Amerike, uglavnom na univerzitetima, studenti su organizovani u „ptičije brigade“, i to sve sasvim izvesno predstavlja novi vid organizovanja koji do apsurda ismeva lažne vesti i informacije, koristeći pritom istovetne alate, poruke i ideje.

„Za mene, ovo predstavlja okretanje ogledala svima onima koji veruju u lažne vesti“, rekao je Mekindu za Daily, pojašnjavajući da je jedan od razloga zbog kojih je po prvi put „izašao iz lika“ to što bi želeo da ostavi trag o tome da je ipak u pitanju parodija.

Mada je, dan nakon što je intervju objavljen, pokret sve demantovao, navodeći da je u pitanju „još jedna obmana liberalnih medija“.

Na svim popularnim društvenim mrežama sada se već nalaze aktivni nalozi pod nazivom „Ptice nisu stvarne“, sa sadržajem i na našem jeziku.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend