Ružni blizanci: Kako su plagirani sajtovi postali novi vid pritiska na profesionalne medije
Ministarstvo kulture i informisanja mimo konkursa podržalo 21 projekat, kajmak pokupili stari znanci
Novinaru portala Nova.rs Peru Jovoviću i njegovoj porodici prećeno smrću na društvenim mrežama
Jelena Zorić otišla sa N1
NUNS: Pretnje Zorana Ćirjakovića moraju već jednom da se zaustave
Finansijski podaci organizacija civilnog društva javno su dostupni i mogu se dobiti na legalan način. Osnovano sumnjamo da su službenici Uprave za pranje novca zloupotrebili institucije i dostavili podatke o transakcijama Srpskom telegrafu koje su takođe nelegalno pribavili tokom afere „Spisak“. Organizacije potpisnice su podnele krivičnu prijavu protiv Uprave za sprečavanje pranja novca i urednika dnevnog lista Srpski telegraf Milana Lađevića.
Prošlo je godinu dana od kada je javnost saznala da je Uprava za sprečavanje pranja novca napravila spisak na kom su se našli novinari, mediji, nevladine organizacije, a za koje je Uprava tražila detaljan uvid u sve njihove bankarske transakcije, kako bi utvrdila da li imaju veze sa pranjem novca i finansiranjem terorizma. Do danas - nema izveštaja o tome da li je ta istraga završena.
Sonja Stojanović Gajić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku i pravnik Milan Antonijević navode da je Zakon o sprečavanju pranja novca zloupotrebljen protiv organizacija civilnog društva koje zapravo deluju u interesu građana i u skladu sa zakonom, na šta su ukazali i Međunarodno telo za sprečavanje pranja novca, UN i EU, koji su saopštili da se Srbija našla među zemljama, poput Ugande, Nigerije, Indije, Mađarske i Turske, koje su zloupotrebile mehanizam Međunarodnog tela.
Operativna grupa za borbu protiv pranja novca koju je uspostavila organizacija G7 je nehotice dala autoritarnim režimima mehanizam za obračunavanje sa kritičarima, navodi u specijalnom izveštaju novinska agencija Rojters, dodajući da je Srbija jedna od zemalja u kojima su novi zakoni upotrebljeni protiv nevladinih organizacija.
Mi, dolepotpisane organizacije targetirane od strane Uprave za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma u slučaju “Spisak”, kao i organizacije okupljene oko platforme “Tri slobode”, ukazujemo da vlasti simuliraju konsultovanje građanskog društva u pripremi Nacionalne procene ranjivosti neprofitnog sektora od finansiranja terorizma, i zahtevamo da se ovaj proces zaustavi dok se ne preduzmu koraci za utvrđivanje odgovornosti za prekoračenje ovlašćenja Uprave u slučaju “Spisak”.
Grupa nevladinih organizacija i medija zatražila je danas od Uprave za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma da se "u što kraćem roku" izjasni o oceni Međunarodnog tela za sprečavanje pranja novca (FATF) da je prekršila ovlašćenja pri proveri poslovanja 57 organizacija i pojedinaca iz medija i civilnog sektora Srbije.
Ništa više nije toliko ludo, da već sutra ne može biti luđe. I to je jedini “zakon” koji ovde važi. Zato ne mogu reći da sam se mnogo iznenadila kad sam krajem jula ove godine dobila “dojavu“ da će već koliko sutra banci biti poslat zahtev da Upravi za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma dostavi sve transakcije sa mog privatnog računa i sa računa firme koju vodim.
“Nisu nam jasni kriterijumi korišćeni u odabiru nevladnih organizacija koje su se našle pod proverom Uprave za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma”, izjavila je u razgovoru za Glas Amerike Fanula Niaolin (Fionnuala Ní Aoláin), specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija za zaštitu i unapređenje ljudskih prava u borbi protiv terorizma.
Šest meseci nakon što je javnost saznala za namere Uprave za sprečavanje pranja novca da „češlja“ račune brojnih javnih ličnosti, nevladinih organizacija i medija, reagovao je i FATF - međudržavno telo za sprečavanje pranja novca rekavši da je takva provera bila bez osnova. Prethodno su isto to zaključili i eksperti Ujedinjenih nacija za ljudska prava - da Srbija zloupotrebljava zakone protiv terorizma da potkopava i ograničava rad nevladinog sektora.
Fanula Niaolin, specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija za zaštitu i unapređenje ljudskih prava u borbi protiv terorizma, obratila se Vladi Srbije povodom toga što je u julu 2020. Uprava za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma od banaka u Srbiji zatražila uvid u finansijske transakcije najmanje trideset sedam organizacija i udruženja, kao i dvadeset pojedinaca.
Specijalni izvestioci Ujedinjenih nacija su izrazili su zabrinutost jer je Vlada Srbije zloupotrebila mehanizam za borbu protiv pranja novca i finansiranja teorizma sa ciljem da zaplaši predstavnike civilnog društva i branioce ljudskih prava, da ograniči njihov rad i da uguši kritiku vlasti.
Stručnjaci UN za ljudska prava zabrinuti su da vlast u Srbiji zloupotrebljava antiterorističke zakone kako bi pribavila informacije o finansiranju nevladinih organizacija, medija i aktivista. U saopštenju su naveli da je ovakvo targetiranje civilnog društva kontraproduktivno, i da podriva, a ne poboljšava bezbednost. Ova reakcija došla je nakon što su mediji otkrili da je Uprava za sprečavanje pranja novca tražila od poslovnih banaka podatke o transakcijama više do dvadeset novinara, aktivista i političara, uz još 37 nevladinih organizacija, među kojima je i KRIK.
Pdržana konferencija "Otvoreno o spisku" Nacionalnog konventa o EU: Umesto da posmatra nevladin sektor kao dragocenog saradnika, država suočena sa kritikama najčešće sprovodi kampanje blaćenja, napade i pritiske na ove nezavisne organizacije.
Advokat Rodoljub Šabić ocenio je da "u senci bizarnih događaja na međunarodnoj sceni ne bi smelo ostati ćutanje vlasti na pitanje zbog čega je, na osnovu kojih to navodnih indicija da je reč o pranju novca ili finansiranju terorizma, naređena provera svih računa velikog broja organizacija i pojedinaca, uglavnom kritičara vlasti".
Vlast hoće da zaplaši i ućutka svakog ko je kritičan i uguši poslednje tragove slobode. Na ovaj način svaki građanin, ko misli drugačije, može da završi na crnoj listi, jedan je od stavova o kome je u istraživanju na Birodijevoj onlajn platformi „Tvoj stav“ trebalo da se izjasne anketirani građani.
Ni mesec dana nakon što je Uprava za sprečavanje pranja novca pokrenula istragu o 37 nevladinih organizacija i medija, i 20 pojedinaca, nije poznato na osnovu čega je zatražena provera njihovih bankovnih računa, pa samim tim ni da li je istraga otvorena u skladu sa zakonom. Nije poznato ni da li je u njihovim transakcijama pronađeno nešto što ukazuje na finansiranje terorizma. Iz kancelarije ombudsmana, za N1 kažu da je spisak onih koji su predmet istrage mnogo duži.
Ni mesec dana pošto je objavljeno da Uprava za sprečavanje pranja novca pokreće istragu o 37 nevladinih organizacija i medija i 20 pojedinaca, nije poznato na osnovu čega je zatražena provera njihovih bankovnih računa, da li je Uprava pronašla nešto što u njihovim transakcijama ukazuje na pranje novca ili finansiranje terorizma, niti da li su takva sumnjiva otkrića prosleđena nadležnim organima na dalje postupanje.
Ministar finansija o spisku Uprave za sprečavanje pranja novca. (TV Pink, 29.7.2020. godine)
Država koristi aparat sile za pritisak i obračun sa novinarima, kaže urednik portala KRIK Stevan Dojčinović, a programski direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Predrag Petrović smatra da akcija Uprave za sprečavanje pranja novca protiv NVO i medija pokazuje da je država oteta i zarobljena i da je na njenoj meti svako ko je kritikuje.
Potrebno je da Uprava za sprečavanje pranja novca saopšti koje su osnove sumnje zbog kojih traži prikupljanje podataka o NVO i novinarima, da bi javnosti bilo poznato zašto se to preduzima sad i prema tolikom broju organizacija i pojedinaca, rekao je Radovan Lazić, predsednik Upravnog odbora Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije.
