Dojčinović: Bezbednosne strukture ne štite interese države, već garnituru na vlasti

“Svet više uviđa postojeće probleme u Srbiji, kao i probleme koje imaju mediji”, kaže u razgovoru za Glas Amerike Stevan Dojčinović, urednik Mreže za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK), nezavisnog medija koji se tokom prethodnog meseca ponovo našao na meti poslanika vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) i tabloidnih dnevnih listova bliskih vlastima.

Dojčinović poslednjih nedelja boravi u Sjedinjenim Državama gde je, između ostalog, razgovarao sa predstavnicima nekoliko međunarodnih novinarskih organizacija.

On, njegove kolege i medij koji uređuje izloženi su napadima, posle hapšenja Veljka Belivuka – osumnjičenog da je vođa jedne od kriminalnih grupa koju je policija označila odgovornom za najteža krivična dela – uključujući i brutalna ubistva.

U prvi plan isticane su nepotkrepljene tvrdnje o njihovim navodnim vezama sa kriminalnom grupom uhapšenog Belivuka.

“Nikada nismo dobili snažnije reakcije od američke ambasade, od ambasada Evropske unije i evropskih zemalja – kao sada kada smo napadnuti. Sada su prvi put upućene jasne poruke da sa ovim mora da se stane. Vlast mora da poštuje medije. I to je jako dobar signal da svet vidi i hoće da reaguje na ono što se dešava”, rekao je Dojčinović dodavši da su novinari u Srbiji pod velikim pritiskom – što, kako kaže, smatra jednim od ključnih problema.

Glas Amerike: Predsednik Vučić je tri puta pozivao svoje stranačke kolege da ne napadaju KRIK, novinare tog medija i drugih organizacija. Verujete li u iskrenost njegovih poziva?

Dojčinović: Nakon što je KRIK napadnut, posle nekoliko dana od napada, predsednik je javno reagovao tako što je rekao da ne treba da nas diraju. Međutim, napadi su se nastavili. Onda je on to opet rekao. Međutim, i dalje ima medijskih napisa protiv nas. Tako da ne deluje da je predsednik bio baš skroz iskren, jer stvarno mislim da on može da zaustavi tabloide i stranačke kolege u skupštini koji su napadali. Međutim, oni su nastavili, i nakon tog njegovog apela da se prestane sa napadima na nas i druge medije. Tako da ne deluje da to stvarno funkcioniše. Odmah nakon predsednikovog obraćanja poslanik Martinović (Aleksandar Martinović – šef poslaničke grupe SNS u Skupštini Srbije, prim. nov) nas je optužio da peremo novac. Tako da su oni samo nastavili dalje.

Dojčinović: Ne postoji šansa u Srbiji da tabloidi i poslanici rade bilo šta za šta nemaju odobrenje sa vrha – direktno od predsednika i njegovih ljudi. Jer znamo da tako funkcionišu stvari. Tako da to što nas oni i dalje napadaju, iako je sada to malo slabije ali i dalje izlaze novi naslovi, mislim da im je dozvoljeno. Razlog je naše pisanje koje ne odgovara vlastima jer se bavimo istraživačkim novinarstvom. Otkrivamo korupciju, kriminal i veze kriminalaca sa vlastima i to vlastima ne odgovara. Zato koriste tabloide da nas napadaju – i to ne bi trebalo da bude način na koji funkcionišu stvari.

Glas Amerike: Rekli ste da vam deluje da im je to i dalje dozvoljeno. Ko im je to dozvolio?

Dojčinović: Mislim da je potpuno jasno da u Srbiji tabloidi objavljuju ono što im vlast naloži da objavljuju. Potpuno je nerealno razmišljati da tabloid poput Informera i Srpskog telegrafa može bilo šta objaviti što im direktno nije naloženo iz vrha vlasti. Ne mora to predsednik lično da naloži… Mislim da uticajni ljudi oko predsednika imaju tu moć da im pričaju šta smeju ili ne da objavljuju. I to je vrlo jasno. Evo, skoro smo objavili jednu vest o direktoru Bezbednosno informativne agencije (BIA) i sutradan su krenula prozivanja po tabloidima. Tako da je njihova funkcija odbrana ljudi iz vlasti i gušenje drugih novinara koji otkrivaju korupciju i kriminal.

Glas Amerike: KRIK je objavio da se tokom sudskog procesa protiv Zorana Jotića, optuženog za ubistvo, u razgovorima prisluškivanim tokom istrage moglo čuti da je direktor BIA Bratislav Gašić na njegovom platnom spisku. Kako bi na takve navode reagovala većina država – koje, da kažemo, spadaju u uređenije?

Dojčinović: Mi pratimo sva značajna suđenja u zemlji – suđenja za organizovani kriminal. I tu se često puštaju prisluškivani razgovori kriminalaca. Zahvaljujući tome često se u tim razgovorima mogu čuti zanimljivi detalji. Ono što se desilo na suđenju toj kruševačkoj kriminalnoj grupi, koja je važila za jednu od najbrutalnijih kriminalnih grupa u Srbiji, jeste da su pušteni ti snimljeni razgovori u sudnici. U njima se čuje da kriminalci tvrde da imaju podršku direktora BIA. Oni kažu da je on na Jotkinom kazanu – što u kriminalnom slengu znači da on prima neki novac od šefa grupe. To je bila vest, ne istraživačka priča, koju smo mi preneli. I to je odmah izazvalo buru. Zato što su tabloidi opet počeli da objavljuju kako radimo za kriminalce da bismo napadali državu i direktora BIA – koji je čist naravno. Pitanje koje se postavlja, zašto tokom same istrage tužilaštvo koje je istraživalo tu grupu i čulo te razgovore, nije usmerilo istragu ka tome? Da se utvrdi da li stvarno postoje i kakve su veze između direktora BIA, što je jedna od najznačajnijih funkcija u zemlji jer se bavi zaštitom nacionalnih interesa, a kriminal je valjda pretnja nacionalnom interesu…

Glas Amerike: Kakva bi sada reakcija trebalo da bude – kada čitava javnost zna za navode ili sumnje po kojima se direktor BIA nalazi na platnom spisku osobe kojoj se sudi po optužbama za organizovani kriminal?

Dojčinović: U jednoj normalnoj zemlji potpuno je nedopustivo da imamo takve informacije u javnosti. Mi smo samo preneli ono što se čulo iz dokaza koji su se koristili u sudu i da to ostane na tome. Naravno da zahteva da se ta informacija objasni do kraja – odnosno da se sprovede neka istraga gde će se na kraju utvrditi da li su na kraju stvarno postojale veze između tog kriminalnog klana i direktora BIA… I kakve su to veze? Jer je to rečeno, to je dokaz na sudu, što smo mi preneli u našem tekstu. Ono što se često dešava u Srbiji i što će se ovde najverovatnije desiti je da ostane na tome… Jednostavno: mediji nešto otkriju, ljudi iz vlasti će da negiraju, tabloidi će isto reagovati i nikada neće biti neke ozbiljne istrage koja će utvrditi šta se tu stvarno dešavalo. Da li postoje i kakvi odnosi…

Glas Amerike: Zbog čega?

Dojčinović: Zato što vlastima nije u interesu da se te stvari mnogo istražuju jer mnoge kriminalne grupe imaju jake veze u vlastima… Tolike smo priče o tome objavili i mi i naše kolege… I onda čak i kad dođete u situaciju da kriminalci moraju da se uhapse – često se nađu u nekom konfliktu sa vlastima… Istraga se uvek ograničava samo na kriminalce i praktično oni završe u zatvoru i nikada se ne gleda ka političkim vezama. Politička pozadina ubistva premijera Đinđića nije otkrivena, politička pozadina Šarićeve grupe – nikad se nije stiglo dotle… Bilo je hapšenje Belivuka, pa Jovanjica – vidimo da istrage ne idu duboko da otkriju tu političku vezu. To je nešto što u Srbiji postoji i to je jedna od najtragičnijih stvari. Jer nikad nismo imali dovoljno jako i autonomno tužilaštvo i policiju koja može dubinski da uđe u te političke veze koje su najozbiljnije – kada govorimo o organizovanom kriminalu.

Glas Amerike: “Nije dobro za Srbiju vaditi sve što imamo u arhivama”, rekao je nedavno predsednik Srbije tokom jednog od gostovanja na televiziji Pink. Sa druge strane, neke od bivših autokratija koje su izašle na put demokratije, na samom početku tog procesa otvorile su tajne arhive. Da li je i koliko, upravo to, sveukupno zakočilo Srbiju u procesu demokratizacije i doprinelo da se nikada u potpunosti ne oslobodi vladavine sa primesama autokratije?

Dojčinović: Mislim da je još 5. oktobra trebalo da se napravi taj jaki rez. Trebalo je da se napravi potpuno nova bezbednosna služba i da se otvore njihove arhive. To nije urađeno tad – što mislim da je jedna ogromna greška. Ali, nikada nije kasno. Mislim da je jedini način da pređemo u demokratsko društvo da nekako reformišemo službe bezbednosti koje vidimo da još uvek imaju kao dominantnu svrhu, ne zaštitu nacionalnih interesa, već zaštitu garniture na vlasti. Što su dve različite stvari. Oni ne štite naše društvo i državu – već one koji su na vlasti. To je jasno – zato što koketiraju sa tabloidima, prate novinare, prisluškuju opoziciju. Jedna od ključnih stvari je da se rasformiraju i da se naprave potpuno nove bezbednosne strukture, što su sve te zemlje koje su imale prelaz u demokratiju uradile u istočnoj Evropi. U Srbiji to nikada nije urađeno i mislim da je to definitvno dobro rešenje – uključujući i otvaranje dosijea. Da se završi sa tim.

Glas Amerike: Da li se tu može tražiti uzrok što 22 godine osobe koje su počinile ubistvo Slavka Ćuruvije nisu osuđene, a o političkoj pozadini tog zločina se samo nagađa? Kao i o smrti Milana Pantića i okolnostima pod kojima je stradala Dada Vujasinović?

Dojčinović: Mislim da je skandal to što se ne radi dovoljno na rasvetljavanju ubistava novinara. O smrti Dade Vujasinović u javnosti i dalje figuriraju dve verzije njenog stradanja. Ništa nije urađeno da se rasvetli ubistvo novinara koji je bio dopisnik “Večernjih novosti” i ubijen je u Jagodini. Za razliku od slučaja ubistva Ćuruvije – gde smo bar stigli do nekih ljudi koji su zvanično optuženi. Suđenje još traje i videćemo da li će biti osuđeni. Ono što u tom suđenju fali je sam nalogodavac i sramota je što se nije stiglo do političkog vrha koji je naredio ubistvo Ćuruvije.

Glas Amerike: Da li bi otvaranje tajnih dosijea tim istragama moglo biti od pomoći?

Dojčinović: Nisam siguran koliko bi bile od pomoći. Tajni dosijei su informacije koje služba skuplja i uglavnom nisu potkrepljene dokazima. Čak i ako sadrže neke dokaze – oni nisu obezbeđeni na način da se može koristiti na sudu. Otkrivanje tih dosijea više je bitno da mi kao društvo saznamo neke stvari, ali sa stanovišta ovih procesa koji se vode mislim da tu nešto ne bi mnogo pomoglo. Tu je mnogo bitniji policijski i tužilački rad. I pre svega je na njima da reše te slučajeve. Mislim da nijedan slučaj ubistva novinara ne sme ostati otvoren. A imamo slučajeve koji su otvoreni dvadeset godina – čak i više. To je strašno.

Glas Amerike: Raskrikavanje, projekat portala KRIK, izneo je podatak da je pet dnevnih listova na naslovnicama u 2020. objavilo 1.172 lažne ili neutemeljene vesti. Reč je o pet listova koje građani Srbije masovno čitaju… Je li to slika medijske scene u Srbiji i kako je popraviti?

Glas Amerike: Ne bih optuživao građane zbog čitanja tabloida. Koncept tabloida je da se dele za džabe. Jedan tabloid košta 10-20 dinara i oni praktično tom jeftinom cenom, pre svega, uspeju da stignu do toliko građana. Ta cena ekonomski nije realna. Tabloidi mogu da održe te cene jer im država daje ogroman novac iz budžeta. I to mislim da je ključni problem. Naš portal Raskrikavanje je utvrdio da oni tabloidi koji objavljuju najvše lažnih vesti dobijaju najviše novca preko državnih projekata. I preko oglašavanja državnih firmi. I u tome je najveći problem – država najviše novca daje onima koji najviše lažu. I to je ono što je prvo potrebno da se preseče da bismo počeli da uređujemo medijsku scenu u Srbiji.

Glas Amerike: Kako?

Dojčinović: To jedino može da uradi vlast. Ona to neće želeti da uradi jer tabloidi bukvalno rade za njih. I to jedino može, pre svega neki spoljni uticaj Evropske unije koja jeste zainteresovana da se pitanja pravosuđa i medija urede, tako da se nadam da će tu biti više pritisaka. Jer to je način da se stvari nekako urede.