20. avg 2022.

Saveti kako da vaše vizuelno novinarstvo učinite dostupnijim

Početkom 2022. Njujork tajms je počeo da traži urednika vizuelnih sadržaja za koji će medijski sadržaj učiniti dostupnijim. Kao što se obično dešava na drugim pozicijama, nove uloge u međunarodno poznatim redakcijama signaliziraju oblasti koje postaju sve relevantnije za medijsku indstriju. Pristupačnost nije izuzetak.

Tajms je nedavno objavio da će Jaime Tanner raditi na tome. Ona će imati zadatak da „širinu i živahnost“ svojih vesti učini „dostupnim svakom radoznalom čitaocu“, rekao je zamenik glavnog urednika Stiv Duenes.

Njenim imenovanjem, Tajms takođe želi da „usvoji dodatne formalne procese kako bi osigurao da najbolje prakse postanu veći deo“ u svakodnevnom radu.

„Veliki deo našeg vizuelnog izveštaja je veoma dostupan, ali postoje izazovi sa funkcijama kao što je vizuelizacija podataka, uključujući mape i grafikone“, rekao je Duenes u e-poruci.

Kako sadržaj na Internetu postaje sve vizuelniji – od zabavnih kratkih video snimaka i ponavljajućih memova do revolucionarnih slika – šta novinari širom sveta mogu da urade kako bi svoje vizuelno novinarstvo učinili dostupnim svima?

Odgovor je mnogo. Bilo da ste reporter, pisac ili urednik društvenih medija, postoji mnogo koraka koje možete preduzeti da poboljšate iskustvo svoje publike.

Uobičajena pitanja

Patrik Garvin, zagovornik pristupačnosti na Internetu i kreator Tvitter naloga @A11iAvareness, podelio je neka preovlađujuća pitanja kada je u pitanju pristupačnost u izveštavanju vesti:

  • „Način na koji reporter ili urednik piše tekst veze može biti zbunjujući za korisnike ako tekst veze nije u stanju da stoji sam.“
  • „Veze koje se otvaraju na novim karticama ili preuzimaju PDF-ove mogu biti uznemirujuće za korisnike koji nisu očekivali takvo ponašanje.“
  • „PDF stranice sa vestima mogu biti teško čitljive ili razumljive u zavisnosti od toga kako je dizajner postavio i formatirao [svoju] stranicu.“
  • „Boje u grafikonu ponekad je teško razlikovati.“
  • „Prelepa interaktivna aktivnost može zvučati kao brbljanje na čitaču ekrana ili biti neupotrebljiva za nekoga ko koristi tastaturu.“

Ovo su samo neke oblasti koje treba poboljšati.

Potreba za više obuke

„Novinske organizacije postaju svesnije pristupačnosti. Mnoge redakcije su u ranoj fazi razmišljanja o pristupačnosti kao prioritetu i pronalaženju načina da stvari učine dostupnim“, rekao je Garvin.

Međutim, kako je Garvin istakao, još uvek postoje sajtovi sa vestima koji nemaju alternativni tekst za slike. Odnosno, kratak pisani opis slike. Drugi, rekao je, koriste sisteme za upravljanje sadržajem koji „samo dupliraju tekst natpisa i koriste ga za alternativni tekst“.

U industriji koja se oslanja na vizuelizaciju podataka i infografiku, objasnio je on, mnoge interaktivne sadržaje koje objavljuju redakcije ne bi bile u potpunosti upotrebljive ili dostupne.

U tom kontekstu, Garvin smatra da novinari moraju biti obučeni o osnovama, kao i o konkretnim zadacima koje će morati da obavljaju za svoj posao.

„Mnogi će verovatno priznati da „pomoćna tehnologija“ ili „čitač ekrana“ ili „navigacija pomoću tastature“ nisu bili deo obuke koju su prošli“, rekao je Garvin.

On je dodao da bi novinari trebalo da tretiraju greške u pristupačnosti onako kako se druge greške rešavaju u redakcijama. Predložio je, na primer, da redakcije prate koliko često njihovi zvanični nalozi tvituju slike bez alternativnog teksta: „Uzmite za cilj da otvoreno razgovarate o načinima da se prestane sa tim.

On to već radi sa Tviter nalozima novinskih organizacija: „Nadam se da će bar jedna osoba videti jedan od tvitova na A11iAvareness-u i na osnovu toga napraviti malu promenu. Možda se trude da počnu da dodaju alternativni tekst. Možda se ne sećaju svaki put, ali bot ih je podsetio da se potrude.“

Zašto je zamenski tekst važan

Aleksa Hajnrih, direktorka Accessible Social, smatra da se pristupačnost značajno poboljšala poslednjih godina. Platforme koje novinari koriste za deljenje vesti na mreži, rekla je ona, imaju prioritet pristupačnosti. Ipak, još uvek postoji „praznina u obrazovanju“ o alatima za pristupačnost, rekla je ona:

„Kada su u pitanju vesti i novinarstvo, vidim da mnogo reportera i novinara rade ceo „snimak ekrana dela članka“ i dele ga, ali nema zamenskog teksta. Taj deo svakako treba poboljšati.”

To ju je inspirisalo da osnuje Accessible Social, sveobuhvatnu veb lokaciju koju ljudi na Internetu mogu da posete kako bi saznali o najboljim praksama pristupačnosti društvenih medija.

Jedan od najboljih nedavnih primera koje je Hajnrih istakla je NASA-in rad na distribuciji prvih slika sa svemirskog teleskopa Džejms Veb. Isporuka „najdublje i najoštrije infracrvene slike dalekog univerzuma do sada“, kako to opisuje svemirska agencija, je pretežno vizuelno delo. Radeći to, nastojalo se da slike budu dostupne širokoj publici.

„Oni pišu neki vrlo opisni alternativni tekst za svoje slike, što je impresivno jer pišu o prostranstvu svemira i zvezda i sazvežđa“, primetila je ona.

Istorijske slike kao što su ove samo su neki od delova za koje će novinari možda morati da daju alternativni tekst u svom izveštavanju. U međuvremenu, infografici predstavljaju sopstveni skup izazova jer su kreirani prvenstveno da bi informacije preneli na vizuelni način. Za njih Hajnrih ima nekoliko saveta: Rastavite podatke u pisanom obliku.

Memovi takođe mogu biti teški.

„Neke meme je zaista teško zamotati u glavu i napisati alternativni tekst za njih“, priznala je ona.

Finalni saveti

Upoznajte svoje čitaoce:

Taner, nova urednica vizuelnih prikaza pristupačnosti u Tajmsu, podstakla je novinare da provode vreme upoznajući se sa svojom publikom sa invaliditetom, da nauče kako se angažuju i komuniciraju sa vestima.

„Testiranje vašeg rada korišćenjem čitača ekrana ili pomoću tastature navigacije kroz vizuelizaciju podataka, na primer, može vam pomoći da bolje razumete i poboljšate korisničko iskustvo“, rekla je ona.

Pratite one koji rade u oblasti pristupačnosti:

„Napravio sam Tviter listu ljudi koji naširoko pričaju o pristupačnosti za ljude koji to žele samo da prate i uskoče. Podstičem ljude da pogledaju resurse kompanija koje se fokusiraju na obuka o pristupačnosti, testiranje i usluge“, preporučio je Garvin.

Razgovarajte sa ljudima koji se oslanjaju na funkcije pristupačnosti:

„Mogu da naučim toliko toga iz svoje perspektive, ali ja sam žena koja vidi. Ne treba mi alternativni tekst. Razgovor sa ljudima koji se zapravo oslanjaju na pristupačne prakse za pristup digitalnom sadržaju je od vitalnog značaja da naš svet, bilo da je onlajn ili lično, bude potpuno dostupan svima“, rekla je Hajnrih.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend