14. apr 2021.

Da li je tužilaštvo ikad otvorilo fasciklu sa rezultatima istrage pokušaja ubistva novinara Dejana Anastasijevića?

14 godina posle eksplozije ručne bombe podmetnute na prozor njegovog stana i dve godine posle smrti izuzetnog novinara Dejana Anastasijevića, ovaj zločin, u kome je mogla da strada i cela njegova porodica, nije rasvetljen

Dejan Anastasijević (foto: N1)

Jedna od dve ručne bombe postavljene na prozor stana Dejana Anastasijevića, tada novinara nedeljnika Vreme, eksplodirala je 14. aprila 2007. godine.

Tačno 14 godina kasnije i dve godine posle smrti novinara, pokušaj ubistva nije rešen. Ko je postavio dve kašikare na prozor i ko je naručio zločin, još uvek se samo nagađa.

Geler pored glave

U noći između petka i subote, tog aprila 2007, oko tri sata posle ponoći, fragmenti bombe probili su prozore i venecijanere i zabili se na nekoliko mesta u spavaćoj sobi prizemnog stana koji gleda na Hadži Đerinu ulicu u Beogradu. 

Jedan geler na samo 20 centimetara od glava bračnog para Anastasijević. Srećom, niko nije povređen.

Pokušaj atentata na Anastasijevića od tada se smatra jednim od najtežih nerešenih slučajeva nasilja prema novinarima, uz ubistva Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića.

Podsećamo, četvorica pripadnika Resora državne bezbednosti pre dve godine osuđeni su na ukupno 100 godina zatvora za ubistvo Slavka Ćuruvije, međutim, izricanje pravosnažne presude još jednom je prolongirano. 

Ostala tri slučaja tapkaju u mestu.

U vezi s pokušajem ubistva Anastasijevića, domaći mediji – Insajder.net, KRIK i Cenzolovka – u međuvremenu su dobijali vrlo šture informacije iz tužilaštva. Sve što se moglo saznati jeste da je „postupak još u predistražnoj fazi“, da se „predmet nalazi na veštačenju“, te da se preduzimaju „druge radnje u pravcu identifikacije izvršilaca“.

Neposredno posle pokušaju ubistva u redakciju Vremena došao je tadašnji predsednik Boris Tadić. Javili su se i ministar policije Dragan Jočić i direktor BIA Rade Bulatović. Ali interesovanje za ovaj slučaj unutar državnih organa brzo je splaslo.

U poslednjem razgovoru s novinarom Cenzolovke sam Anastasijević izrazio je sumnju u postojanje političke volje da se naručioci i egzekutori pronađu.

„Postupak je zastao u predistražnoj fazi, posle, ja mislim, nekoliko nedelja, nakon čega je policija sav prikupljeni materijal poslala u tužilaštvo, i tamo i dan-danas verovatno stoji na dnu neke fioke. Prema mojim najboljim saznanjima, ta fascikla nije ni pipnuta“, kazao je Anastasijević u aprilu 2017.

U komentaru objavljenom u Vremenu šest meseci posle pokušaja ubistva, on je napisao da mu je „skrenuta pažnja“ kako je istraga poverena odeljenju gradskog SUP-a koje se, inače, bavi podmetnutim požarima. 

„Ovo je bilo u oštrom neskladu sa tvrdnjama političara, pa i direktora (policije Milorada) Veljovića, da je u pitanju pokušaj ubistva sa elementima terorizma. U međuvremenu, u štampi se pojavila teza, zasnovana na neimenovanim policijskim izvorima, da se sumnja da sam sam podmetnuo bombu kako bih, valjda, skrenuo pažnju na svoju malenkost.“

Političko-policijsko podzemlje

Anastasijević je poslednji put o ovom slučaju sa policijom razgovarao 2007. godine. 

„Priznajem da nemam dovoljno dokaza da bilo koga optužim, ali mislim da ima dovoljno indicija za zaključak da je atak na mene i moju porodicu došao iz onog istog političko-policijskog podzemlja koje je bez većih problema preživelo i 5. oktobar i ‘Sablju'“, napisao je Anastasijević. 

Uprkos tome što se motivi napada na novinare najčešće kriju u njihovim tekstovima, ministar Jočić je svojevremeno ocenio da je slučaj teško rešiv jer se motiv ne može pouzdano utvrditi. 

To je mogao samo cinik da kaže ili neko ko se nije potrudio da pogleda tekstove koje je objavljivao Dejan Anastasijević – od Škorpiona, čiji je monstruozni zločin otkriven i učinjen poznatim kroz video-snimak zločina nad Muslimanima koji su sami napravili, preko optuženih za ratne zločine u Hagu, počinioce zločina na Kosovu“, napisao je Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara i nekadašnji Anastasijevićev saradnik. 

Anastasijević je iz Međunarodnog krivičnog suda u Hagu bio obavešten da je lider radikala Vojislav Šešelj (u međuvremenu osuđen za zločine protiv čovečnosti), iz holandskog zatvora poslao spisak potencijalnih svedoka koje bi trebalo eliminisati ili zastrašiti. Navodno, tamo se našlo i Anastasijevićevo ime, a sve zbog svedočenja u procesu protiv Slobodana Miloševića. 

Šešelj je o optužbama rekao: „Da sam hteo da ubijem Anastasijevića, sigurno bih ga ubio.“

Anastasijević je rođen 1961, a preminuo je posle duge i teške bolesti 24. aprila 2019. U tom trenutku bio je urednik Bi-Bi-Sija (BBC) na srpskom jeziku. Bio je dugogodišnji novinar Vremena, saradnik B92, dopisnik američkog magazina Tajm (Time) i drugih značajnih medijskih kuća.

Godišnja nagrada NUNS-a za istraživačko novinarstvo nosi njegovo ime.

1 komentar za: “Da li je tužilaštvo ikad otvorilo fasciklu sa rezultatima istrage pokušaja ubistva novinara Dejana Anastasijevića?

  1. Dusan

    Jos jedna zalosna prica o ugrozavanju novinara i nesposobnosti (rekao bih, nespremnosti) policije da slucaj istrazi i rasvetli. Da Anastasijevic ubrzo posle atentata na njegov stan nije otisao u inostranstvo, ko zna sta bi mu se desilo.
    U svakom slucaju, atentat je posluzio za zastrasivanje istrazivackih, i novinara slobodnih medija.
    Zalosno je sto ni demokratske vlasti posle 2000. nisu puno ucinile da osnaze institucije drzave, pa medju njima i policija, tuzilastvo i td., jer je svako hteo da ima te vazne poluge u rukama.

    19. apr 2021. at 14:37

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend