16. avg 2019.

Dragana Pećo: Prvo rešite sve napade na novinare

„Napadi na novinare su goruće pitanje od koga sve počinje“, kaže u intervjuu Glasu Amerike Dragana Pećo, novinarka Mreže za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) uoči nove, treće runde, razgovora predstavnika vlasti i opozicije o izbornim uslovima, najavljene na beogradskom Fakultetu političkih nauka (FPN). 

Organizatori susreta FPN i Fond za otvoreno društvo planiraju da tema novog susreta dve strane bude rad medija tokom izbornog ciklusa.

KRIK je jedan od nekoliko nezavisnih medija u Srbiji, koji se zbog istraživačkih tekstova o koruptivnim aferama visokopozicioniranih državih zvaničnika i njima bliskih ljudi, našao na meti fizičkih i verbalnih pretnji, pokušaja profesionalne i lične diskreditacije dela predstavnika vlasti, medija i tabloida čiji su vlasnici vlastima bliski ljudi.

„Samo skupljamo slučajeve i slučajeve napada, pretnji, fizičkih i verbalnih ataka. Baza podataka Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) pokazuje da se njihov broj, iz godine u godinu, povećava. Prvo rešite sve napade na novinare – jer to je nešto što se ne sme tolerisati. To bi bio pokazatelj svima da se takvo ponašanje sankcioniše. To je ono što mislim da je na prvom mestu kako bismo mogli da obavljamo svoj posao“, kaže novinarka koja je za svoj dosadašnji rad osvajala prestižne nagrade poput Data journalism award, CEI SEEMO Award, dok joj je čak tri puta dodeljivana nagrada za istraživačko novinarstvo Nezavisnog udruženja novinara Srbije.

„Previše toga treba da se reši. Projektno finansiranje, način na koji se novac iz budžeta dodeljuje medijima, a oni su opet u vlasništvu ljudi koji su bliski vladajućim strukturama. Ali, napadi na novinare su goruće pitanje od kog sve počinje“, podvlači Pećo.

Glas Amerike: Stan u kome ste živeli bio je obijen pre dve godine. Jedno vreme, tokom prvih godinu dana, pominjalo se da policija ima tragove o osumnjičenima? Onda deluje da je nastupio tajac. Imate li info dokle je stigla istraga?

Dragana Pećo: Slučaj provale nije rešen. Pominjano je da su saslušavane neke osobe. Navodno iz Bugarske – što je stvar učinilo smešnom jer je to zemlja u kojoj smo otkrili vlasništvo nad 24 stana aktuelnog ministra finansija i bivšeg gradonačelnika Siniše Malog. Policija i Tužilaštvo smenjivali su se u prebacivanju odgovornosti sa jednih na druge zbog toga što nema očiglednih pomaka.

Glas Amerike: Sa čime bi se taj događaj mogao dovesti u vezu?

Dragana Pećo: Ne postoji nijedan konkretna stvar koja bi se sa time mogla dovesti u vezu… Nijedna konkretna priča ne bi mogla da se poveže sa obijanjem stana – jer sam radila na većem broju istraživanja. Ništa ne bih mogla dovesti u vezu sa tim.

Glas Amerike: Koje su bile okolnosti provale?

Dragana Pećo: Spolja je izgledalo kao da je sve u redu. Vrata i brava su bili na svom mestu. Međutim, kvaka nam je prilikom hvatanja ostala u ruci. Čitav mehanizam je bio rasturen. Samo je spolja sve delovalo kao da je bilo u redu. U stanu su sve moje stvari bile ispreturane, dok ono što je pripadalo mom dečku nije dirano. Ormani koje smo delili, samo moja polovina ispreturana. Moj nakit razbacan po podu, fakultetska diploma, prosuto smeće iz kante u kupatilu. Sve fioke ispražnjene. A ništa nije odneto. A nadohvat ruke su bili jedan mobilni telefon, uređaj Ajped i jedan računar koji ne koristim. Ono što je bitno je da se tamo nije nalazilo ništa od stvari čija krađa bi mogla da ugrozi moj rad ili bilo koga od izvora. Niti moj poslovni laptop niti ijedan poslovni dokument.

Glas Amerike: Šta vam je prošlo kroz glavu u prvom momentu?

Dragana Pećo: Da se to nekom od mojih kolega desilo odmah bi mi bilo jasno šta je to. Međutim, kada je o meni samoj reč – prvo sam razmišljala o tome što se to dogodilo.

Glas Amerike: I kada kažete „to“ na šta tačno mislite?

Dragana Pećo: Pokušaj zastrašivanja. Takav slučaj nosi takvu poruku. U početku sam mislila da će taj slučaj biti rešen – prirodno je gajiti takav osećaj bez obzira što nas stvarnost konstantno demantuje. Sećam se da je ministar policije sutradan rekao da će biti učinjeno sve da počinioci budu pronađeni – iz dana u dan postajalo je sve jasnije da se verovatno nikada neće saznati ko je to uradio. Događaj nazivam pokušajem zastrašivanja jer nije uspeo. Nije uticao na mene da prestanem da se bavim poslom kojim se bavim.

Dan dva nakon toga MUP je objavio saopštenje da se u Beogradu dnevno obije pet stanova – što je bila relativizacija svega što se dogodilo. Saopštenje je objavljeno odmah nakon obijanja stana u kome sam živela. Drugi mediji su prenosili to saopštenje MUP-a – i tada je jedan od čitanijih portala u zemlji objavio tekst o tome koji je ilustrovao fotografijom ulice u kojoj se nalazio stan u kome sam živela – koji je obijen. To mi je bilo baš previše.

Glas Amerike: Da li se, s obzirom na to kojim se poslom bavite, kao novinar u Srbiji osećate sigurno?

Dragana Pećo: Ne, jer smo bili izloženi različitim pretnjama – čak i smrću na društvenim mrežama. Što je jedan od slučaja koji takođe nije rešen do danas. Ne možete predvideti kada će se i kojim povodom bilo ko opredeliti da vam preti na društvenim mrežama zbog onoga što radite. Jer mnogo toga se, očas posla, iz digitalnog okruženja može prebaciti na realan život. U mnoštvu slučajeva nijedna od tih osoba ne bude pronađena. Ne mogu da kažem da se osećam bezbedno, pogotovo što ljudi iz vrha vlasti – članovi Vlade, narodni poslanici sve to podržavaju svojim narativom koji iznose na konferencijama za medije ili pak gostujući na televizijama sa nacionalnim frekvencijama koje gaje bliske veze sa vlastima. Ne znamo šta da očekujemo, kakvom napadu ćemo biti izloženi, kada sledeći put objavimo neko istraživanje.

Glas Amerike: Koji su kriterijumi za odabir tema koje obrađujete?

Dragana Pećo: Fokus su značajni poslovi u državi, najveći tenderi koji imaju veze sa državom. Jedan od poslednjih bila je koncesija Beogradskog aerodroma (ugovor o preuzmanju Aerodroma Nikola Tesla je pod velom tajnosti. KRIK je otkrio da će od prodaje okolnog zemljišta za potrebe proširenja aerodroma, Stanko Subotić, biznismen oslobođen optužbi za šverc cigareta, zbog zastarelosti, ali i činjenice da je sud odbacio dokaze protiv njega, zaraditi 28 miliona evra, prim. nov.) Važno nam je da istražimo gde odlazi novac građana u slučajevima kada je nešto predstavljeno kao najveći projekat u državi. Takođe, zanimaju nas poslovi i movina ljudi iz samog vrha vlasti. Pratimo i najznačajnija suđenja koja su u vezi sa organizovanim kriminalom.

Glas Amerike: Šta su bili najviši dometi KRIK-a da li ste vašim radom uspeli da doprinesete nekoj faktičkoj promeni?

Dragana Pećo: Prvi su, 2015. godine bili istraživački tekstovi o poslovima tadašnjeg gradonačelnika Beograda, a danas ministra finansija, Siniše Malog. Tada smo otkirli njegovu vezu sa nekoliko ofšor kompanija. Kao direktor dve takve firme kupio je 24 stana u Bugarskoj. Jedan od tih stanova bio je na njegovo ime. Takođe, otkrili smo da je dok je radio u Agenciji za privatizaciju svom ocu pomogao da privatizuje kompaniju „Bratstvo“ 2004, koje je posle nekoliko godina pod upravom njegovog oca i partnera propalo. Njegova porodica stoji i iza ilegalnog prisvajanja deset hektara državnog zemljišta. Znamo da postoji pravosnažna presuda da se ta zemlja vrati državi, ali to formalno još nije učinjeno. U katastru ta promena još nije upisana. U toj institiuciji nam je rečeno da to još nije učinjeno iz nekih proceduralnih razloga.

Uticaj (impakt) tih istraživanja bio je to što je Agencija za borbu protiv korupcije sastavila izveštaj koji je dostavila Tužilaštvu u vezi sa poslovima Siniše Malog. U tom izveštaju se iskazuje sumnja na pranje novca. Međutim u Srbiji institucije ne rade profesionalno i nezavisno svoj posao. Pravi uticaj našeg istraživanja ne možemo da očekujemo. Kada objavimo istraživanje kojim se ukazuje na jasne sumnje o pranju novca u koje je umešan nekadašnji gradonačelnik Beograda Siniša Mali u Srbiji se ne dešava da ta osoba podnosi ostavku, bude procesuirana i da Tužilaštvo dalje krene da se bavi tim slučajem. Nego se sve to završi na primer time da se Tužilaštvo oglasi time da je u toku predistražni postupak – koji može trajati godinama. Ili da nije uočilo elemente za eventualno pokretanje postupka koji je u nadležnosti te insititucije. Umesto toga ta osoba bude unapređena – bio je gradonačelnik Beograda, danas je na poziciji ministra finansija. Predvodi i telo Vlade Srbije čija je svrha sprečavanje pranja novca. Govorimo o osobi o kojoj postoje sumnje da je učestvovala u pranju novca. Kada pogledamo sve to – nažalost ne možemo da očekujemo da će se u Srbiji dogoditi da se nakon novinarskih otkrića o jasnim koruptivnim vezama i jasnim dokazima o korupciji desi nešto poput podnošenja ostavki ili procesuiranja onih koji su u to umešani.

Glas Amerike: Zbog čega tvrdite da Tužilaštvo nije uradilo taj posao?

Dragana Pećo: Potpuno je u podređenom položaju i veliku ulogu u svemu tome igra politika. Ta institucija ne radi nezavisno svoj posao. Pod uticajem je najmoćnijih političkih figura u državi, a bukvalno bi trebalo da se bavi njima.

Ministar odbrane Aleksandar Vulin do danas nije objasnio poreklo 200 000 evra za kupovinu novog stana u Beogradu. Tužilaštvo je istraživalo taj slučaj, ali do danas nije pitalo ministra da objasni poreklo novca. Sve se na kraju završava u predistražnim postupcima pred tužilaštvima, ili pak oni na kraju ne vide osnov za pokretanje nekih postupaka. Ne rade svoj posao jer su pod uticajem ljudi iz vrha vlasti.

Glas Amerike: Kakve su reakcije izazvali rezultati istraživanja kod onih koji su njima obuhvaćeni?

Dragana Pećo: Svako ko raspolaže nekom moći ili nekakvim mehanizmom – koristi ih da nas napadne posle objavljivanja istraživanja. Uglavnom saznaju čime se bavimo onog trenutka kada ih konktaktiramo jer o našim saznanjima želimo da razgovaramo sa svima njima. Oni, naravno nikada ne pristaju na razgovor. Najžešći napadi na KRIK bili su kada smo objavili rezultate istraživanja u vezi sa ministrom zdravlja Zlatiborom Lončarom i stanom koji je stekao od Zemunskog klana. Tada je naš urednik Stevan Dojčinović bio na naslovnim stranama tabloida (prednjačio je tabloid Informer, prim. nov.) Bili smo praćeni i prisluškivani. Naša kancelarija je bila ozvučena – to smo znali jer su neke stvari koje smo govorili izlazile u tabloidima. Fotografisali su nas na ulici i u tome su bili angažovani ljudi iz Bezbednosno informativne agencije (BIA). Tokom postupka koji je naš urednik pokrenuo protiv tog tabloida zbog stvari koje su objavljivali obelodanjeno je da su informacije dobijali od BIA-e. Takođe, Stevan Dojčinović je postupak pokrenuo i kod Zaštitnika građana – koji dugo traje. Ombudsman od BIA-e traži dostavu informacija – što oni pak ne čine.

Glas Amerike: Da li je to praćenje i prisluškivanje novinara KRIK-a organizovana akcija Bezbednosno informativne agencije (BIA) kao državnog entiteta – ili pak mislite da pojedince unutar te službe neko zlopupotrebljava da sprovode takve akcije?

Dragana Pećo: Pojednici su zloupotrebljeni u borbi protiv nezavisnih istraživačkih novinara. Ne znam da li je to državna akcija, ali praćenje novinara nije posao kojim bi službenici BIA trebalo da se bave. Njih koriste u te svrhe.

Glas Amerike: Poslednja u nizu priča koju ste radili je o mogućim koruptivnim vezama brata ministra finansija Predraga Malog sa kompanijom „Milenijum tim“ koja se čini nezaobilaznom u izborima za izvođača važnih poslova na nivou države? Usledile su optužbe da po gradskim ulicama pratite majke sa decom. Rade li to novinari KRIK-a?

Dragana Pećo: Novinari KRIK-a ne prate majke sa bebama. Mnoge stvari sada tu nisu jasne. I dalje se ne zna ko je osoba koju je jedan od beogradskih tabloda (Srpski telegraf prim. nov) označio kao našeg novinara koji je navodno pratio suprugu i dete Predraga Malog. Taj tabloid je bez ikakvih dokaza tvrdio da se radi o našem novinaru. U javnost su opet, posredstvom istog tabloida, izašli njegovi navodni iskazi dati u policijskoj istrazi. Ono što je poseban kuriozitet je što je Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) nudilo novčanu nagradu da bi se saznao identitet te osobe i kako bi se do nje došlo. Cilj svega toga je bio da se skrene pažnja sa našeg istraživanja. Pa se skoro sve svodi na to da moramo da objašnjavamo da se ne bavimo praćenjem beba. To je bio još jedan pokušaj naše diskreditacije.

Glas Amerike: Zašto uprkos svemu tome nastavljate i dalje da se bavite tim poslom?

Dragana Pećo: Bavljenje istraživačkim novinarstvom doživljavam kao misiju. Razmišljala sam o tome i našla odgovor da, bilo živela u Srbiji ili se preselila na neki drugi kraj planete, nastaviću da radim isto.

Glas Amerike: Zašto vam je to važno?

Dragana Pećo: Osećam da je to bitno za mene i pojedince koji žive u Srbiji. Nadam se da će se u Srbiji jednog dana stvari rešiti. Da ćemo živeti u uređenom društvu gde će institucije raditi svoj posao nezavisno i profesionalno. I gde će biti mnogo manje korupcije. Razumem da ne može da se iskoreni, ali se nadam da će biti mnogo manje zastupljena nego što je sad. Jer utiče na svakog pojedinca u ovom društvu.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend