06. okt 2016.

Izdajnik je svako ko misli svojom glavom

Intervju: Marko Stepanović i Darko Mitrović, autori i voditelji emisije „Mentalno razgibavanje 2.0“ – Ono što naše kolege iz medija tada nisu razumele jeste da je ukidanje naše emisije samo početak, i da su oni sledeći

Glasovi popularnog dvojca Dareta i Mareta ponovo su u etru širom Srbije da teraju slušaoce na jutarnju mentalnu gimnastiku. Čime su se bavili za vreme trogodišnjeg „odmora“ na koji su poslati, šta će u novom „Razgibavanju“ biti drugačije i zašto treba ignorisati političare, govorili su nam kroz britki prepoznatljivi humor uz koji se ponovo budi dobar deo Srbije.

*Ko vam je pre tri godine saopštio da se vaša emisija ukida i na koji način? Marko, vi ste u jednoj emisiji izjavili da su vam se tada mediji toliko ogadili da ste rešili da se nikada više ne bavite javnim poslom?

Marko: Da, to sam tada rešio, ali mediji su kao zavisnost od narkotika, nemam drugo objašnjenje. Mediji su mi se tada zaista bili ogadili, i zato sam odlučio da se ubuduće njima bavim samo kao nekim dodatnim poslom. Tada nisam računao da ćemo Dare i ja ponovo sesti zajedno ispred mikrofona. Bio je to jedan grozan period kada sam bio razočaran u sve: kolege, ljude i ceo taj sistem koji tako funkcioniše. Sigurno se ne bih vratio u medije da nismo odlučili da samostalno napravimo firmu i da tako ubuduće funkcionišemo.

Darko: Niko nas ni na šta nije upozorio, nismo ni znali da ćemo 25. decembra 2013. faktički završiti karijeru. Čelnici naše tadašnje kuće su nas pozvali na sastanak i rečeno nam je da nismo skinuti sa programa, već da idemo na „zasluženi“ prednovogodišnji odmor. Naravno, to je bio samo izgovor da se otarase balasta koji smo bili nas dvojica. Sa gnušanjem i groznim emocijama gledam na taj period, čak pokušavam i da ga izbrišem iz pamćenja. Svi oni koji su nas tapšali po ramenu, baš svi su nam okrenuli leđa. Sva vrata su nam bila zatvorena, i bili smo primorani da bukvalno preživljavamo. Pošto sam po struci grafički dizajner, počeo sam da štampam majice kako bih izdržavao porodicu. Ono što naše kolege iz medija tada nisu razumele jeste da je ukidanje naše emisije samo početak, i da su oni sledeći.

*Kojom idejom ste se vodili kada ste osmišljavali koncept Mentalnog razgibavanja? Po čemu se „Razgibavanje 2.0“ razlikuje od onog od pre tri godine?

Darko: Trudimo se da našim radijskim emisijama menjamo svet „malog“ čoveka, da ga poboljšamo koliko god možemo i da pokušamo da nasmejemo ovaj narod koji je zaboravio da se smeje. Ne da ljudima mažemo oči poručivši im „zaboravite na probleme“, već da o svakodnevnim problemima pričamo na jedan humorističan način. Cilj nam je da kroz smeh skrenemo pažnju da neke ozbiljne probleme u našem društvu, koliko god je to moguće u ovom užasu. Želimo da zabavimo ljude, ali i da ih nateramo da razmisle.

Marko: Novo „Razgibavanje“ razlikuje se po tome što smo sada potpuno samostalni i samim tim možemo da budemo svoji. Osnovali smo firmu „Podrum media“, svakog jutra emisija ide uživo i emituje se putem strima na 20 radio-stanica širom Srbije. Naš slogan je „Radio se vratio u grad“, baš zato što su u Srbiji sve stanice formatirane i sve liče jedna na drugu. Nama nije cilj da ličimo ni na koga, jer je lepota u različitosti i posebnosti. Ranije smo imali problema jer nismo tipovi koje je moguće ukalupiti i ubaciti u određeni sistem i formu. Svaki minut u našoj emisiji je detaljno isplaniran, ali ne trpimo da radimo onako kako nam se napiše ili kako nam neko kaže.

*Pošto ste vas dvojica jedna od prvih žrtava „Srbije bez cenzure“, da li mislite da bi neko ponovo mogao da vas skloni?

Darko: Ako neko odluči da nas skloni – on to svakako može, ali lično mislim da za to ne postoji razlog. Dobili smo par poruka od slušalaca koji nas pitaju zašto se u većoj meri ne bavimo političarima. Ne bavimo se njima jer su dosadili i bogu i narodu, ljudima je preko glave priče o političarima, o tome šta su oni kazali, šta su uradili i ko je gde diplomirao. Bavićemo se politikom ali na drugačiji način. Politika je sve oko nas. Politika je i to kada komunalna policija otera prodavce knjiga ispred Filološkog fakulteta ili kada hitna pomoć ne može da prođe žutom trakom, i policija joj napiše kaznu. Problem malog čoveka je za mene politika i mislim da je važnije da se bavimo tim pitanjima nego da ismejavamo političare da bi „šatro“ ispali hrabri prvoborci za demokratiju.

Marko: Nema razloga da nas neko ukine, pa ipak smo mi demokratska zemlja. Sve ovo što je Darko naveo je upravo politika, i to se najbolje vidi na primeru razvijenih zemalja. Nažalost, mi nemamo političare, mi imamo političku estradu. Mi smo u jednom trenutku upali u tu zamku i počeli da se bavimo političkom estradom. Sada dižemo glas onda kada su nekome ugrožena prava, i naravno da su i to političke teme, ali značajne za običnog čoveka. Političari postoje samo kada mi pričamo o njima, i oni se hrane tom pažnjom. Zato ih treba ignorisati jer tada neće imati šanse.

*Ko je danas izdajnik u Srbiji?

Darko: To je dobro pitanje. Ja lično simpatišem američki stil života, ali to ne znači da podržavam Stejt department ni Rusku dumu. Danas je izdajnik svako ko misli svojom glavom, svako ko čita knjigu, sluša kvalitetnu muziku, svako ko ima hrabrosti da se suprotstavi ludilu. Izdajnik je svako ko kaže da je protiv rata, da neće u vojsku. Ja sam najveći izdajnik, to mogu da potpišem. Imam svoju porodicu, ženu i dete, i želim da ono odrasta u miru. Želim da svoj mali, skromni, jadni život, takav-kakav je, proživim u miru. Želim da slušam pametne ljude i da pričam sa njima, da putujem svetom. Ako sam zbog toga izdajnik, neka sam.

Marko: Zabrinjava me činjenica da smo ponovo došli u situaciju u kojoj smo bili pre dvadesetak godina, da ponovo pričamo tim jezikom, ko je izdajnik a ko patriota, domoljub, rodoljub… To je pokazatelj da kao društvo ne mrdamo nigde, da stojimo u mestu i sebe jedemo iznutra. Kako se izdaje zemlja? Pa neko valjda treba da radi za državnu bezbednost, da ima neke podatke i da ih proda nekoj stranoj obaveštajnoj službi. Kako neko od građana može da bude izdajnik svoje zemlje?

*“Ko vas plaća da toliko mrzite našeg premijera“?

Darko: Da, to je citat iz „Profesionalca“ koji možda najbolje opisuje apsurdnost našeg društva. Ko god ima mišljenje suprotno od tuđeg, pitaju ga ko ga plaća. Prvo, zamislite da svi mislimo isto, to bi bilo jedno užasno društvo. Ja poštujem i one koji su na primer glasali za opciju koju ja ne podržavam, jer su se nadali nekom boljem životu. „Ko te plaća“, kakva je to besmislica. Evo ja molim da me neko plati, da se prodam. Kada pročitam na društvenim mrežama taj čuveni komentar „prodali ste se“, kažem u programu: „da, jesmo, i jedva čekam da se prodamo za veće pare“.

Marko: Neverovatno je da za osam godina, koliko nas dvojica radimo zajedno, niko da dođe da ponudi tu kintu. Evo, spustili smo kriterijume, objavićemo i tender ako treba. Soros, ili Tramp, ili neki proizvođač kondoma iz Amerike. Pozivamo ih da nas kupe, da se prodamo ko ljudi, samo da nam koji dolar legne na račun.

Razgovor je vođen u piceriji Pomodoro u Beogradu.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend