27. mar 2021.

Da je neko odgovorio na Ljiljinu poruku, ništa od ovoga ne bi bilo

10. marta u 12:09 članovi Radne grupe za zaštitu i bezbednost novinara Vlade Republike Srbije dobili su poruku od članice Ljiljane Stojanović, glavne urednice JUGpress-a iz Leskovca i predstavnice udruženja Lokal press-a u Radnoj grupi:

Ljiljana Stojanović na konferenciji o bezbednosti novinara SĆF (foto: Marko Risović / Cenzolovka)

Poštovane koleginice i kolege,

Da li bi trebalo možda da bar u mejling komunikaciji porazgovaramo o ovoj situaciji sa naslovim stranama tabloida i targetiranjem KRIK-a i Dojčinovića?

Mislim da bi bilo dobro i da bismo na taj način zapravo pokazali ozbiljnost i kredibilnost ove Radne grupe i našu posvećenost zaštiti bezbednosti novinara. Ovo može biti i prilika za principijelno reagovanje Radne grupe, o čemu smo razgovarali na jednom od sastanaka.

Puno pozdrava sa juga

Ljiljana Stojanović

Na ovaj poziv samo su se nadovezivali dopisi predstavnika novinarskih udruženja i medijskih asocijacija u kojima se pozivalo i na javnu reakciju Radne grupe. Sa druge strane nije bilo odgovora. Niti komunikacije.

I to je sve.

Zbog toga imamo reakcije brojnih međunarodnih organizacija koje se bave slobodom izražavanja, medija i bezbednošću novinara. Plus saopštenje ambasada, predstavnika pojedinih država I, povrh svega, amandmana na Izveštaj Evropskog parlamenta.

I sve to samo zbog toga što niko nije odgovorio Ljilji Stojanović… I svima nama…

Veoma cenim koleginice i kolege koji rade van Beograda. Još od ‘94. godine kada smo napravili Asocijaciju nezavisnih elektronskih medija, suočili smo sa šokantnim saznanjem da ima i gorih situacija od one u kojoj se nalazimo mi u Beogradu. Od tada imam posebne senzore za reakcije sa lokala koje mnogo bolje uočavaju ono što nama promiče.

***

Da je bilo odgovora i otvorene debate siguran sam da bi ipak bilo nešto drugačije. Možda i mnogo drugačije. Naročito zato što je ta tema, u skladu sa Akcionim planom, upravo danas trebalo da bude razmatrana. Tema koja se tiče pritisaka na novinare i medije koji dolaze od političara sa vlasti putem targetiranja medija, pretnji i govora mržnje i celokupne lepeze problema vezanih za bezbednost novinara…

To je i bila dominantna tema, iako je u međuvremenu niz predstavnika novinarskih udruženja i medijskih asocijacija napustio Radnu grupu. Na današnjem sastanku nastojao sam da predstavim razloge zbog kojih su koleginice i kolege napustile rad Radne grupe i da definišem nesporazume u (ne)komunikaciji. Zapravo mi je bilo najvažnije da naglasim koliko je važno zaštiti redakciju KRIK-a, da je neophodno načiniti bezbedonosnu procenu novinarki i novinara kao i cele njihove  redakcije.

Za one koji ne znaju, to je rutinska operacija kojom se intenzivira prevencija. Znam da sama redakcija KRIK-a ima sopstveni mehanizam zaštite, ali je nedovoljan. Zbog toga je izuzetno važno da i država izvrši procenu rizika, primeni mere, i tako neposredno preuzme odgovornost.

Sećam se problema koje sam imao sa bezbednosnim sistemom u procesu sedmogodišnjeg obezbeđivanja Brankice Stanković i mene samog. Kada je reč o drastično ugroženoj bezbednosti, o tome najčešće ne možete da govorite, kao i sam sistem koji vas štiti, što proizvodi efekte minimiziranja opasnosti i dodatne laičke relativizacije…

Međutim, svaka pretnja, svaki napad, svaka naznaka, svaki osećaj ugroženosti, signal su za punu akciju, jer je jedino to osnov za preventivu. Lični motiv za angažman i u ovoj Radnoj grupi baziram na činjenici da mogu mnogo više da uradim proaktivnim pristupom, u direktnoj komunikaciji, nego apstiniranjem. Ne umem drugačije. Ne bih mogao tek tako da posmatram da se mojim koleginicama i kolegama nešto sprema i(li) loše dešava a da pritom nisam uradio sve što sam mogao. Tim pre što kada se pogleda statistika Republičkog javnog tužilaštva, imamo više prijava – 12 u januaru i 11 u februaru, a na NUNS-ovoj listi u period od 1. februara nalazimo 14 registrovanih pritisaka i 3 verbalne pretnje.

Kada je reč o Sigurnoj liniji, servisu za prijavljivanje ugrožavanja bezbednosti novinara i pitanja vezanih za bezbednost novinara na broj 0800 100115, jasno se vidi da osećaj ugroženosti dolazi od govora mržnje, pritisaka i pretnji koji potiču od političara i drugih lokalnih moćnika. Sam servis Sigurne linije daje i više infomacija ali i direktnu pravnu podršku.

Uz svu nesavršenost i sve naše specifičnosti, zajednički imenitelj je bezbednost novinara i oko toga moramo stvoriti konsenzus. Nema bezbednosti bez učešća svih. U to čvrsto verujem.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend