02. sep 2020.

Država i dalje ne govori zašto istražuje pojedine nezavisne medije i NVO

Ni mesec dana pošto je objavljeno da Uprava za sprečavanje pranja novca pokreće istragu o 37 nevladinih organizacija i medija i 20 pojedinaca, nije poznato na osnovu čega je zatražena provera njihovih bankovnih računa, da li je Uprava pronašla nešto što u njihovim transakcijama ukazuje na pranje novca ili finansiranje terorizma, niti da li su takva sumnjiva otkrića prosleđena nadležnim organima na dalje postupanje.

Ministarstvo finansija, foto: Google

U Upravi za sprečavanje pranje novca nisu odgovorili na ova pitanja Glasa Amerike upućena mejlom, a u kabinetu direktora nam je rečeno da su pitanja „prosleđena dalje“.

U Republičkom javnom tužilaštvu (RJT) su u pisanom odgovoru Glasu Amerike naveli da je „proverom kroz evidencije utvrđeno da u RJT nije evidentirana informacija niti izveštaj u vezi sa navedenim slučajevima“. U Tužilaštvu za organizovani kriminal su za Glas Amerike rekli da ni kod njih ne postoji predmet u vezi sa istragom ovih organizacija, niti da je od njih potekao zahtev Upravi da proveri bankovne račune. Više javno tužilaštvo u Beogradu nije odgovorilo na pitanja Glasa Amerike.

Zbog čega su pod istragom za pranje novca i finansiranje terorizma i da li je nešto otkriveno, već mesec dana pokušavaju da saznaju i oni koji su na spisku. Maja Stojanović iz Građanskih inicijativa za Glas Amerike kaže da su obratili i Upravi i bankama, ali da nisu saznali ništa konkretno.

„Nažalost, i od jednih i od drugih, doduše rok za banke još nije istekao, dobili smo odgovor da oni po Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma ne mogu da nam daju informacije, jer su te informacije tajne. Tako da smo došli u ćorsokak zato što nismo dobili nikakve informacije, a s druge strane nam informacija da se pozivaju na tajnost podataka i tajnost u vezi sa istragom govori da i dalje drže početnu poziciju da smo mi pod sumnjom i da postoji neka istraga protiv svih ovih organizacija“.

Stojanović ističe da se teza o „tajnosti istrage“ ne slaže sa onim što je rekao v.d. direkrora Uprave za sprečavanje pranja novca Željko Radovanović – da je reč o „rutinskoj proveri finansiranja“, jer takva provera ne bi bila tajna.

Ovo nam i dalje deluje, a delovalo je i tada kao politički pritisak. Jednostavno, ne može da bude rutinska provera kad vi od 35 hiljada organizacija koje postoje u Srbiji izaberete 0,01 posto i da su sve organizacije na tom spisku poznate, to jest da se bave ili ljudskim pravima, ratnim zločinima, monitoringom rada vlasti….Ovo od početka deluje kao politička provera“.

Šta je osnov sumnje za istragu?

Advokat i bivši poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić za Glas Amerike objašnjava da, prema Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, ne postoji rutinska provera nečijeg bankovnog računa, već da se proverava na osnovu dojave o nekoj sumnjivoj aktivnosti ili ako se utvrdi osnov sumnje.

„Postoji zakonom utvrđen mehanizam u kojem subjekti, koji su nosioci obaveza, obaveštavaju Upravu o sumnjivim transakcijama i to je vrlo širok krug subjekata – tu su čak i advokati, berzanski dileri, trgovci nekretninama, banke…Ali, da bi Uprava sama zatražila, a pogotovo zatražila informacije o svim transakcijama nekog subjekta, potrebno je da postoje osnovi sumnje. Postojanje osnova sumnje nije stvar nekakve intuicije, naslućivanja, osnovi sumnje su skup nekakvih činjenica koje jemče nekakvu izvesnost i ukazuju na mogućnost da se taj ko je predmet osnova sumnje bavi nekakvom nezakonitom aktivnošću. Dakle, to mora da postoji i da bude konkretno da li se neko sa spiska bavi finansiranjem terorizma ili pranjem novca. Ovo nema nikakvo pravno uporište“.

Predstavnici organizacija i pojedinci sa spiska Uprave, ne znaju ni zašto, niti kome su sumnjivi njihovi bankovni računi.

„Mi na kraju krajeva ne znamo ko je inicijator cele stvari. Postoji telo koje treba da odlučuje gde je rizik i u čemu se prepoznaje. Znamo da naše banke nisu videle ništa što liči na pranje novca ili bilo šta slično na našim računima, jer nam je to rečeno, tako da nismo došli do toga čija je ovo ideja“, kaže za Glas Amerike Branko Čečen, direktor Centra za istraživačko novinarstvo, koji je takođe pod istragom Uprave za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma.

Istraga materijal za tabloide?

Urednik istraživačkog portala KRIK (takođe na spisku) Stevan Dojčinović, koji je u svojim pričama pratio istrage Uprave za sprečavanje pranja novca, kaže za Glas Amerike da „ova istraga traje dugo s obzirom na to da Uprava obično brzo od banaka dobije podatke i da potom može brzo da ih analizira“.

Osim što se ne zna koliko će da traje, pitanje je i da li javnost zvanično biti obaveštena o epilogu istrage.

Oni mogu da zaključe istragu i kažu da nema nikakvog krivičnog dela i da javnost nikada ništa ne sazna. Ali jedan od scenarija može biti da ćemo saznati preko tabloida.…Postoji šansa da ćemo na kraju da vidimo šta su oni u toj istrazi našli na naslovnim stranama Informera, Srpskog telegrafa i takvih tabloida. Možda se istraga i vodi zbog toga. Mene ne bi čudilo da se u ovoj zemlji skupljaju neki podaci samo da bi se dali meci tabloidima za političke obračune i obračune sa medijima“, kaže Stevan Dojčinović.

„S obzirom na to da je jasno da niko on nas ne pere novac, niti finansira terorizam, mislim da je očigledan blatantni obračun sa civilnim sektorom i istraživačkim novinarima, onako rusko-putinsko-diktatorskog tipaI mislim da se oni neće zaustaviti, možda ne ovom istragom, ali nekim drugim načinom pokušati da kriminalizuju istraživačke novinare i civilni sektor, jer mi se čini da oni ne mogu sebi da dopuste da siđu s vlasti“, ocenjuje Čečen.

Advokat Šabić zaključuje da je u Srbiji postoji „niz neprijatnih iskustava u kojima poverljivi podaci dospevaju u javnost“, ali da se to ne kažnjava.

„Kada takve informacije dospevaju na naslovnice tabloida reč je zapravo o krivičnom delu i to je nešto što bi morao da proveri i na šta da reaguje javni tužilac. Nažalost, jedna od stvari s kojom smo suočeni je nespremnost javnog tužilaštva da reaguje na bilo šta kada su akteri ljudi iz vlasti“.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend