02. nov 2022.

Apel tužilaca za borbu protiv nekažnjivosti zločina prema novinarima. Predrag Milovanović: Tužioci i novinari treba da se bore zajedno

Tužioci iz osam zemalja sveta, među kojima je i Predrag Milovanović iz Srbije, „zabrinuti zbog upornog nekažnjavanja počinilaca krivičnih dela i nasilja nad novinarima”, uputili su apel kojim se zahteva borba protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima.

Da li će za ubijene novinare iz Srbije ikad stići pravda: Dada Vujasinović, Slavko Ćuruvija i Milan Pantić

„Ostaviti neosuđeno ubistvo novinara znači banalizovati ga, podsticati njegovo ponavljanje i pretiti svim novinarima. Ubistvo novinara podriva pravo čitavog stanovništva na informisanje, smanjuje sposobnost građana da formiraju mišljenje i slobodno donose odluke i pogađa samo srce ljudskih prava”, kaže se, između ostalog, u današnjem apelu koji su inicirali Reporteri bez granica (RBG) povodom 2. novembra, Međunarodnog dana borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima.

Tužioci i novinari, po prirodi svojih profesija, tragaju za istinom. Novinari, lišeni strogih zakonskih formalnosti i ustaljenih procedura, mogu, za razliku od tužilaca i sudija, ići i korak dalje u potrazi za materijalnom istinom (tužilac Predrag Milovanović)

Potpisnici apela su tužioci koji vode neke od najpoznatijih slučajeva ubistava i napada na novinare u Brazilu, Meksiku, Gambiji, Demokratskoj Republici Kongo, Kongo–Brazavilu, Ujedinjenom Kraljevstvu, Slovačkoj i Srbiji.

Reporteri bez granica, organizacija koja se bavi problemima bezbednosti novinara u svetu, svrstali su Srbiju, sa mnogo razloga, u neslavnu grupu zemalja u kojima raste stepen ugrožavanja novinara. U Srbiji još nisu kažnjene ubice Slavka Ćuruvije, Dade Vujasinović, Milana Pantića, bomba na prozoru Dejana Anastasijevića, paljenje kuće Milana Jovanovića

RBG su u Srbiji prepoznali tužioca Predraga Milovanovića kao eksponenta te borbe upravo zbog njegovog uspeha da brzo podigne optužnicu protiv odgovornih za paljenje kuće novinara.

Pitali smo ga šta ga je motivisalo da se pridruži apelu Reportera bez granica.

Milovanović: Novinari su jedna od najugroženijih profesija

„Motivisalo me je to što apel vaših kolega vidim isključivo kao plemenit čin vapaja jedne profesije koja je širom svetskih meridijana postala jedan od najugroženijih esnafa koji dela u interesu građana. Ujedno, moram da kažem da prema ovoj vrsti apela gajim i lične simpatije, jer tužioci i novinari, po prirodi svojih profesija, tragaju za istinom, pri čemu, potonji, lišeni strogih zakonskih formalnosti i ustaljenih procedura, mogu, za razliku od tužilaca i sudija, ići i korak dalje u potrazi za materijalnom istinom, stoga se uvek solidarišem sa profesionalnim predstavnicima medija, koji su oduvek bili i biće saveznici pravosuđa u iznalaženju istine”, kaže Milovanović za Cenzolovku.

Upitan kako ocenjuje stepen „nekažnjivosti zločina nad novinarima” u Srbiji, tužilac Milovanović odgovara da „ima utisak da su novinari uspeli da se, permanentnim upoznavanjem javnosti sa pritiscima pod kojima rade, izbore za pozornost javnog mnjenja, ali i političkih donosilaca odluka, što je dovelo do formiranja Radne grupe za bezbednost novinara koja funkcioniše uz prisustvo najviših eksponenata vlasti, čime se pokazuje formalna spremnost da se ti problemi rešavaju”.

Preuzimamo 10 konkretnih obaveza, posebno se obavezujemo da ćemo zaštititi nezavisnost i nepristrasnost naših istraga o zločinima i prestupima protiv novinara, preduzeti odlučne akcije da okončamo nekažnjivost zločina nad novinarima (tužioci iz osam država)

„Pod tim uticajem, vidljiv je i proaktivniji pristup tužilaštva ovom problemu. Naime, tužilaštva se sve više ’otvaraju’ ka predstavnicima ’sedme sile’, izdajući blagovremena saopštenja i neizbegavanjem odgovora na većinu novinarskih pitanja, uz uvažavanje interesa krivičnog postupka. Naravno, to još uvek nije dovoljno da bi se predupredili napadi na novinare, već je potrebna dubinska promena celokupnog društvenog supstrata, odnosno socijalnog ambijenta, ali i naše pravne i političke kulture, koja često generiše nerazumevanje između aktera na javnoj sceni, što rezultira pojavom nasilja prema novinarima kao javnim delatnicima”, upozorava Milovanović.

Šta bi konkretno najviše pomoglo da se do kažnjavanja ubistava novinara, napada na njih i pretnji koje im se upućuju dođe?

„U ovom trenutku, a dok ne sazrimo kao društvo, jedini lek je u brzom otkrivanju učinilaca napada na novinare, zatim njihovo promptno procesuiranje i osuda od strane suda. Na taj način bi se poslala nedvosmislena odvraćajuća poruka svakome ko bi iole i pomislio da se nasiljem mogu rešavati problemi”, rekao je za Cenzolovku tužilac Predrag Milovanović i dodao:

„Najbolja prevencija ipak bi bila ’lečenjem’ društva kroz stalne edukacije o slobodi mišljenja i izražavanja kao elementarnim ljudskim pravima. To me vodi zaključku da je dug put u svitanje pred nama, te da tu baklju ’slobode’ treba da ponesu tužioci zajedno sa novinarima, preuzimajući društvenu odgovornost za to, da ako ne uspemo, nikada neće svanuti!”

„ZGROŽENI SMO JER GOTOVO 90 ODSTO ZLOČINA OSTAJE NEKAŽNJENO”

Prema podacima Reportera bez granica:

  • Više od 1000 novinara i medijskih radnika ubijeno je širom sveta od 2010. godine.
  • Samo u 2022. godini 50 novinara je već ubijeno zbog izveštavanja ili tokom izveštavanja.
  • Prema UNESCO-u, skoro 90 odsto zločina nad novinarima ostaje nekažnjeno. U Meksiku 88 odsto ubistava novinara ostaje nekažnjeno, a počinioci ovih zločina gotovo nikada nisu osuđeni. Na Filipinima su i dalje na slobodi oni koji snose najveći deo odgovornosti za masakr 32 novinara 2009. godine. Podstrekači ubistva Norberta Zonga u Burkini Faso 1998. godine, Ane Politkovske u Rusiji 2006, Gaurija Lankeša u Indiji 2017. godine, između mnogih drugih, ostaju nekažnjeni  zato što nisu sprovedene odgovarajuće istrage od strane vlasti ili čak zbog zataškavanja.

Deset obaveza za tužioce: Nezavisnost, nepristrasnost, odlučnost…

U apelu tužilaca, upućenom povodom Međunarodnog dana borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima, kaže se da „bez obzira na zemlje ili pravne sisteme, tužioci imaju centralnu ulogu u okončanju ove situacije” i dodaje: „Sistemske i odlučne tužilačke istrage su od suštinskog značaja za uspostavljanje slobodnog i bezbednog okruženja za novinare. Ubistvo se ne može tolerisati kao opasnost bavljenja medijskom profesijom.”

Tužioci se obavezuju da će implementirati Smernice za tužioce u slučajevima zločina protiv novinara koje su sačinili UNESCO i Međunarodno udruženje tužilaca, uz doprinose Reportera bez granica:

„Preuzimamo 10 konkretnih obaveza, posebno se obavezujemo da ćemo zaštititi nezavisnost i nepristrasnost naših istraga o zločinima i prestupima protiv novinara, preduzeti odlučne akcije da okončamo nekažnjivost zločina nad novinarima ili da sistematski procenjujemo odnos između zločina i krivičnih dela protiv novinara. Takođe se obavezujemo da ćemo sarađivati s našim kolegama u drugim zemljama i na međunarodnom nivou u zločinima sa transnacionalnom dimenzijom.

Sistemske i odlučne tužilačke istrage su od suštinskog značaja za uspostavljanje slobodnog i bezbednog okruženja za novinare. Ubistvo se ne može tolerisati kao opasnost bavljenja medijskom profesijom (Reporteri bez granica)

  1. Zaštititi nezavisnost i nepristrasnost naših istraga o zločinima i prestupima protiv novinara: Odupreti se pritiscima svih vrsta koji potiču od javnih ili političkih vlasti, od interesa privatnog sektora, od kriminalnih, terorističkih ili ekstremističkih grupa, ili od javnog mnjenja, koji su osmišljeni ili imaju efekat sprečavanja rasvetljavanja ovih zločina; Odbaciti i javno osuditi svaki oblik dosluha sa onima koji podstiču ili čine zločine nad novinarima, ili koji im prete, uznemiravaju ih ili zastrašuju.
  2. Preduzeti odlučne radnje u cilju okončanja nekažnjivosti za zločine nad novinarima: Sistematski sprovoditi nepristrasne, brze, temeljne, nezavisne i efikasne istrage o svim navodima o nasilju, pretnjama i napadima na novinare u našoj nadležnosti, sa ciljem identifikovanja odgovornih, uspostavljanja odgovornosti i omogućavanje privođenja pravdi, ne samo materijalnih izvršilaca takvih dela već i onih koji naređuju, pomažu, podstiču ili prikrivaju ta dela.
  3. Sistematski proceniti odnos između zločina i novinarskih aktivnosti žrtve: Kao prioritet, proceniti da li je žrtva bila specifično ciljana zbog svog statusa novinara ili zbog svojih novinarskih aktivnosti, prošlih i sadašnjih; Uzeti u obzir kontekst u kojem se odvijaju novinarske aktivnosti, potencijalni uticaj ovog konteksta na izvršenje krivičnog dela i uticaj zločina na osnovna prava žrtve, njene porodice i građana; Uzeti u obzir vezu između zločina i novinarske aktivnosti – ako se ona utvrdi – prilikom utvrđivanja motiva zločina i prilikom odlučivanja o tome koje će optužbe biti podignute i kako će se gonjenje voditi.
  4. Osigurati da žrtve i njihove porodice imaju pristup reparaciji: Garantovati pristup psihološkoj podršci, pomoći i uslugama za rođake žrtava; Osigurati da imaju pristup nadoknadi i svakom drugom obliku korisne reparacije.
  5. Osigurati da su ugroženi novinari i njihove porodice zaštićeni: Usvojiti ili preporučiti nadležnim organima konkretne i efikasne mere za zaštitu novinara koji su ugroženi u vezi sa svojim aktivnostima i za zaštitu njihovih porodica, u svim slučajevima kada mere jesu ili izgledaju neophodne; Redovno procenjivati relevantnost ovih mera za položaj novinara i pretnje njima.
  6. Sarađivati sa našim kolegama u drugim zemljama i na međunarodnom nivou: Sarađivati u najvećoj neophodnoj meri sa stranim kolegama u istrazi zločina nad novinarima sa transnacionalnom dimenzijom; Reagovati na revnostan, predusretljiv i efikasan način na zahteve za pravnu pomoć i zamolnice iz drugih jurisdikcija ili drugih zemalja, bez obzira na to da li postoje ili ne postoje posebni sporazumi između dve zemlje o ovakvim oblicima međusobne pomoći; Osigurati, u slučaju najtežih međunarodnih zločina koji uključuju međunarodne sudove i tribunale, efikasnu primenu principa komplementarnosti međunarodne pravde na nacionalno pravosuđe zemlje izvršenja ili drugim nadležnim nacionalnim pravosudnim sistemima.

    Još nisu kažnjene ubice Slavka Ćuruvije, Dade Vujasinović, Milana Pantića, bomba na prozoru Dejana Anastasijevića, paljenje kuće Milana Jovanovića…

  7. Zaštita poverljivosti novinarskih izvora: Poštujte, garantujte i štitite poverljivost novinarskih izvora u istrazi zločina počinjenih protiv novinara ili u koje su uključeni novinari; Identifikovati i sprovesti posebne mere za zaštitu poverljivosti novinarskih izvora, kao i za tretman i rukovanje novinarskim materijalom; Zahtevati ukidanje poverljivosti novinarskih izvora samo u meri koja je striktno neophodna da bi se sprečili ozbiljni napadi na fizički integritet lica.
  8. Poziv na poštovanje nezavisnosti pravosuđa: Poziv vlastima da se uzdrže od svakog oblika pritiska ili bilo kakvog oblika opstrukcije našeg rada koji bi sprečio ili otežao istragu zločina protiv novinara.
  9. Poziv da se tužiocima garantuju neophodni resursi: Pozovite vlasti da garantuju da mi i istražne službe koje su pod našom odgovornošću raspolažemo svim materijalnim i pravnim resursima potrebnim za istragu i krivično gonjenje zločina protiv novinara.
  10. Pozovite kolege da nam se pridruže u ovim poduhvatima: Zamolite naše kolege širom sveta da nam se pridruže u ovim poduhvatima i da doprinesu njihovoj implementaciji. Zbog toga što novinari daju informacije o stvarima od najvećeg javnog interesa, jer je novinarstvo kamen temeljac demokratije i pošto pravo na pouzdane vesti i informacije mora biti zagarantovano svim građanima, hajde da preduzmemo mere kako bismo osigurali da počinioci zločina nad novinarima budu konačno privedeni pravdi.

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Send this to a friend