17. feb 2017.

Twitter kao oruđe u rukama novinara

Na tviteru novinari mogu pronaći ideje za tekstove, sagovornike i informacije koje su im neophodne ili samo promovisati svoj i rad svog medija.

Neretko se dešava da su značajne informacije pre dostupne na društvenim mrežama, poput Twittera, nego u medijima. Dešavalo se da takve informacije pronađem, provjerim ih, tražim izjave svih strana kojih se tiče i objavim tekst koji bude prilično čitan i o kojem se priča u drugim medijima.

To je samo jedan od primera kako Twitter može da bude koristan i da novinarima pomogne u obavljanju njihovog posla, bude izvor dobrih tekstova, od vesti pa do istraživanja.

Posebno se to dešava danas kada mnoge javne ličnosti sa javnošću komuniciraju preko društvenih mreža. Tako je o odluci da se započnu pregovori Srbije sa Evropskom Unijom nekadašnji Predsednik Saveta Evropske unije Herman Van Rompuy obavestio javnost u tvitu. Meksički predsednik je, umesto na konferenciji za štampu, tvitovao da je uhapšen jedan od najpoznatijih begunaca, vođa narko kartela, Joaquin Guzman Loera, poznatiji kao El Chapo.

Kao kad proveravaju email da vide da li im je stiglo neko saopštenje ili izjava zvaničnika, novinari sada proveravaju i društvene mreže, među njima i Twitter, istih tih zvaničnika i na osnovu njihovih postova izveštavaju.

Twitter u istraživačkoj misiji

U istraživačkom novinarstvu, Twitter može biti početna tačka u istraživanju, može ukazivati u kom pravcu istraživanje treba da ide ali isto tako može biti i dokaz koji upućuje na određene veze sa licima i događajima kojima se novinari bave u tekstu.

Twitter može i poslužiti novinarima da dođu u kontakt sa nekim ko im može pomoći u istraživanju. Dobra strana te društvene mreže, kao i drugih, jeste da su prepuni različitih informacija i ljudi iz svih sfera društva. Na njemu pišu policajci, ministri, parlamentarci, advokati, državni službenici i mnogi drugi. Često se o njemu govori kao o jednoj velikoj kafani gde informacije kruže neverovatnom brzinom.

Korisno za novinare je da naprave različite liste u koje će da uključe tviteraše u skladu sa njihovim zanimanjem. Tako je moguće napraviti listu koju će činiti samo predstavnici vlasti ili opozicije, drugi novinari, sportisti i slično. To novinarima kasnije može pomoći pri pretrazi jer će sve ljude iz jedne sfere imati na jednom mestu.

Za praćenje različitih tvitova u isto vreme je najbolje koristiti tvitdek (tweetdeck). Pomoću njega se može u isto vreme gledati šta pišu ljudi koje vi pratite, tviteraši sa liste koju ste napravili, šta se piše o nekoj temi ili događaju koji vas interesuju ali i šta se naprimer piše o nekoj osobi koja je došla u žižu interesovanja javnosti. To posebno može biti korisno kada se desi nešto što automatski usmeri pažnju tviteraša na taj događaj. Takvi su bili teroristički napadi koji su se u poslednje vreme dešavali širom sveta. S obzirom na to da tvitdek omogućava da pratite sve tvitove ali i one sa fotografijama, videom, linkovima, na taj način možete doći do autentičnih sadržaja sa lica mesta iako tamo niste bili ni vi ni vaše kolege. Moguće je namestiti i da vas tvitdek zvukom ili notifikacijom obavesti kada se pojavi novi tvit u okviru onoga što odlučite da pratite.

Lažni sadržaji na Twitteru

Bez obzira u koju svrhu koriste Twitter, novinari moraju imati na umu da za njega važe sva pravila kao i u radu sa ostalim izvorima. To što je neko napisao nešto na Twitteru ne znači da je to tačno i mora se proveriti pre objave. I da li smo uopšte sigurni da je osoba koja piše tamo zapravo ona kojom se predstavlja da jeste? U situaciji kada novinari u dnevnim redakcijama moraju brzo da donesu odluku da li nešto objaviti ili ne, greške su velike.

Naprimer, mediji su 2013. godine preneli da je nekadašnji predsednik Sovjetskog saveza, Mihail Gorbačov preminuo. Vest su preneli nakon što se ona pojavila na tviteru i to ni manje ni više nego na profilu nemačkog ministra spoljnih poslova, Waltera Steinmeiera. Ispostavilo se na kraju da je je informacija bila lažna isto koliko i Twitter nalog nemačkog ministra iza kojeg je zapravo stajao Italijan, Tommaso De Benedetti, poznat po kreiranju lažnih profila na kojima je često objavljivao, opet, lažne informacije o smrti poznatih.

Upravo zbog takvih situacija Twitter omogućava da se na profilima od interesa za javnost stavi štiklirani plavi znak koji govori da je reč o zvaničnim nalozima. To bar donekle može sprečiti greške. Donekle, ali ne i u potpunosti, jer Twitter naloge javnih ličnosti često ne vode oni sami nego ljudi kojima je to posao, a dešava se i da neko hakuje takve profile i sa njih upućuje poruke iza kojih ta javna ličnost ne stoji.

Drugi problem na koji novinari nailaze tragajući za informacijama na Twitteru je to što je on javan. Koliko je to dobro – jer je lakše doći do informacija – toliko je i loše, jer ih mogu videti svi. Ako je osoba koja tvituje nešto što novinarima može biti zanimljivo uticajna, odnosno ako ima veliki broj onih koji prate njeno pisanje, onda je veća mogućnost da je neko drugi već do informacije došao ili ju je objavio. Ukoliko se nije proširila dalje od Twittera, ona i dalje može biti od značaja za medije jer, bar bi trebalo, oni idu dalje i dublje od početne informacije i na kraju krajeva potvrđuju ili demantuju nešto što je od interesa za javnost.

Pretraga na društvenoj mreži

Neretko se dešava da dobre informacije dolaze od ljudi koji nemaju mnogo onih koji ih prate pa se one gube u moru tvitova koji se svakodnevno objavljuju. Zato novinari tragajući za dokazima pretražuju Twitter kako bi stekli uvid u to šta se sve pisalo o temi njihovog interesovanja.

Specijalni trikovi ne postoje, pretraga na Twitteru se može koristiti kao i Google pretraga. Može se tražiti po nekoj reči, izrazima, Twitter imenima, linkovima, bilo čemu. Za samu pretragu je bitno naći odgovarajući termin, reč čijom pretragom ćete doći do pravih rezultata a ne gomile nepotrebnih tvitova. Vreme je ono što uvek nedstaje svakom novinaru pa bi odvajanje odgovarajućeg sadržaja od nepotrebnog bilo gubljenje tog vremena. A možda će sama pretraga zahtevati više reči kao odrednicu ili korišćenje reči u nekom drugom padežu.

Postoji i napredna pretraga koja omogućava da se recimo pretraga suzi samo na tvitove napisane na jeziku sredine koja je novinarima za tu priču bitna.

Ako poplava pogodi neko područje, u naprednoj pretrazi kao lokaciju navedite upravo to mesto ili neko mesto u blizini kako bi došli do tvitova ljudi koji su možda poplavom pogođeni a vi želite da pišete o njihovim iskustvima.

O događajima koji izazivaju pažnju javnosti se uglavnom na Twitteru piše pod nekim hashtagom. Tako da pre nego krenete u potragu za informacijama, proverite da li se slučajno o tome već pisalo tako, jer će vam pretraga na taj način mnogo olakšati posao.

Napredna pretraga ima još jednu zanimljivu mogućnost. Tvitove možete pretraživati i u zavisnosti od toga da li je u njima korišćen znak pitanja. A evo kako to može imati praktičnu primenu.

Recimo da je neki građanin postavio na Twitteru pitanje u vezi sa svojim ili nekim opštim problemom naprimer organizaciji koja se bori protiv korupcije. Pretragom Twitter naloga te organizacije kao i stavljanjem znaka pitanja u naprednoj pretrazi dolazite do tog ali i drugih postavljenih pitanja. Ukoliko se tema nije pojavljivala u medijima ili je problem rešen, vi dobijate priliku da budete prvi koji će o tome pisati.

Kao rezutati pretrage se mogu dobijati ne samo tvitovi sa informacijama nego i fotografije ili video snimci. Takođe, dešava se da novinari u potrazi za informacijama postavljaju pitanje na svojim Twitter nalozima koje kasnije oni koji ih prate prenose dalje ili u odgovoru na tvit daju informaciju ukoliko je imaju. Kod takvih situacija uvek je bolje, ako ne odmah, onda nakon prvog kontakta komunikaciju obaviti u porukama, takozvani dm (direct message), kako bi ona ostala između novinara i onog ko informaciju pruža.

Na kraju, pored toga što može biti izvor informisanja, Twitter novinarima služi i za promovisanje tekstova koje su napisali. Centar za istraživačko novinarstvo Srbije je tako 2012. godine objavio tekst o sumnjivom konkursu za uspostavljanje novog sistema naplate karata u javnom gradskom prevozu. Nijedan medij nije želeo da tekst prenese (to su uradili tek kada je vlast promenjena) ali je on do većeg broja čitalaca došao zahvaljujući Twitteru i Facebooku.

U društvima u kojima su mediji pod strogom kontrolom političkih i biznis elita, Twitter je jedan od načina da teme kojima se novinari bave, i koje su od velikog javnog značaja, ne ostanu zatrpane i od javnosti skrivene. Upravo se koristeći Twitter i kroz njega šireći bitne i proverene informacije, novinari mogu izgraditi kao oni kojima se veruje i koje ljudi rado čitaju.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend