Klonovi Informerovog Kolegijuma šire se Srbijom, na meti lokalni novinari i kritičari vlasti 
Pismo Bojane Maljević 
Oštar izveštaj Evropske komisije o Srbiji: Istaknut niz problema u odnosu države prema medijima 
Bjeletić o napadu u Pirotu: Opkolili su nas i napali još pre nego što sam izvukla mikrofon 
Veštačka inteligencija na RTS-u: Uvod u nove propagandne gafove ili kvalitetnije informisanje? 
Novinarke Televizije Pink, Gordana Uzelac i Mara Dragović, koje su napadnute tokom protesta Dveri 16. septembra, nisu zadobile teške telesne povrede, kako uporno ponavljaju funkcioneri vlasti i režimski mediji, piše beogradski dnevnik Danas.
Postoji li crvena linija i šta je dopušteno fotografisati i objaviti, o tome se razgovaralo juče na tribini Primena fotografske etike i medijskih zakona u praksi, koja je potvrdila da je to pitanje na koje postoje različiti pogledi. Za razliku od mnogih, mislim da crvene linije postoje i naša je praksa da one postoje, svaki slučaj je priča za sebe ali posao fotografa nije da sve fotografiše, rekao je predstavnik Saveta za štampu Petar Jeremić.
Suđenje optuženima za ubistvo novinara i izdavača Slavka Ćuruvije trebalo bi da bude nastavljeno danas u Specijalnom sudu u Beogradu.
Mišićave ruke krupnih momaka postavljene kao bolničke kragne. Grimase na licima ljudi, sa nogama u vazduhu daleko od tla. Novinarka kojoj je u datom trenutku bilo zabranjeno da radi svoj posao. Građanin kome je suspendovana sloboda kretanja. Nasilje. To su momenti koji su ostali zabeleženi na fotografijama sa inauguracije predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Savet za štampu ima novu android aplikaciju posredstvom koje građani mogu da podnesu žalbu. Namenjena je svima koji veruju da su oštećeni pisanjem štampanih ili onlajn medija.
Za moju generaciju, Radio Beograd je bio prva veza sa svetom. I jedina, nezamenjiva ali čudnovata, misteriozna relacija, na granici kraja predtelevizijskog doba. Dok sam kao dete smišljao kakve se tajne kriju u toj kutiji sa svetlucavim „magičnim okom“, marke RR, Maršal Makluan je već ispisao svoju komunikacijsku platformu o televiziji kao istinskom gospodaru novog vremena. I o svetu koji postaje veliko selo načičkano svakovrsnim ružnim antenama. Ne mora se više putovati nigde, sve što poželiš dolazi u kuću.
Jedan od autora i voditelj emisije „24 minuta“ Zoran Kesić smatra da je reč na televiziji mnogo značajnija od reči na internetu i da je to polje gde televizija nije nadvladana.
„Spremamo ti metak”, „Lagana smrt svim komunističko-levičarskim srbima”, „J... ti sve živo i mrtvo ološu raspali”, “…ko te napravi tako retardiranog i raspalog, a ipak dovoljno „empatičnog” za sve doznake koje ti uredno kaplju!”. Ovo su samo neke od pretnji i uvreda koje su upućene Milošu Ćiriću, beogradskom aktivisti za ljudska prava i saradniku Fakulteta za studije medija The New School Univerziteta u Njujorku, nakon što je list „Danas” objavio njegov autorski tekst „Oprosti nam, Fatima”.
Agresivno etiketiranje medija kao političkih protivnika i stvaranje atmosfere linča direktno ugrožavaju bezbednost novinara N1 i njihovih porodica, upozorava danas ova kablovska televizija, reagujući na tekst u Informeru kojim je, povodom novog ruskog zakona o medijima finansiranim iz inostranstva, označena kao "strana agentura".
Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević sastao se danas sa predstavnicima Grupe za slobodu medija koju čine novinarska i medijska udruženja i organizacije civilnog društva.
Uoči izbora 2014. godine, na naslovnoj strani jednog državnog tabloida izašla je senzacionalna vest o mom susretu sa tadašnjim predsednikom DS-a Bojanom Pajtićem u restoranu “Na ćošku”.
U Udruženju novinara Srbije kažu da od kolega saznaju da im pojedine banke ne odobravaju kredite sa objašnjenjem da ne kreditiraju udruženja građana, medije i zaposlene u njima. Stručnjaci tvrde da u tim postupcima nema ničeg ličnog, već bankari odbijaju svakoga za kog procene da je rizičan klijent.
Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević odgovarao na pitanja sa Fejsbuk strane Danasa
Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je zakon koji omogućava označavanje medija kao "stranih agenata", što je reakcija na obavezu ruske televizijske kuće RT da se tako registruje u SAD.
„Ocena o opštem medijskom mraku u Srbiji ne stoji“, rekao je predsednik UNS-a Vladimir Radomirović u emisiji „Pres i ja“ na RTV Vojvodina, odgovarajući na pitanje „kako tumači famozni medijski mrak u Srbiji“. Glavni urednik Bete Dragan Janjić smatra da „u mejnstrim medijima nemamo raspravu, nemamo dijalog i u tom smislu zaista vlada medijski mrak“.
Scene navodnog "isterivanja đavola" u rijaliti šou programu "Parovi" na TV Hepi su neodgovorne, emituju se s ciljem dovođenja publike u zabludu i podsećaju na devedesete godine prošlog veka, kada je u medijima u Srbiji praktično sve bilo dozvoljeno, ocenili su medijski stručnjaci i dodali da ne mogu da razumeju zbog čega Savet REM-a ne reaguje.
Prije 13 godina kao studentkinja novinarstva znala je da želi raditi posao od kojeg će i drugi ljudi imati neko dobro. Njena radoznalost i talenat za pisanje kasnije su se pokazali kao dobre osnove za istraživačko novinarstvo. Danas, Mirjana Popović je zamjenica glavnog i odgovornog urednika Centra za istraživačko novinarstvo (CIN) u Bosni i Hercegovini.
Iz kabineta ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića FoNetu je danas rečeno da je istraga o prebijanju novinara agencije Beta Miloša Đorelijevskog na protestu Srpske radikalne stranke 29. jula 2008. godine "u toku" i da je sprovodi radna grupa koja se bavila tim događanjima.
Udruženje novinara Srbije (UNS) poslednjih nedelja od kolega saznaje da im pojedine banke ne odobravaju kredite sa objašnjenjem da ne kreditiraju udruženja građana, medije i zaposlene u njima. Istovremeno, zahtev za investicioni kredit UNS-u su odbile da daju Rajfajzen i Vojvođanska banka sa istim obrazloženjem. Ranije, banka Inteza odbila je da odobri kredit radiju „Bravo“ iz Požarevca, a nedavno i jednom mediju iz Niša.
Umesto uslovne zatvorske kazne zbog "ozbiljnih pretnji" koje su uputili uredniku Južnih vesti Predragu Blagojeviću, na zahtev Republičkog javnog tužilaštva, Vrhovni kasacioni sud preinačio je presudu niškog suda i oslobodio pukovnika Dobrivoja Stanimirovića i privatnog detektiva Miju Jankovića.
