22. sep 2015.

Kako je zabranjivan NIN: Pendrekom po istini

nin01Pisati levičarske novine u reakcionarnoj i pandurskoj Kraljevini Jugoslaviji 1935. bila je kombinacija hrabrosti i nadrealizma

Sasvim je prikladno, dakle, što su sa prvim NIN-om sarađivali i budući narodni heroji Božidar Adžija i Veselin Masleša, kao i Dušan Matić i Aleksandar Vučo, književnici koji su zaranjali u tamnu stranu Meseca. Ono što je Mesec osvetljavao 26. januara 1935, kada je izašao prvi broj NIN-a, bila je Jugoslavija koja će kroz tri dana početi masovno da trpa studente levičare u koncentracioni logor u Višegradu, i čija će žandarmerija 1. februara ubiti studenta Mirka Srzentića na ulazu Filozofskog fakulteta, i potom uhapsiti stotine njegovih kolega. Žandarska je država zato budno pratila već i pripreme za štampu prvog broja levičarskog NIN-a, te je podigla pendrek nad njegovim stranama čim je cenzor pročitao nekolicinu tekstova. Ekspresno naređenu plenidbu tadašnji su „ninovci“ izbegli još ekspresnijim rasturanjem celokupnog tiraža. Uspeli su da opstanu dvadeset šest brojeva, do 7. septembra 1935, kada je državni tužilac doneo rešenje da se NIN-u stave bukagije.

Dovoljan je i letimičan pogled na poslednji broj da bude jasno da je NIN skrivio za doživotnu robiju. Već na drugoj strani čitaocu se nudi tekst pod naslovom „Dok se italijanski vojnici spremaju za vojni pohod, ratni liferanti se bogate“, a u njemu i ovi redovi:

„… Svuda se radi samo na ratu i za rat. Ratni liferanti već sada, u toku samo ratnih priprema, dave se u parama. I kao uvek u ovakvim prilikama korupcija i sve zlo što ga ona sobom donosi slavi punu pobedu. Ali na savesnoj pripremi rata, koji je na pragu, zarađuju ne samo italijanski kapitalisti, već i kapitalisti zemalja čiji se politički interes ukršta sa ekspanzijom italijanskog imperijalizma…“

Na istoj strani nalazi se i dokaz potonje maksime da „svaki novinar NIN-a može biti ministar, a retko koji ministar može da piše za NIN“, jer u tekstu „Oblaci nad Baltikom“ stoji i sledeće:

„… Nemačko-poljski sporazum, pak, nije ništa drugo nego prva etapa velike i naširoko zasnovane akcije hitlerovske Nemačke protiv Sovjetske Unije; akcije koja, pored namere da se uništi komunistička Rusija kao takva, ima za cilj osvajanje i koloniziranje sovjetske Ukrajine i stvaranje dominantnog položaja Nemačke u evropskoj i azijskoj Rusiji. Naravno da se Poljska nada da pri tom rasparčavanju Rusije ni ona ne bi ostala kratkih rukava. Koliko je ta nada opravdana, teško je predvideti. Mi držimo da smo u pravu ako sumnjamo da bi u slučaju pobede svemoćna Nemačka imala mnogo obzira prema zemlji koja se, po svom geografskom položaju, isprečila na put njenoj ekspanziji na istok…“, što je uvid koji nisu imale, ili su ga potiskivale, skoro sve voštane figure koje su tih godina odlučivale o politici Poljske, Francuske, Velike Britanije i drugih država koje će kroz nekoliko godina razarati nacističke čizme i bombe.

Kada već govorimo u uvidima, jedan od najzabavnijih i najjezivijih koje čovek može imati kada čita novine stare osamdeset godina jeste dojam da se za tih osam decenija pod nebom nije promenilo bogzna šta.

„… Novine su, naravno, ovakvu jednu senzaciju jedva dočekale, te najsenzacionalniji dopisi i fotografije sa ,ostrva samoubica’ postadoše vrlo unosna trgovina“, piše u tekstu o japanskom ostrvu Ošima, koje su proslavile samoubice što su sebi presuđivale dramatičnim skokovima u vulkanski krater.

I taj će tekst čitaoci NIN-a moći da pročitaju na drugoj strani poslednjeg broja našeg starog i slavnog prethodnika, koji poklanjamo u sledećem broju.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend