Milivojević: Vučić je političar koji živi u TV studiju

Profesorka Milivojević je u Novom danu televizije N1, osvrćući se na nezvaničnu najavu kandidature Tomislava Nikolića za predsednika, iako je SNS predložila Aleksandra Vučića, rekla da joj se čini da atmosfera uoči predsedničkih izbora prevazilazi uobičajeno “fabrikovanje napetosti”.

“Dolazi se do granice malo veće iregularnosti. Građani i građanke ne mogu da se koncentrišu oko izborne odluke, sve je važnije od toga – i datum izbora, i ko će biti kandidati, i koji će izbori biti održani”, ističe ona.

To igranje sa izborima je prema njenim rečima, konačan ishod urušavnaja institucija. “Podešavate, menjate, skraćujete, produžavate – to je irelgularna atmosfera… To je nipodaštavanje građana”, ocenjuje gošća Novog dana.

Kaže da joj se nakada čini da je SNS velika “catch all” partija u kojoj ima svega, osim dobrih kandidata, i u kojoj ima napetosti koja se kontroliše gvozdenom rukom premijera. S druge strane, moguće je da kao u Americi, te velike partije izađu sa više kandidata, što, kako kaže, ne znači da je Tomislav Nikolić Berni Sanders.

Milivojević kaže da se sve na kraju svodi na bitku oko partijske infrastrukture, što nema veze sa opredeljenjem birača, ni sa političkom ponudom kandidata.

Profesorka Miliovojević je svojevremeno sa Jovankom Matića napisala knjigu “Ekranizacija izbora”, o kampanji 1992. gde su primer bili tadašnji kandidati Slobodan Milosević i Milan Panić, a posmatrani su RTS i Studio B.

Iako ta kampanja deluje kao daleka istorija, osnovni obrasci ponašanja u kampanji za mejnstrim medije su tada uspostavljeni, ističe ona i objašnjava kako se i 1992. vodila kampanaj pre kampanje. Mediji su bili vrlo aktivni – RTS je strašno satanizovao Panića i neopisivo hvalio Miliševića, dok je Studio B malo više hvalio Panića, a malo manje satanizovao Miloševića.

Slika je u odnosu na današnje vreme je i različita i slična, navodi gošća Novog dana i ističe da se danas promenio kontekst jer nema rata i nema velikog spoljnog konflikta, već se drama prenela unutra.

Pritom je Milošević svoj javni imidž gradio na harizmi odsusstva i tada je patentirana ta, kako kaže, malograđanska podela na državnike i sitne političare. Milošević je, podseća ona, čak u finišu izborne kampanje svoj termin na TV-u ustupio nekom drugom i otišao na pozorišnu predstavu u Sava centar gde je dobio i više pažnje nego što bi dobio da je otišao na televiziju.

Vučiću to nije pošlo za rukom, kaže Milivojević i ističe da premijer svoju poziciju gradi na svepristutvu, da je političar “koji živi u TV studiju”.

“Svu svoju kampanju i svoj javni nastup zasniva na permanentnom prisutvu u javnosti”, ukazuje ona i dodaje da pošto Vučić funkcioniše po sistemu “može biti samo jedan”, čak mora i sam da objašnjava koliko je vredan i koliko radi, jer niko drugi iz njegovog okruženja ne može to da objasni.

Tako je Vučić svojevremeno tvrdio i da protesti zbog Savamale nisu zbog “tri barake”, već su usmereni protiv njega. “Premijeru Vučiću je sve zbog njega, on je mera svih stvari. Taj sistem vlasti i njegova autoritarna sklonost ka vladanju podrazumeva da je sve što se bilo gde desi upereno direktno na njega”, ističe Milivojević.

Podseća i da građanski protesti zbog Savamale, zahtevi zaštitnika građana i poverenika za informacije od javnog značaja, nisu bili dovoljni da Vučić reaguje na rušenje objekata u Hercegovačkoj, ali da se, kada se na “jedan senzacionalan način, u čudnom koktelu privatnog i javnog, oglasila osoba koja bi mogla da bude vrlo pouzdan svedok da je gradonačelnik učestvovao u tom rušenju”, premijer odmah pojavio na televiziji da i o tome govori.

Ocenila je i da je skandalozno relativizovanje slučaja Marije Mali od strane direktorke Kancelarije za ljudska i manjinska prava, jer se zna šta je mandat Kancelarije i da mora da reaguje ako postoji i najmanja sumnja da je reč o porodičnom nasilju i neregularnom procesu oduzimanja dece.