Portret bez rama: Saša Mirković

Van ringa

Ako ste ikada dali Saši Mirkoviću svoju vizitkartu budite sigurni da je on i danas čuva. I ne samo to, na njoj je zapisao datum kad ste se videli i o čemu ste tog dana razgovarali. Čuva i pozivnice sa svih prijema na kojima je bio poslednjih 25 godina. Poznanici kažu da je Saša riznica informacija o pojedincima, skoro pa noćna mora Rodoljuba Šabića.

Zbog količine podataka kojima raspolaže, miljenik je diplomata, naročito onih koji u Beograd dolaze na početku karijere. Sašini prijatelji kažu da izbegava sukobe, da je konstruktivan i kao takav – idealan za državnog činovnika, iako je cela njegova karijera protekla u nezavisnim medijima.

Saša Mirković je rođen Beogradu i sin je čuvenog novinara Borivoja Bore Mirkovića. Dok istorija srpskog novinarstva Boru, osim po izvanrednim intervjuima, pamti i kao jednog od osnivača Radio-televizije Beograd, sin će se u nju upisati kao osnivač Radio-televizije B92 i Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM).

Mirković nikada nije ušao u svet žurnalizma. On je u tom svetu prohodao i to u Takovskoj 10 u sobi 406, u očevoj kancelariji. Tim podatkom, kada je pre dve godine imenovan za državnog sekretara u Ministarstvu kulture i informisanja, smirivao je menadžment RTS-a koji je bio ubeđen da će s te pozicije Mirković da radi suprotno interesima Javnog servisa.

Njegovi prijatelji kažu da je upravo kao dete u RTS-u upoznao medije iznutra i da mu je to pomoglo da kao direktor B92 plate radnicima isplaćuje bez dana zakašnjenja. A po tome se, složiće se kolege novinari, danas upravo meri uspeh direktora jednog medija.

Retko kad čeka jutro da vidi šta je štampala štampa, pa ga dobro poznaju i prodavci prvih izdanja na Terazijama. Kolege ga zovu da se s njim konsultuju kada izveštavaju o dešavanjima 30 godina unazad. Kažu – pamti kao „Gugl”. S imenjakom iz Zaječara jedina dodirna tačka je to što voli muziku. Oženjen je i ima sina.

Ministru Ivanu Tasovcu pokazao je lojalnost, naročito ovih dana kada je trebalo govoriti za medije o odluci da se posle 72 godine postojanja ugasi Tanjug.

U Vladi mu zameraju što ne ulazi u ring, već stoji po strani. Premijeru Vučiću smeta to što ne brani glasnije Vladu kada iz inostranstva stižu optužbe o cenzuri u srpskim medijima. Ako mu je nezameranje zapadu greh, svakako nije izuzetak ni u ovoj ni u prethodnim vlastima.

Šta o Mirkoviću kao državnom sekretaru u Ministarstvu kulture misli oko 1.000 onih koji su tokom ove medijske reforme ostali bez posla? Verovatno ćemo videti u komentarima čitalaca.