02. sep 2014.

Letnji udar

pescanik.netOvog puta je – opet – sve bilo drugačije.

Umesto poplave automatizovanih poseta sajtu koje guše server i čitaocima onemogućavaju pristup, napad na Peščanik koji je započet u utorak, 26. avgusta, oko 10 sati uveče, upravo je računao na čitaoce. Trebalo je svi da vide političku poruku koja je osvanula umesto naslova, tekstova, pa čak i naziva rubrika: „stop lažima“.

Sažeta u prostu naredbu, to je poruka kojom vladajuća društvena paradigma u Srbiji već više od dvadeset godina odgovara na svako pitanje o ratnim zločinima, razobručenoj pljački, korupciji, burazerskoj ekonomiji, gušenju slobode javne reči. Svaki kritičar moći koja se krajem 80-tih ustoličila u Srbiji, biće optužen da laže – jer mrzi srpstvo, ili ga plaćaju neprijatelji.

Što je vlast autoritarnija, učešće njenih poslušnika u javnom dijalogu sve je sažetije: napor kompleksne, promišljene i učene kritike obesmišljen je jednim bahatim, upornim „lažeš!“

Što je vlast autoritarnija, učešće njenih poslušnika u javnom dijalogu sve je sažetije: napor kompleksne, promišljene i učene kritike obesmišljen je jednim bahatim, upornim „lažeš!“

To je suština poduhvata u kojem su napadači pokušali da uklone, na primer, tekst Nadežde Milenković o predsedniku Srbije i umesto njega ostave poruku da je kritika predsednika u stvari laž. Brisanje teksta Dubravke Ugrešić u kojem se analizira globalna spektakularizacija nasilja, sa posebnim osvrtom na zube balkanskih koljača, nije delo kompjuterski pismene dece koja su nabasala na zgodnu žrtvu. Poruka „stop lažima“ kojom se hoće ugušiti govor o zločinima i korupciji, jeste politički čin.

Za razliku od brute-force napada kojima je sajt bio posebno izložen (napadi na sajt Peščanika su zaista stvar svakodnevice) u vreme kada je objavljena analiza doktorata ministra policije, odnosno napada pukom silom i brojem umreženih botova, ovog puta je ućutkivanje pokušano malicioznim softverom. Kao što je početkom leta rešeno gušenje pristupa sajtu, sajt je odbranjen i od ovog nasilnog uklanjanja sadržaja.

Cilj napada je očigledan – umesto da se bavi tekstovima, audio i video emisijama, redakcija Peščanika treba sve svoje resurse da troši na tehnološku zaštitu sadržaja i povremeno skeniranje hiljada linija koda u pokušaju da utvrdi poreklo napada. Dok na kraju ne padne, jer je padu sklon bio? Jer ne uspeva da opstane na slobodnom tržištu, u ravnopravnoj tržišnoj utakmici medija i građanskih inicijativa?

Mediji moraju biti zaštićeni od svake vrste napada – ne tehnologijom, već razumevanjem da se u civilizovanom društvu ne dira u slobodu javne reči. Kao što se u slučaju da maskirana banda navali da cepa sve primerke dnevnog lista po trafikama, niko ne bi pitao zašto redakcija ne plaća bolje obezbeđenje distribucije svog lista, tako se ni Peščanik ne pita o stepenu tehnološke zaštite sajta. Sajt ima izvrsnu tehnološku zaštitu. Problem je izloženost političkom nasilju, o čijem suzbijanju i zaštiti žrtava treba da brine država.

Do danas nije istražen nijedan napad na Peščanik. Administrator sajta je i ovog puta prikupio podatke o napadu iz svojih logova.

Do danas nije istražen nijedan napad na Peščanik. Administrator sajta je i ovog puta prikupio podatke o napadu iz svojih logova. Pravni tim Peščanika priprema krivičnu tužbu protiv NN lica, na osnovu tih podataka – samog koda koji je omogućio narušavanje sadržaja na sajtu i digitalnih tragova koje su napadači ostavili dok su tražili slabo mesto i tokom aktiviranja koda. Redakcija će zajedno sa pravnim timom nastaviti da preduzima sve korake u pravnoj zaštiti Peščanika koji su joj na raspolaganju.

Maliciozni softver, skripte i virusi koji za tren oka mogu da provale i unište sadržaj bilo kog sajta, sve je napredniji i sve dostupniji. Živimo u vremenima kada je tehnologija napredovala daleko izvan granica koje obična ljudska imaginacija uspeva da dosegne. Bez ljudske etike i razuma, međutim, sofisticirani hakeri ostaju beslovesne budale.

Peščanik će nastaviti da radi svoj posao. U slučaju napada, društvene mreže su tu kao rezervni položaj za svakog Peščanikovog autora čije se reči prisilno uklanjaju iz javnog govora.

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Send this to a friend